U koalicionom sporazumu i formiranje Zajednice srpskih opština

Srpska lista ima neku vrstu kontrolnog paketa, ima zapravo sve opcije na stolu i može s optimizmom da čeka na buduće događaje i trenutak kada počnu pregovori Beograda i Prištine, kaže za “Politiku” istoričar Saša Adamović. Istovremeno, i predsednik Matice Albanaca u Srbiji Dem Beriša ukazuje da je po koalicionom sporazumu bitna tačka implementacija Briselskog sporazuma.

Prema rečima Beriše nastavak pregovora je prvi zadatak nove vlade.

“Takva odluka je doneta jer Amerikanci insistiraju na nastavku pregovora. Njima se jako žuri. To pokazuje i činjenica da je Ričard Grenel oslobođen svih funkcija i da mu je sada jedini zadatak da se što pre nastave pregovori”, kaže Beriša za “Politiku”.

O snažnom američkom pritisku na Prištinu govori i Adamović i ocenjuje da Vašington insistira na nastavku odavno pokrenutog dijaloga, ali su za to morali da se naprave određeni preduslovi, odnosno situacija koja bi omogućila nastavak pregovora.

Beriša: Vrlo bitna tačka ZSO

“To je podrazumevalo uklanjanje Kurtija s mesta predsednika vlade i ispunjavanje onoga što je ambasador Grenel kao specijalni predstavnik Trampove administracije tražio, a to je ukidanje pre svega takse na robu iz Srbije, ali i početak realizacije onih sporazuma koji su u međuvremenu postignuti između srpske i albanske strane, uz učešće Grenela, a koji su svi bili na čekanju dok se ne stvore uslovi za nastavak dijaloga. Pred Prištinom stoji i obaveza iz Briselskog sporazuma da to konačno ispuni, a to je formiranje Zajednice srpskih opština”, kaže Adamović.

Beriša pojašnjava da u četvrtom pasusu koalicionog sporazuma između DSK i Srpske liste stoji vrlo bitna tačka, a to je stvaranje uslova, odnosno ukidanje svih prepreka za nastavak dijaloga i implementacija i sprovođenje Briselskog sporazuma.

“Jedna od najbitnijih tačaka je formiranje Zajednice srpskih opština. Izuzetno je važno što je prvi put neko s albanske strane potpisao tako nešto. Ima još jedna začkoljica – da Srpska lista ne može da ide s drugim u koaliciju da bi oborila ovu vladu, ali ukoliko se Srpska lista odluči da izađe, to bi podrazumevalo nove izbore koji ne odgovaraju nikome”, pojašnjava Beriša.

Adamović i Beriša kao jednu specifičnost ove vlade u odnosu na prethodne vide u tome što nije većinski sastavljena od pripadnika nekadašnje OVK.

“Ova vlada više liči na neku vladu eksperata i potpuno se razlikuje u odnosu na druge vlade koje smo do sada imali. Da bi ta vlada mogla da bude formrana, morala je da se formira sa Srpskom listom kao svojim delom”, ističe Adamović uz opasku da bi ovo moglo da se nazove i Tačijevom vladom jer je jasno da je on igrao glavnu ulogu u njenom formiranju i izboru premijera.

Beriša podseća da je i 2017. Srpska lista bila taj “tas na vagi” ili “zlatni glas”, ali da za razliku od tadašnje vlade, u ovoj nema komandanata OVK.

“Samo jedan čovek, Anton Ćuni, ministar odbrane, bio je deo struktura OVK, ali nije imao neku naročitu funkciju. Svi ljudi, od predsednika vlade, zamenika, nisu imali neke bitnije ratne funkcije što ukazuje da će ovo biti više vlada stručnjaka ili neka vrsta prelazne vlade. Ukoliko ona dovede do sveobuhvatnog sporazuma Beograda i Prištine, vizne liberalizacije i ekonomskog oporavka posle pandemije koja je uništila krhku kosovsku ekonomiju, mogla bi da ostane i pun mandat”, ocenjuje Beriša.

On je uveren da se ni Aljbin Kurti neće odlučiti za neke radikalne mere u smislu rušenja vlade. “On je u ovoj varijanti ispao najveći gubitnik. Svi njegovi ljudi iz prvog i drugog ešalona su ostali bez ijedne funkcije, nisu više ni u parlamentu, a opredelio se za prikupljanje potpisa da bi išli na nove izbore. I opoziciona partija Kadrija Vesljija podržava izbore. To je, međutim, igra. Oni su se izjasnili da će podržati svaki razuman predlog nove vlade jer njima slede izbori za predsednka 15. februara. A da bi dobio novi mandat, Tačiju treba dvotrećinska većina u skupštini. To nije moguće bez saradnje ove koalicije i Demokratske partije Kosova Kadrija Veseljija”, objašnjava Beriša.

Prema rečima Adamovića, dobro je što u ovoj situaciji srpska strana pokazuje jedinstven stav, odnosno ima jedinstven nastup prema Prištini.

“Srpska strana je time što je formirala Srpsku listu na izborima osvojile sve mandate jasno pokazala da neće biti podele u srpskom biračkom telu, da će imati jedančvrst i jasan stav prema bilo kakvoj vladi koja se bude formirala. Pošto Srpska lista ima neku vrstu kontrolnog paketa, ima zapravo sve opcije na stolu i može s optimizmom da čeka na buduće događaje, da čeka na trenutak kada počnu pregovori”, zaključuje Adamović.

U tekstu se podseća na razvoj događaja i sutuaciju u Prištini te se kaže da je na mesto predsednice kosovske skupštine Vjosa Osmani u februaru izabrana i glasovima poslanika Srpske liste, ali je danas najglasniji protivnik nove vladajuće koalicije jer opstanak ove parlamentarne većine potpuno zavisi od podrške srpskih predstavnika u skupštini.

Podudarnost Osmani i Kurtija

Stavovi mlade kosovske političarke, potpredsednice DSK, podudarni su s radikalnim porukama bivšeg premijera Aljbina Kurtija i zato je mnogi na Kosovu već vide u tom opozicionom taboru ili kao deo političke prošlosti. Situacija u Prištini posle pada Kurtijeve vlade i formiaranja nove većine predvođene DSK-om zaista jeste “prst u oko” radikalnijim kosovskim političarima. Podsetimo, nova vlast se “drži” na 61 poslaniku, dakle samo jednom više do plovine, a bez Srba nemože da opstane.

“Nijedna odluka nije samo na našoj zemlji, već je rezultat kompromisa sa Kosova i Srbije. Dakle, čak ni najednostavniji zakoni neće moći da se usvoje bez predstavnika Srpske liste, a to znači i bez pristanka Beograda”, rekla je Osmanijeva.

Međutim, baš takva vlada je ono što će, po svemu sudeći, pomeriti stvari s mrtve tačke kada su odnosi Beograda i Prištine u pitanju. Za mnoge nema dileme ni ko stoji iza njenog formiranja. Naime, sasvim je jasno da je američki uticaj presudan kako za smenu Kurtija tako i iza izbor ove vlade, dodaje se u tekstu.

Produžena američka ruka na Kosovu, kada je reč o sprovođenju ovih zadataka, bio je, konstatuje se, kosovski predsednik Hašim Tači.

I u vreme ovog kratkog perioda Kurtijevog predsedavanja vladom, Tači je bio pozvan u Belu kuću dok je lider Samoopredeljenja zbog svojih krutih stavova, pre svega protivljenja ukidanju taksa, na neki način bio pa skoro “persona non grata”.

Tači i dalje, odbijajući saradnju s evropskim posrednikom Miroslavom Lajčakom, pokazuje svoju privrženost isključivo Vašingtonu te je naveo da neće ići na razogovor u Brisel, kazavši da je Lajčak dao do znanja da ne priznaje Kosovo.

Bivša šefica diplomatije EU Federika Mogerini pokazivala je, tvrdi Tači, da je “Kosovo nezavisna država i delegaciji se nije obraćala s Priština”.

Da se politička klima u Prištini menja, govori i to što je novi premijer Avdulah Hoti, kako je najavio, poništio odluku Kurtija da uspostavi trgovinski reciprocitet sa Srbijom kako bi se otvorio put dijalogu u Briselu, navodi se u tekstu.