Ustavni sud jednoglasno odobrio Tačijev dekret

Ustavni sud Kosova je jednoglasno prihvatio dekret kosovskog predsednika Hašima Tačija kojim je ovaj Avdulaha Hotija iz Demokratskog saveza Kosova predložio kosovskoj skupštini za mandatara za sastav Vlade Kosova.

U obrazloženju Ustavni sud je naveo da je osporeni dekret kosovskog predsednika u saglasnosti sa Ustavom Kosova.

Ustavni sud je ocenio da izglasanje nepoverenja Vladi Kosova ne rezultira obaveznim raspuštanjem Skupštine Kosova i da omogućava izbor nove vlade.

U sažetku odluke Ustavnog suda o ukazu kosovskog predsednika podsetili su da se Ustav sastoji od jedinstvenog skupa ustavnih načela i vrednosti na osnovu kojih je izgrađeno i treba da funkcioniše Kosovo.

Takođe, što se tiče ustavnog uređenja o raspuštanju Skupštine, sud je naglasio da Ustav predviđa obavezu raspuštanja Skupštine u nekoliko slučajeva, dok u slučaju uspešnog glasanja o nepoverenju vladi, predsednik Kosova ima mogućnost, ali ne i obavezu da raspusti Skupštinu Kosova.

“Mogućnost predsednika da raspusti Skupštinu Kosova ne može se ostvariti nezavisno ili protivno volji skupštine, već se mora vršiti u koordinaciji sa voljom potrebne većine narodnih predstavnika zastupljenih u skupštini”, navedeno je u odluci suda.  

Podsećaju da je skupština jedina institucija na Kosovu koju narod direktno bira na mandat od četiri godine.

“Osim Ustava, predstavnici naroda ne podležu nikakvoj drugoj vlasti niti obavezujućem mandatu. Ni predsednik koji je izabran od skupštine nema ovlašćenje da raspušta skupštinu bez njenog pristanka; niti vršenje nadležnosti skupštine za izglasavanje nepoverenja vladi koju je sama izabrala ne može dovesti do prestanka mandata same skupštine. Skupština ne može biti uslovljena samo-raspuštanjem ukoliko odluči da ne izrazi nepoverenje Vladi koju je izabrala, jer glasanje nepoverenja kao mehanizma ustavne kontrole vlade od strane skupštine kao predstavničkog tela naroda ne bi imalo smisla”.  

Sud u odluci navodi da kada bi predsednik mogao jednostrano da raspušta skupštinu posle predloga o nepoverenju, tada bi predsednik imao moć jednaku sa dve trećine glasova narodnih predstavnika i proizvoljno bi smanjio potrebnu volju dve trećine poslanika za raspuštanje skupštine sa samo šezdeset i jednim (61) glasom, koliko je potrebno za predlog nepoverenja.

Takvu moć, predsednici, na osnovu mišljenja Venecijanske komisije, nemaju čak ni u većini država sa predsedničkom uređenjem, dodaje se u zažetku odluke.

Ističe se da bi raspuštanje skupštine od strane predsednika, protiv volje narodnih predstavnika, bilo proizvoljno i očigledno protivustavno.

“Način izbora vlade u Ustavu Kosova utvrđen je članom 95. Procedura koju treba slediti za izbor vlade razjašnjena je u presudi Suda u slučaju KO103/14. Sud se pridržava principa iznetih u toj presudi. Objašnjeno je da za formiranje vlade Ustav definiše dve mogućnosti. Prvo pravo formiranja vlade pripada „političkoj stranci ili koaliciji koja je dobila potrebnu većinu u skupštini da formira vladu“, odnosno političkoj stranci ili koaliciji koja je pobedila na izborima. Predsednik nema diskreciono pravo u pogledu prava ove političke stranke ili koalicije da predlaže kandidata za premijera i samo mandatira istog. U slučaju neuspeha izbora ove vlade u skupštini ili odbijanja ovog mandata od strane pobedničke političke stranke ili koalicije, pravo na formiranje vlade prelazi na političku stranku ili koaliciju zastupljenu u skupštini koja, po mišljenju predsednika, ima najviše šansi za formiranje vlade kako bi se izbegli izbori. Dok, neuspeh ove dve mogućnosti rezultira obavezom predsednika da raspiše izbore, kako je definisano Ustavom”, precizira se zažetku odluke Ustavnog suda Kosova.

Ustavni sud Kosova navodi i da je pravo na predlaganje mandatara za premijera odgovornost i privilegija.

“Predlaganje ovog imena obuhvata najvišu tačku uspeha jedne političke stranke ili koalicije, za i unutar jednog izbornog ciklusa. Prvo pravo da predloži kandidata za premijera je, Ustavom, garantovano pobedničkoj stranci ili koaliciji na izborima. Izvršenju ovog prava nije dodeljeno ovlašćenje za blokiranje formiranja vlade u okviru izbornog ciklusa. Takav stav bi držao sve najbitnije državne institucije taocem pobedničke stranke ili koalicije”, ocenjuje Ustavni sud Kosova.

Na kraju, Ustavni sud naglašava da je demokratsko funkcionisanje institucija glavna odgovornost svakog lica kojem su poverena javna ovlašćenja.

“Sve radnje koje se preduzimaju od strane lica sa poverenim javnim nadležnostima ili ovlašćenjima moraju biti u skladu sa Ustavom i njegovim duhom i doprineti urednom odvijanju i napretku poslova od javnog interesa za državu Republiku Kosovo, tako da se ona razvija i sprovodi vrednosti i principe na kojima je izgrađena i aspiracije podhranjene u Ustavnoj Preambuli”, precizira se.