Taksa na srpsku robu blokirala dijalog

Desetine evropskih zvaničnika sjatilo se u Prištinu tokom 2019. godine, sa ciljem da omekšaju stav Haradinajeve vlade kako bi ukinula taksu na srpske i bosanskohercegovačke proizvode, kako bi Kosovo i Srbija mogli da nastave dijalog, koji je prekinut zbog za sto odsto uvećane takse.

Premijer Haradinaj nije odustao od svog stave i nije privremeno obustavio taksu. Ostao je dosledan po pitanju zadržavanja taksi do poslednjeg dana svoje vladavine, javlja KTV.

U avgustu, kada je Haradinajeva vlada podnela ostavku, zemlje Kvinte pokušale su putem pisma da pozovu vlade Kosova i Srbije da nastave pregovore.

Istovremeno, da bi se krenulo sa dijalogom zatražen je komprosmis, tako da Kosovo ukine taksu, a Srbija prestane sa kampanjom povlačenja priznanja Kosova, podseća KTV.

U stvari, Kosovo je krajem 2018. godine formiralo pregovarački tim na čelu sa Fatmirom Ljimajem i Špendom Ahmetijem, čija uloga je bila da obezbedi sveobuhvatno političku uključenost u dijalog sa Srbijom. Međutim, ovaj tim nikada nije dobio podršku opozicije, tim više što je samo nekoliko puta otputovao u Brisel, ponekad tajno, ponekad javno.

Ustavni sud Kosova je nove pregovarače proglasio neustavnim. Ustavni sud je smatrao da je Zakon o dijalogu i sam tim upad u vršenje nadležnosti institucija određenih Ustavom – Vlade Kosova i Skupštine Kosova.

PAN-ov pregovarački tim ostaće upamćen po tome što je na ime troškova avionskih karata, smeštaja, plata i radionica potrošio hiljade evra. Opozicija ga je više puta kritikovala, a takođe je tražila da snose krivičnu odgovornost za sve troškove nastale u toku tih meseci.

Međutim, KTV je utvrdio da su u Kancelariji administrativnog koordinatora angažovani stranački vojnici i članovi Inicijative, uključujući rođake Fatmira Ljimaja i Špenda Ahmetija.

Dijalog je i dalje blokiran, ali godinu dana nakon uvođenja stopostotne takse na srpske i bosanske proizvode, tržišni analitičari su procenili njegove pozitivne i negativne efekte.

 Uvoz srpskih proizvoda, godinu dana nakon uvođenja, pao je za 99 odsto. Dok je prošle godine Srbija prodala na Kosovu proizvode u vrednosti od 395 miliona evra, godinu dana nakon što je uvedena stopostotna taksa, ona je izvezla robu u iznosu samo od 3,3 miliona evra.

Pad se odnosi i na proizvode iz Bosne i Hercegovine. Taksa, koja je sa 10% na početku povećana na 100 procenata, prema rečima rukovodilaca privrednih komora na Kosovu, pored koristi imala je i negativne efekte. Govori se da je bio izazov za preduzeća da se prilagode tržištu nakon uvođenja takse, a sa nekim posledicama suočeni su i potrošači.