Tanasković: Sve upućuje na to da Sveta Stolica nema bitnih motiva za promenu stava prema kosovskoj državnosti

Nemoguće je pouzdano pretpostaviti šta smera vatikanska diplomatija, pogotovo pod novim papom, ali za sada sve upućuje na to da Sveta Stolica nema bitnih motiva koji bi je naveli na promenu svog dosadašnjeg stava prema kosovskoj državnosti, bar ne uskoro, kaže za Kosovo onlajn Darko Tanasković, bivši ambasador u Vatikanu.

Kosovska predsednica Vjosa Osmani posetila je Vatikan krajem prošle nedelje gde je imala privatnu audijenciju kod pape Lava XIV, a posle ovog susreta izrazila je nadu da će Sveta stolica konačno priznati Kosovo. Takođe je spomenula i „istorijske veze Kosova sa hrišćanstvom, naglašavajući da je Dardanija svetu dala istaknute ličnosti poput Đerđa Kastriota-Skenderbega, Svete Majke Tereze, cara Konstantina i Justinijana, kao i druge važne ličnosti za istoriju humanizma i evropske civilizacije“.

Prema oceni Tanaskovića, kratka izjava Vjose Osmani posle prijema kod pape Lava XIV ne sadrži ništa što bi bilo vredno ozbiljnog komentara, sem konstatovanja činjenice da je do njenog susreta sa poglavarom Rimokatoličke crkve došlo, „da je ona izrazila nadu da će Sveta Stolica konačno priznati nezavisnost njene paradržave i da bi to priznanje bilo blagotvorno za narod ‘Kosova’“.

„Sve ostalo što je rekla bolje bi bilo da nije, a posebno najavljivanje promene imena ‘Kosova’ u Dardanija. Nismo saznali šta je rekao papa, jer o audijenciji kosovske predsednice u zvaničnim vatikanskim saopštenjima još uvek vlada muk“, primećuje Tanasković.  

Vjosa Osmani je, podseća on, posetila i počivšeg papu Franju 23. janura 2023. godine i posle tog susreta je takođe iskazala nadu da će uskoro uslediti vatikansko priznavanje kosovske nezavisnosti. Ranije je, napominje bivši ambasador u Vatikanu, slične nade izražavao i Hašim Tači, i ne samo on.

„Da je bilo po prištinskim zvaničnicima, ‘Kosovo’ bi već više puta dobilo priznanje od strane Svete Stolice. Nemoguće je pouzdano pretpostaviti šta smera vatikanska diplomatija, pogotovo pod novim papom, ali za sada sve upućuje na to da Sveta Stolica nema bitnih motiva koji bi je naveli na promenu svog dosadašnjeg stava prema kosovskoj državnosti, bar ne uskoro. Vjosi Osmani je to verovatno poznato, pa je zato njena izjava bila izrazito uopštena i svedena na iskazivanje želje i nade. Prevashodno za domaću upotrebu“, ocenjuje Tanasković.

Još isprazniji je, dodaje, komentar bivšeg ambasadora Kosova u Italiji Aljberta Prenkaja, u kome pažnju privlači, kako kaže, jedino komična formulacija o uzajamnom uvažavanju „dvoje lidera“. 

„No, po sredi je osetljiva problematika koju, pogotovo u svetlu aktuelnih potresa i pomeranja u međunarodnim globalnim i regionalnim odnosima, valja pomno pratiti i proaktivno se postavljati, kako bi se predupredila eventualna neprijatna iznenađenja“, upozorava naš sagovornik.

Kada je reč o pominjanju namere da se Kosovo preimenuje u Dardaniju, Tanasković konstatuje da se za to neki, ne i svi, u Prištini zalažu, ali i da to nije saopštavanje nečeg novog, jer je u tom smislu pre izvesnog vremena pokrenuta i peticija za dobijanje 10.000 potpisa. Takođe navodi da se u predsedničkom kabinetu, na tragu inicijative Ibrahima Rugove, gosti primaju i pred stegom koji bi trebalo da predstavlja zastavu Dardanije.

Da, sem delimično prostora koji nastanjuju, savremeni Albanci i ‘Kosovari’ nemaju ama baš nikakve veze sa antičkom kraljevinom Dardanijom, koja je postojala do prve polovine drugog veka pre nove ere, kako ističe, nije valjda nikome razumnom potrebno dokazivati.

„Dovoljno je, recimo, navesti da se ime Dardanije nijednom ne pominje u tako ozbiljnoj i autoritativnoj studiji kao što je ‘Albanci – od srednjeg veka do danas’ nemačkog naučnika Petera Bartla. Istovremeno, Bartl konstatuje da je ‘slika koju albanska nauka stvara o ranoj istoriji spostvenog naroda pojednostavljena, nekritička i deluje iskonstruisano’. Kad je tako sa naukom, ima li mesta čuđenju što se ovako komotno ponaša političarka jedne višestruko problematične ‘države’. Prilikom nekog njenog narednog boravka u inostranstvu, saznaćemo, možda ne baš u Rimu, da je, pored ovoga puta istaknutih Skenderbega, svete Majke Tereze, careva Konstantina u Justinijana, Dardanija (što će reći ‘Kosovo’) svetu dala i samog Isusa Hrista“, zaključuje Tanasković.