Ustavni sud Kosova objavio punu presudu o neustavnosti Hotijeve vlade, sledi raspisivanje izbora

Ustavni sud Kosova objavio je u celosti odluku o neustavnosti Vlade Kosova na čelu sa premijerom Avdulahom Hotijem, prenosi Reporteri.

Naime, ovaj sud je 21. decembra objavio kraću verziju svoje odluke u kojoj je izbor Vlade Avdulaha Hotija ocenio neustavnim, jer je glas poslanika Etema Arifija iz Aškalijske partije nevažeći imajući u vidu da je bio pravosnažno osuđen na godinu dana i tri meseci zatvora zbog malverzacija sa subvencijama kada je glasao za izbor vlade.

Hotijeva vlada je 3. juna izabrana uz podršku 61 poslanika, tačno toliko glasova koliko je bilo potrebno za njen izbor. Zbog toga je Ustavni sud naložio održavanje novih vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu u roku od 40 dana od dana njihovog raspisivanja. Sledeći korak jeste raspuštanje Skupštine  i određivanje datuma izbora.

POTPUNA ODLUKA USTAVNOG SUDA

28. marta i 20. avgusta 2019. godine, Etem Arifi je pravosnažnom presudom Apelacionog suda osuđen na godinu i tri meseca zatvora. 6. oktobra 2019. godine održani su vanredni izbori za Skupštinu Kosova. Etem Arifi se kandidovao i izabran za poslanika u Skupštini. 27. novembra 2019. godine, CIK je potvrdio izborne rezultate, a Etem Arifi je takođe bio na spisku ovlašćenih poslanika. 26. decembra 1919. godine održan je konstitutivni sastanak Skupštine na kome je potvrđen mandat Etema Arifija. Od tada je Arifi nastavio da vrši funkciju zamenika, iako je osuđen na pravosnažnu sudsku kaznu.

U ovom ustavnom zahtevu, 17 poslanika Skupštine Kosova osporilo je ustavnost Odluke Skupštine  br. 07 / V-014, o izboru Vlade, izdatom 3. juna 2020. Podnosioci zahteva tvrde da je predmetna odluka u suprotnosti sa Ustavom, naime stav 3 člana 95 [Izbor vlade], u vezi sa podstavom 6 paragrafa 3 člana 70 [Mandat poslanika] Ustava. To je zato što je, prema podnosiocima zahteva, Etem Arifi takođe učestvovao u postupku glasanja pobijane odluke, čiji je glas bio nevažeći zbog njegove kazne od jedne godine i tri meseca zatvora, pravosnažnom sudskom odlukom.Sud smatra da je osnovno pitanje sadržano u ovom zahtevu da li je Etem Arifi imao važeći mandat u vreme donošenja osporene Odluke o izboru vlade u Skupštinu (u kojoj je učestvovao) . S tim u vezi, Sud je uzeo u obzir: odgovore koje su dostavile države članice Foruma Venecijanske komisije, stavove Venecijanske komisije; kao i dosadašnja praksa Skupštine Kosova za slične situacije.

U vezi sa ustavnim i zakonskim odredbama u, koje pružaju odgovore na pitanja pokrenuta ovim zahtevom, Sud je utvrdio da:

Član 71.1 Ustava, u vezi sa članom 29.1 (k) Zakona o opštim izborima, predviđa da nijedno lice ne može biti kandidat za poslanika za izbore za Skupštinu ako je pravosnažnom presudom u tri slučaja osuđeno za krivično delo poslednjih godina;

Član 3 (6) Ustava predviđa da mandat poslanika prestaje ili postaje nevaljan ako je pravosnažnom presudom osuđen na jednu ili više godina zatvora. Ova ustavna definicija pojačana je članom 8.1.6 Zakona o pravima i odgovornostima poslanika, članom 112.1.a Zakona o opštim izborima, kao i članom 25.1.d Poslovnika o radu Skupštine;

Sud smatra da, u pogledu prava na kandidovanje na parlamentarnim izborima, članove 45, 55 i 71.1 Ustava treba čitati zajedno. Dakle, član 45. Ustava generalno se bavi izbornim pravima, određujući na opšti način da se oni mogu ograničiti sudskim odlukama, dok član 55 definiše kumulativne uslove pod kojima Ustavom zajemčena ljudska prava mogu biti ograničena. Dok član 71 Ustava - koji govori isključivo o „kvalifikacijama“ za kandidovanje za člana Skupštine - predviđa da svaki građanin Kosova koji ima osamnaest godina ili više i  ispunjava zakonske kriterijume, može biti kandidat za zamenika. Ovi „pravni kriterijumi“, navedeni u članu 71. Ustava, definisani su Zakonom o opštim izborima, koji u članu 29.1 (k) jasno i izričito kaže da nijedno lice ne može biti kandidat za poslanika na izborima za Skupštinu, ako je pravosnažnom sudskom presudom u poslednje tri godine osuđen za krivično delo. Ova ustavna i zakonska definicija u skladu je sa praksom koju slede mnoge demokratske zemlje, kao što je primećeno relevantnim dokumentima Venecijanske komisije, kao i odgovorima država članica Foruma Venecijanske komisije.

Sud naglašava da su gore navedene ustavne i pravne norme, koje imaju veze sa nemogućnošću (nepodobnošću) da se kandiduje za poslanika na opštim izborima, kao i sa prestankom ili nevaljanjem mandata poslanika, kao rezultat zatvora za izvršenje krivičnih dela, ne treba shvatiti kao samo sebi cilj. U osnovi, ove norme nemaju primarnu svrhu kažnjavanja određenih pojedinaca sprečavanjem da vrše funkciju poslanika, već imaju za osnovnu svrhu zaštitu ustavnog integriteta i građanskog kredibiliteta u zakonodavnom telu, kao stuba parlamentarne demokratije.

Sud smatra da je građanski kredibilitet u Skupštini povređen ako - uprkos zabranama nametnutim članom 71. Ustava u vezi sa članom 29.1 (k) Zakona o opštim izborima - nekom čoveku bude dozvoljeno da pobedi i izvrši mandat je osuđen za krivično delo pravosnažnom sudskom odlukom koja je važila na Kosovu.

S tim u vezi, Sud skreće pažnju na Izveštaj Venecijanske komisije, koji kaže da je  „zakonitost element vladavine zakona i podrazumeva da pojedinci i vlasti moraju poštovati zakon. „Vršenje političke funkcije od strane osoba koje su ozbiljno prekršile zakon ugrožava primenu ovog principa [vladavine prava], što je jedan od preduslova demokratije, a samim tim i demokratsku prirodu države“. (Videti Izveštaj Venecijanske komisije o izuzeću učinilaca nezakonitih dela iz parlamenta, CDL-AD (2015) 036, od 23. novembra 2018. godine, stav 168).

U tom duhu, Sud smatra da je jasan ustavni zahtev sadržan u članu 71.1 u vezi sa članom 70.3 (6) Ustava, da je nespojivo sa Ustavom da neko pobedi i zadrži mandat poslanika ako je osuđen za krivično delo, pravosnažnom sudskom odlukom, kako je definisano ovim odredbama. Ovaj uslov je pojačan članovima 29 i 112 Zakona o opštim izborima, kao i članom 8.1.6 Zakona o pravima i odgovornostima poslanika.

Sud dalje primećuje da se činjenica da se član 70.3 (6) Ustava, član 8.1.6 Zakona o pravima i odgovornostima poslanika i član 112.1 (a) Zakona o opštim izborima odnose na kaznu zamenika (tj. Na kaznu posle on je osvojio mandat), odraz je pretpostavke da član 29.1 (k) Zakona o opštim izborima, koji se zasniva na članu 71.1 Ustava, ne dozvoljava licu osuđenom na kaznu zatvora tokom poslednje tri godine pre izbora kandidovati se za poslanika i osvojiti mandat poslanika.

Shodno tome, na osnovu jasnog jezika člana 71.1 Ustava u vezi sa članom 29.1 (k) Zakona o opštim izborima, kao i podstav 6. stava 3. člana 70. Ustava, Sud smatra da nijedno lice ne može stekne i zadrži važeći mandat poslanika ako je pravosnažnom presudom osuđen za krivično delo predviđeno ovim odredbama, ako protiv njega postoji osuđujuća presuda koja je na snazi.

Sud primećuje objašnjenje CIK da prema presudi AA.-Uzh.nr.16 / 2017 od 19. septembra 2017. godine Vrhovnog suda,  „nikome ne može biti uskraćeno pravo da učestvuje na izborima, ako je nije uklonjen sudskom presudom, što znači da kandidat mora biti proglašen krivim pravosnažnom presudom i sud mora izreći dodatnu kaznu „lišenje prava da bude biran“.

Međutim, Sud smatra da Zakon o opštim izborima ne zahteva da se osuđenim licima za krivična dela nužno izriče dodatna kazna  „lišavanje prava da budu birani“, tako da im nije dozvoljeno da se kandiduju na parlamentarnim izborima. To je zato što se, prema članu 29.1 Zakona o opštim izborima, između ostalog, pružaju sledeća dva osnova: (i) lišenje prava da bude kandidat na izborima odlukom IPŽP-a i suda; i (ii) nemogućnost da bude kandidat zbog osuđujuće presude za krivično delo pravosnažnom sudskom odlukom u poslednje tri godine. To su različite / odvojene osnove zbog kojih nesposobnost / nepodobnost mogu biti kandidati. Sud smatra da je ovo tumačenje takođe u skladu sa srodnim čitanjem članova 45, 55 i 71. Ustava.

Sud smatra važnim napomenuti da je kandidatura Etema Arifija na parlamentarnim izborima, izbor za poslanika i vršenje mandata za narodnog poslanika - sve to nakon što je sudskom presudom osuđen na godinu i tri meseca zatvora - otkriti postojanje normativne nejasnoće i ozbiljne nedostatke u institucionalnim mehanizmima Republike Kosovo, koji su nadležni da garantuju zakonitost i ustavni integritet izbornih procesa i parlamentarne aktivnosti. Ova dvosmislenost je takođe očigledna u odgovorima relevantnih tela Skupštine i CIK.

S tim u vezi, Sud naglašava potrebu da Skupština Kosova sa svojim odborima, u saradnji sa relevantnim institucijama, uključujući SSK i CIK, razjasni i konsoliduje međuinstitucionalnu saradnju i normativne aspekte koji imaju odnose se na izlazak na parlamentarne izbore i vršenje poslaničkog mandata od strane lica osuđenih za krivična dela.

Ovo je neophodno da bi se izbegle paradoksalne situacije, sa ustavne tačke gledišta, kada se osobi, koja je pravosnažno osuđena pravosnažnom presudom u skladu sa relevantnim članovima Ustava i zakona, dozvoljava da učestvuje na parlamentarnim izborima, da bude izabrana za poslanika, da mu se verifikuje mandat, kao i da nastavi da vrši funkciju poslanika, čak i dok izdržava zatvorsku kaznu. U međuvremenu, Ustav i relevantni zakoni postavljaju jasne normativne prepreke da spreče osobe osuđene na kaznu zatvora zbog počinjenja krivičnih dela, da budu birani za poslanike i da vrše mandat poslanika.

U vezi sa izborom Vlade, Sud primećuje da, da bi Vlada bila izabrana, u skladu sa stavom 3. člana 95. Ustava, najmanje šezdeset jedan (61) član Skupštine mora glasati „za“ Vladu. U ovom slučaju, prema zvaničnim dokumentima Skupštine, Sud primećuje da je 3. juna 2020. šezdeset i jedan (61) poslanik glasao  „za“ Vlada, odnosno za osporenu odluku. Etem Arifi takođe je glasao za odobrenje osporene odluke. Nakon što je Sud utvrdio da je mandat Etema Arifija bio nevažeći pre glasanja o osporenoj Odluci, ta odluka je dobila samo šezdeset (60) važećih glasova. Shodno tome, postupak izbora Vlade nije sproveden u skladu sa stavom 3. člana 95. [Izbor vlade] Ustava, jer Vlada nije dobila većinu glasova svih članova Skupštine.

Sud primećuje da član 95 Ustava, kako se tumači kroz njegovu sudsku praksu, predviđa dva pokušaja izbora Vlade od strane Skupštine. U oba slučaja, vlada koja se smatra izabranom mora imati većinu glasova svih članova Skupštine, odnosno šezdeset jedan (61) glas. Ako Vlada nije izabrana ni posle drugog pokušaja, član 95.4 Ustava predviđa raspisivanje izbora od strane predsednika Kosova.

Sud podseća da je Vlada glasala odlukom br. 07 / V-014 Skupštine, od 3. juna 2020. godine, zasniva se na predsedničkoj uredbi br. 24/2020, od ​​30. aprila 2020. godine, izdat na osnovu stava 4. člana 95. Ustava, odnosno drugog pokušaja izbora Vlade. S tim u vezi, Sud podseća na tumačenje dato u presudi KO72 / 20, gde je rekao da će  „izbori biti neizbežni u slučaju da vlada nije izabrana ni u drugom pokušaju, […] u kom slučaju, na osnovu u stavu 4. člana 95. Ustava, predsednik raspisuje izbore koji se moraju održati najkasnije četrdeset (40) dana od dana njihovog raspisivanja “.

U svetlu ovoga, Sud primećuje da je u ovom slučaju pokrenut stav 4. člana 95. Ustava, prema kojem predsednik Kosova raspisuje izbore, koji se moraju održati najkasnije četrdeset (40) dana od dana njihovo proglašenje.

Sud smatra važnim naglasiti da je svestan da je Etem Arifi učestvovao u drugim postupcima glasanja u Skupštini, iako nije imao važeći mandat. Međutim, na osnovu principa  non ultra petita  („ne dalje od zahteva“), Sud se ograničava na ocenu ustavnosti osporenog akta sa zahtevom koji je pred njim podnesen, naime Odlukom br. 07 / V-014, Skupštine, u vezi sa izborom Vlade.

Sud smatra potrebnim da pojasni i da, na osnovu principa pravne sigurnosti, kao i činjenice da ova presuda ne može imati povratno dejstvo, odluke aktuelne Vlade ostaju na snazi, a Vlada ostaje na funkciji do izbora nove Vlade.