Vlasnici vikendica na jezeru Gazivode traže rešenje, „Ibar-Lepenac“ brani svoje stavove

Vlasnici vikendica na jezeru Gazivode, kojima je saopšteno da će njihovi objekti biti srušeni, istakli su danas na skupu o imovinskim pitanjima u tom području, da se nikada za poslednjih 20 godina nisu susreli sa tim problemom i da su spremni i za dogovor, pa i da plate zakupninu ukoliko je potrebno, ali da vikendice ne budu srušene. Direktor preduzeća „Ibar-Lepenac“ Faruk Mujka rekao je da je to preduzeće u katastarskim evidencijama Kosova upisano kao vlasnik velikog broja parcela stečenih eksproprijacijom za potrebe izgradnje akumulacionog jezera Gazivode, na šta je zastupnik vlasnika vikendica advokat Predrag Miljković zatražio informaciju kada je pokrenut postupak eksproprijacije zemljišta, jer odluke o rušenju nisu dostavljene svim strankama u postupku, iako su proglašene izvršnim.

Nakon što su kompanija „Ibar-Lepenac“ i Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Kosova krajem prošlog meseca započeli rušenje pet vikendica u vlasništvu Srba na jezeru Gazivode, danas je u organizaciji nevladine organizacije „Aktiv“ u Zubinom Potoku održan skup pod nazivom „Dijalog o imovinskim pitanjima u području jezera Gazivode: Izazovi, institucionalne nadležnosti i naredni koraci“.

U razgovoru su učestvovali vlasnici vikendica, direktork preduzeća „Ibar-Lepenac“, predstavnici lokalne samouprave, ali ne i ministarka životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture u tehničkom mandatu Fitore Pacoli, iako je bila najavljena, kao ni predstavnici tog Ministarstva. Sastanku su prisustvovali predstavnici Euleksa i Kfora.

Gradonačelnik Zubinog Potoka Miloš Perović je istakao da lokalna samouprava nije dala saglasnost za rušenje vikendica u području jezera Gazivode i poručio da se sva otvorena pitanja moraju rešavati kroz razgovor i uvažavanje interesa građana.

Napomenuo je i da zabrana upotrebe motornih čamaca na jezeru Gazivode, kao i najavljeno rušenje privatne imovine, ne doprinose izgradnji poverenja među građanima.

On je podsetio i na slučaj u Čečevu, gde je srušeno pet vikendica i kuća izgrađenih sedamdesetih godina, navodeći da takvi postupci produbljuju strah i nesigurnost među stanovništvom.

Perović je poručio da će Opština Zubin Potok nastaviti da štiti interese građana i insistirati na poštovanju njihovih prava, uz poziv da se sva otvorena pitanja rešavaju dijalogom i kompromisom.

Vlasnici vikendica kojima je saopšteno da će njihovi objekti biti srušeni su tokom diskusije izneli svoje stavove o ulaganjima, statusu objekata i problemima sa kojima se suočavaju.

Jedan od vlasnika Kampa Rezale Ljubiša Mijačić podsetio je da je kamp osnovan 2014. godine na zemljištu koje su vlasnici kupili godinu dana ranije i da je predstavljao jedan od prvih većih turističkih projekata u Zubinom Potoku.

„Kamp Rezala osnovala su četvorica vlasnika 2014. godine, na parceli koju smo prethodno, 2013. godine, kupili od vlasnika iz Rezala. Kamp se sastoji od plažnog bara i restorana otvorenog tipa, sa kuhinjom i kompletnim inventarom, klupama, stolovima, magacinskim prostorom i manjim delom zatvorenog restorana. Dakle, reč je o plažnom restoranu. Kamp poseduje i pet bungalova, od kojih svaki ima po šest kreveta, sa dušecima i pratećim skladišnim prostorom. U okviru Kampa izgrađeni su potporni zidovi, uređena je zemljana plaža, dovedeni su struja i voda, a ceo kompleks je ograđen. Ukupna ulaganja u kamp od 2014. godine do danas premašila su 80.000 evra“,  naveo je Mijačić.

Naveo je da je kamp izgrađen sa ciljem organizovanja turističkih i rekreativnih sadržaja tokom letnjih meseci, te da je uvršten kao turistička atrakcija u vodiče Kosova i Zapadnog Balkana.

„Ugostio je turiste iz celog sveta. Reč je o pionirskom projektu razvoja turizma u Zubinom Potoku. Bio je jedan od najuspešnijih projekata podržanih kroz aktivnosti Evropske unije na Kosovu“, ukazao je Mijačić.

Prema njegovim rečima, vlasnici su pokušali da postignu dogovor o dugoročnom zakupu zemljišta kako bi kamp nastavio da funkcioniše kao otvoren prostor dostupan svim građanima, ali  je taj predlog odbijen.

Mijačić je ocenio da ovakvi postupci narušavaju vladavinu prava i produbljuju nepoverenje među građanima, upozorivši i na značaj odgovornog upravljanja jezerom Gazivode zbog mogućih posledica po kvalitet vode.

On je pozvao na nastavak razgovora, medijaciju i uvođenje moratorijuma na odluke o uklanjanju objekata dok se ne uspostavi mehanizam saradnje između nadležnih institucija i lokalne samouprave.

Direktor Javnog preduzeća „Ibar-Lepenac“ Faruk Mujka istakao je da je preduzeće u katastarskim evidencijama Kosova upisano kao vlasnik velikog broja parcela stečenih eksproprijacijom za potrebe izgradnje akumulacionog jezera Gazivode.

„Važno je napomenuti da je preduzeće, kao registrovani vlasnik u katastarskom registru Republike Kosovo, upisano kao vlasnik značajnog broja parcela stečenih kroz postupak eksproprijacije za potrebe izgradnje i funkcionisanja akumulacionog jezera Gazivode. Akumulaciono jezero Gazivode nije samo jezero. Ono predstavlja strateški resurs koji obezbeđuje pijaću vodu građanima, služi za navodnjavanje, doprinosi proizvodnji električne energije i predstavlja deo kritične infrastrukture države. Zbog toga svaka uzurpacija imovine u njegovoj okolini direktno ugrožava javni interes“, naveo je Mujka.

Pravni zastupnik vlasnika vikendica advokat Predrag Miljković zatražio je informaciju o tome kada je pokrenut postupak eksproprijacije zemljišta, navodeći da odluke o rušenju nisu uredno dostavljene svim strankama u postupku, iako su proglašene izvršnim.

Miljković je ocenio da su institucije svojim dugogodišnjim nepostupanjem kod građana stvorile legitimno očekivanje da će njihovi objekti biti legalizovani ili da će njihov status biti rešen u skladu sa zakonom.

„Postoji pravni princip koji je svojstven Evropskom sudu za ljudska prava, a koji se primenjuje i kroz Ustav Kosova, a to je princip legitimnog očekivanja. Vi ste građanima stvorili legitimno očekivanje da će moći da legalizuju svoje objekte ili da će njihov status vremenom biti rešen. A sada im, odjednom, izmičete tlo pod nogama. Ne možete imati zaposlenog u firmi 20 godina i posle dve decenije mu reći da nije dostavio diplomu prilikom konkursa i zbog toga ga otpustiti. Zašto? Zato što ste kod njega svih tih godina stvorili legitimno očekivanje da je sve u redu,“ istakao je Miljković.