U oktobru, Kosovo visoko na diplomatskoj agendi

Sastanci na visokom nivou i niz događaja u narednih nekoliko sedmica, od parlamentarnih izbora na Kosovu, u nedelju 6. oktobra, do sednice Saveta bezbednosti UN, poslednjeg dana ovog meseca, mogli bi u značajnoj meri da utiču na dalji tok rešavanja kosovskog problema, navodi se u analizi koju je objavio Tanjug.

Počev od današnjeg samita Višegradske grupe, na kojoj su članice te regionalne inicijative najavile snažnu podršku Srbiji u Briselu „u svakom mogućem smislu“, kako je rekao češki predsednik Miloš Zeman, a predsednik Vučić ih pozvao da „poziciju Srbije sagledavaju iz drugačijeg ugla, van uobičajenih procedura i pravila“, uz pokušaje da se pronađu neka rešenja koja bi bila politički dalekosežnija i značajnija za budućnost.

Vučić je na tom skupu podsetio da je Beograd na početku evropskih integracija, kao jedan od uslova imao pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, ali je dodao „da više nismo sigurni šta to podrazumeva - da li međusobno neometenje pri ulasku u određene organizacije, pošto pojedine članice EU, kao i SAD, traže od Srbije priznanje Kosova, što, ističe, nije bio uslov na početku pregovora, u okviru poglavlja 35“.

Prvo pitanje na agendi tiče se, kako se navodi, nastavka dijaloga Beograda i Prištine. Deo odgovora na to daće ishod predstojećih izbora na Kosovu, jer će se posle njih znati ko će formirati vladu u Prištini. Od te vlade i Beograd i međunarodna zajednica očekuju da ukine takse na srpsku robu, što je prepreka nastavku dijaloga.

Kraj izbora se čeka i kako bi u naredna dva meseca mogao da usledi novi samit zemalja Zapadnog Balkana na temu Kosova, koji iniciraju nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Emanuel Makron. U susret tom događaju, kaže se u analizi, ide i dvodnevni skup u Novom Sadu 9. i 10. oktobra, na koji bi trebalo da dođu premijeri Severne Makedonije i Albanije, Zoran Zaev i Edi Rama.

U analizi se ocenjuje da je reč o izuzetno značajnom susretu koji je inicirao predsednik Srbije tokom boravka u Njujorku, pozivajući na uklanjanje ekonomskih barijera i na saradnju u regionu kome je, kako je rekao, potreban mir, napredak i stabilnost.

Poruka predsednika Vučića je da je prvi korak dogovor tri zemlje, a cilj „da se povuku i drugi u regionu“, te da bi za Srbiju bilo važno da tu bude i Priština.

O rešenju za Kosovo i odnosima u regionu sigurno će biti reči i tokom posete premijera Rusije, Dmitrija Medvedeva, koji u Beograd dolazi u dvodnevnu posetu 19. oktobra povodom obeležavanja godišnjice oslobođenja Beograda i Srbije u Drugom svetskom ratu.

Za Srbiju je na političkom kalendaru značajan i poslednji dan oktobra koji je i poslednji radni dan starog saziva Evropskog parlamenta i drugih ključnih institucija EU, a njihove poslove preuzimaju novi ljudi, uključujući i novog šefa evropske diplomatije Đuzepa Borela.

Borel je Španac i njegova zemlja nije priznala nezavisnost Kosova, navodi se dalje u analizi, te bi mogao da ima više razumevanja za stav Srbije, a on će odlučivati u određenoj meri i o predlogu Nemačke i Francuske o mogućem specijalnom izvestiocu za dijalog Beograda i Prištine.

Kraj meseca obeležiće redovna sednica Saveta bezbednosti UN, na kojoj će biti razmatrana situacija na Kosovu. Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić rekao je da je Južna Afrika ovog meseca predsedavajuća SB UN i da je za 31. oktobar zakazala redovnu sednicu SB o Kosovu na kojoj će se raspravljati o najnovijem izveštaju generalnog sekretara UN o Kosovu. Na toj sednici se ne donose nikakve odluke, ali to je prilika da se ponovo ukaže na stanje i položaj srpskog naroda na Kosovu i da se pozove na zaštitu interesa Srbije.

To i jeste suština politike i izuzetno živih diplomatskih aktivnosti koje poslednjih meseci, kada se pojačava pritisak na Srbiju, intenzivno vodi predsednik Vučić i državni vrh Srbije, zaključuje se u analizi.