Tromp: Kurtijev "hrvatski model" neprihvatljiv, ne vidim analogiju između Srba na Kosovu i u Hrvatskoj

Profesorka na Univerzitetu u Amsterdamu i stručnjak za pitanje Balkana Nevenka Tromp istakla je da ne vidi analogiju između Srba na Kosovu i onih u Hrvatskoj, te ocenila da je "hrvatski model" koji je premijer Kosova Aljbin Kurti predstavio u Briselu neprihvatljiv, piše Nacionale.

Ona ističe da Zajednicu srpskih opština treba formirati na osnovu modela iz Evrope, gde uspešno funkcionišu samouprave nacionalnih manjina.

Tromp pojašnjava da u Hrvatskoj posle rata nije postojala autonomna oblast u kojoj bi Srbi mogli da vrše samoupravu.

"Većina Srba u Hrvatskoj sada živi u velikim gradovima poput Zagreba i Rjeke, a bilo je 11 opština u centru Hrvatske u Kninskoj krajini. Imali su većinu i pre rata i za vreme Republike Srpske Krajine. Ali oni više nemaju većinu, a od 12 odsto Srba koji su živeli u Hrvatskoj pre 1991. sada je ostalo samo četiri odsto. Stoga sam iznenađena hrvatskim modelom. Srbi su odatle proterani. Kako se tada zvao Božićni ustav u Hrvatskoj, uopšte nije pominjap Srbe, čineći ih manjinom kao i sve druge manjine u Hrvatskoj. Stoga, nisam baš sigurna šta Aljbin Kurti ima na umu. Nije mi jasno", kaže Tromp.

Ona naglašava da ne vidi analogiju između srpske manjine na Kosovu i u Hrvatskoj.

"Ne vidim analogiju sa situacijom u Hrvatskoj nakon 1995. godine. U Hrvatskoj nikada nije ostao region u obliku koji bi makar malo podsećao na sever Kosova", navela je ona.

Tromp podseća da nije rečeno da srpski model treba prihvati "tek tako", već da se ne sklanja sa stola.

"Treba da znate da kada Kosovo uđe u proces članstva u Evropskoj uniji, biće potrebno završiti mnoga poglavlja, a jedno od njih su prava manjina. Šta god da će Kosovo činiti za integracione procese, jedna od kritika Kopenhagena biće odnos prema manjinama. Imamo mnogo slučajeva, kao što je Slovačka sa tretmanom Roma, morala da uđe u ovaj proces da bi se izmenili zakoni. Da otkloni svaku sumnju na diskriminaciju bilo koje vrste. Ustav jedne zemlje je veoma važan, ali istovremeno su politički izazovi ponekad toliko komplikovani da se rešenje ne može sprovesti kroz postojeća dokumenta", rekla je Tromp.

Poručila je da se nacrt Statuta ZSO ne može tek tako odbiti jednostavnim izgovorom da je protiv Ustava.

Dodala je i da će morati da se pronađu politička rešenja i da je za Kosovo veoma važno da, u bilo kojoj fazi pregovora, pokaže svoj jasan interes da je posvećeno rešavanju tih pitanja jednom zauvek.

"To ne znači da srpski model jednostavno treba prihvatiti onakav kakav je predstavljen", ističe Tromp.

U odnosu na ono što zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar kaže, da bi trebalo da bude pronađen srednji put između dve vizije stranaka, Tromp i ovde izražava skepticizam.

„Ne mislim da je pronalaženje ’sredine‘ dovoljno rešenje. Rešenje treba da bude na najvišem nivou. Moramo da pričamo o najuspešnijim modelima iz Evrope gde samouprave manjina funkcionišu", zaključuje Tromp.