Uspon krajnje desnice u Evropi - uticaj na integracione procese Kosova

Politički stručnjaci ocenjuju da bi rast popularnosti partija krajnje desnice u Evropi mogao da ugrozi projekat proširenja Evropske unije, a to će neminovno uticati na integracione procese Kosova. I pored toga, pristup ovih partija prema Kosovu nije prijateljski nastrojen u mnogim evropskim zemljama poslednjih godina. Oni u prvi plan stavljaju nacionalni identitet i često se protive dubljoj integraciji u Evropsku uniju i migracionim politikama koje se primenjuju u demokratskim državama, piše Kaldžo. 

Integracija Kosova u ove strukture je jedan od ciljeva kojem se teži dugo vremena od proglašenja nezavisnosti 2008. 

Enver Robeli, urednik švajcarskog dnevnika „Tages Anzeiger”, ocenjuje da bi jačanje ekstremne desnice u Evropi moglo da ima posledice po pitanju projekta proširenja EU na Balkanu, budući da u svojoj genezi najviše izražavaju zabrinutost ovih partija. 

„Suočen sa jačanjem ekstremne desnice, smatram da je narednih pet godina presudno za integraciju Balkana u EU. Nakon tog vremena bojim se da će ekstremno pravo moći u važnim zemljama poput Francuske ili Nemačke da utiče na projekat integracije Balkana", kazao je Robeli.

Istakao je da je Alternativa za Nemačku (AfD), kao i sestrinska Slobodarska partija (FPO) u Austriji skeptična po pitanju prihvatanja novih država članica. 

Kosovo je 2015. godine potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU, koji je stupio na snagu u aprilu 2016. Ovaj sporazum predstavlja važan korak na putu Kosova ka evropskim integracijama, a Donika Emini iz Savetodavne grupe za balkansku politiku u Evropi (BIEPAG), viši stručnjak za bezbednost i istraživač, ocenjuje da je razvoj globalnog poretka širom sveta posle rata bio ozbiljan izazov.

„Posle Drugog svetskog rata, međunarodna zajednica je pokušala da stvori liberalni poredak zasnovan na pravilima i organizacijama koje grade saradnju kako bi se izbeglo raspirivanje sukoba. Polazeći od ove ideje, tokom 1944-1949. godine osnovano je nekoliko organizacija, poput Ujedinjenih nacija (UN), Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke, kao i Organizacije Severnoatlantskog pakta (Nato) da ove partije dobijaju sve veću podršku u mnogim zemljama“, kazala je Emini.

Govoreći o jačanju ekstremne desnice u zemljama članicama EU, Emini kaže da to predstavlja veliki rizik s obzirom na ulogu članica u institucionalnom okviru EU, uključujući i Savet Evrope.

„Svojim sve većim uticajem, ove stranke bi mogle da promene pravac politike i prioritete EU, što bi potencijalno otežalo EU da zauzme stav o Kosovu, što je pitanje koje je oduvek bilo osetljivo za rezultate izbora u Nemačkoj“, rekla je.

Kako kaže, Hrišćansko-demokratska unija Nemačke (CDU) donela je izvesnu stabilnost, iako je konzervativna stranka.

„CDU je tradicionalno pozicionirana na desnom centru političkog spektra, međutim uticaj CDU zavisiće od izbora koalicionih partnera i političke stabilnosti koju će ova vlada doneti, kako za Nemačku, tako i za Evropu uopšte. Ono što je sigurno je da je malo verovatno da će desničarske stranke podržati proširenje EU, jer se obično fokusiraju na nacionalne interese, a ne na evropsku integraciju“, kazala je.

Engjeluše Morina, ekspert Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR), kaže da je u Nemačkoj AfD udvostručio svoj broj na poslednjim izborima, ali da ta stranka neće moći da vlada niti da se pridruži vladajućoj koaliciji. 

„To je zbog političkog sistema u Nemačkoj koji predviđa da političke partije neće sarađivati sa neonacističkom strankom zbog istorije zemlje. Biće manje pažnje na pitanjima koja su van nemačkih unutrašnjih poslova. Biće i manje pažnje na integraciju u EU i procese proširenja EU“, kaže ona.

Uopšteno govoreći, levičarske političke partije u Evropi imaju tendenciju da više podržavaju nezavisnost Kosova jer je njihova ideološka osnova poštovanje ljudskih prava. Na primer, Hanes Svoboda, bivši predsednik Grupe socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu, opisao je proglašenje nezavisnosti Kosova kao „težak, ali neizbežan korak za region”.

Donika Emini ističe da mnoge desničarske partije u Evropi imaju bliske odnose sa Rusijom što, prema njenim rečima, dovodi do jače podrške za Srbiju“, kaže Emini.

U decembru 2016. godine krajnje desničarska FPO u Austriji, koju je tada predvodio Hajnc-Kristijan Štrahe, potpisala je petogodišnji sporazum o saradnji sa strankom Jedinstvena Rusija Vladimira Putina. 

Emini kaže da se to videlo u zemljama poput Mađarske i Slovačke, gde su vlade usvojile politiku sa prisustvom Slovačke čak i na Kosovu prošle godine. 

„Ova zemlja je imala kancelariju za vezu na Kosovu. Mađarska se dosledno protivila članstvu Kosova u Savetu Evrope. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je 10. 01. 2023. godine izjavio da će Mađarska glasati protiv članstva Kosova u evropskim organizacijama, tvrdeći da bi takva akcija mogla da ugrozi mogućnost postizanja kompromisa između Kosova i Srbije. Nekoliko država članica EU još uvek nije priznalo nezavisnost Kosova, što ometa proces integracije Kosova. To su Slovačka, Španija, Kipar, Rumunija i Grčka. Ako se ovaj trend nastavi širiti u Evropi, položaj Kosova će postati sve krhkiji“, kaže Emini.

Dodala je da ta situacija postaje još neizvesnija zbog nepredvidivosti Sjedinjenih Država, glavnog strateškog saveznika Kosova, za koje zapadne partije za ljudska prava kažu da nemaju mnogo poštovanja. 

Jedna stvar koju krajnje desničarske stranke imaju, kaže, jeste činjenica da imaju averziju prema nezavisnosti Kosova.

„Budući da su u suštini nacionalističke stranke, veruju da države mogu da rade šta god žele. Oni to žele u okviru svoje teritorije ili pod svojom kontrolom“, dodala je ona.