Tanasković: Posle svakog kruga nasilja nad Srbima uz podršku Zapada ojačava pozicija Prištine u pregovorima

Ono što je konstanta u kontinuitetu periodičnog eskaliranja neprestanog pritiska na kosovsko-metohijske Srbe jeste da posle svakog kruga fizičkog ili administrativnog nasilja objektivno ojačava relativna pozicija albanske strane u onome što naziva procesom pregovaranja, rekao je u intervjuu za Novosti prof. dr Darko Tanasković, bivši ambasador SRJ u Turskoj i islamolog.

"U Prištini su toga svesni i dosledno sprovode taj metod povremenih udara na srpsku zajednicu i kapitalizovanja okolnosti koje posle njih nastaju", kaže Tanasković.

Kao primer navodi to što, kako kaže, najuticajniji pokrovitelji Kosova u međunarodnoj zajednici, posebno Amerikanci, javno i glasno su kritikovali potez izbacivanja dinara iz platnog prometa, ali se sada praktično zadovoljavaju zahtevom da se posledice po Srbe tog jednostranog i agresivnog čina rešavaju kroz dijalog, umesto da izdejstvuju da se sporna odluka povuče i suspenduje.

"Pitanje dinara povezuju čak i sa uspostavljanjem Zajednice srpskih opština... I tako svaki put. Zapad ne ćuti, ali ne preduzima ništa konkretno čime bi delotvorno potkrepio iskrenost svoje retorike. Naprotiv", naglašava.

Prema njegovim rečima, Aljbin Kurti i "njegova družina" nastoje da pojačavanjem pritisaka na srpsku zajednicu, čak i intenzitetom koji u datom trenutku fazno može i da ne odgovara njegovim moćnim saveznicima, želi da maksimalno ubrza kretanje ka svom krajnjem i jedinom pravom cilju, priznavanju nezavisnosti lažne države od strane Beograda.

"Žuri im se jer procenjuju da je sada momentum, a ne znaju dokle će aktuelni sticaj okolnosti trajati. Ima naznaka da neće predugo. Njihov suženi nacionalistički rakurs i autentičan Kurtijev demaćijevski ekstremizam katkada može doći u raskorak sa zrelijim strategijskim razmišljanjem i postupanjem njihovih moćnih tutora, što izaziva određena varničenja, ali ne dovodi u pitanje podršku koju im bezrezervno daju", dodaje.

Govoreći o nezvanično potvrđenim nagoveštajima o tome da bi ambasador BiH u UN Zlatko Lagumdžija tokom aprila mogao pokušati da u svetskoj organizaciji izdejstvuje usvajanje nove rezolucije o genocidu u Srebrenici, Tanasković kaže da to ne bi bilo iznenađujuće. 

Na pitanje zašto kreatori te politike baš sada zaoštravaju situaciju u BiH, Tanasković kaže da je to iz dva razloga - "imaginacija bošnjačke političke i intelektualne elite umesto da počne da se ponaša racionalno, nikako da se odlepi od uloge apsolutne žrtve", dok je drugi razlog konjukturan.

"Od pre izvesnog vremena, u kontekstu globalne i regionalne oštre i produbljene polarizacije izazvane ratom u Ukrajini, pojačan koncentričan i usredsređen pritisak na Republiku Srpsku, samim tim i na Srbiju i ukupan srpski nacionalni korpus, pa i svi Srbima neskloni akteri u susedstvu hrle da se na način na koji im je dostupan priključe toj propagandnoj hajci. Usvajanje rezolucije u Crnoj Gori, pa čak, komično, i u međunarodno uticajnom činiocu kao što je Kosovo, deo su iste kampanje", pojašnjava.

Kako kaže, ukoliko bi takav predlog rezolucije o Srebrenici stigao do Saveta bezbednosti, tamo ne bi moga da prođe jer Rusija koja je, kako podseća, prethodnu sa 35 puta ponovljenom rečju "genocid", sprečila vetom sada ima neuporedivo više razloga da to uradi.

Dodaje da je Lagumdžiji očigledno nedosanjani san rezolucija o genocidu te da mu je to diplomatski zadatak za koji ovlašćenje nije dobio iz Sarajeva, već iz nekog drugog centra.

Podseća da je Lagumdžija 2015. godine okončao mandat ministra spoljnih poslova BiH i navodi da mu je neusvajanje nacrta rezolucije, na kojem je prethodno radio sa Britancima, bilo kruna njegovog uglavnom, kako ističe, neuspešnog ministrovanja.

"Sada kao stalni predstavnik u UN, pokušava da bez Predsedništva BiH, dakle ilegalno, verovatno udružen sa istim dežurnim belosvetskim mešetarima, želeo bi možda da popravi utisak. Svojim nezakonitim postupanjem, međutim, samo bi priložio dodatni dokaz da sadašnja BiH spoljnopolitički ne može da funkcionisati, odnosno da njena jedinstvena spoljna politika ne postoji", naveo je.

Govoreći o sukobima koji se dešavaju danas, Tanasković kaže da se gledaju u skladu sa starim imperijalnim ciljevima imperijalizma novih imperijalista koji su u većini oni stari.

"Hitlerovsko izrođavanje tog imperijalizma u sveuništavajući monstruozni rasistički totalitarizam samo je privremeno Evropljane i Amerikance prinudilo na nevoljno savezništvo sa Rusima i Srbima, pa još i komunistima. Sada se sećanja na taj trenutak slabosti moraju potisnuti i izbrisati, a stari - novi neprijatelji prikazati kao 'apsolutno zlo'. Dokle je svet dovela dovela ta operacija velikog, opakog falsifikovanja i njegovog odlučnog odbijanja sa Istoka, vidi se u Ukrajini i ne samo u Ukrajini, a kuda će ga odvesti, to ne bih želeo da prognoziram", kaže Tanasković.