Skupština Kosova u blokadi, ratifikacija sporazuma vrednih 121 milion evra na čekanju

Izvor: Kosovo Online

Skupština Kosova ima rok do 31. marta da ratifikuje Sporazum o zajmu između Kosova i Evropske investicione banke za projekat „Solarna fotonaponska energija“Kosovske energetske korporacije (KEK) vredan 33 miliona evra, a do toga datuma, privremena mera Ustavnog suda nalaže da parlament ne sme da preduzima bilo kakve radnje, piše danas Radio Slobodna Evropa. Portparol Vlade Kosova Arljind Mandžuka rekao je za RSE, da su rokovi za odobravanje ovih sporazuma kratki i da „zahtevaju brzu obradu u parlamentu“, dok iz Evropske investicione banke ukazuju da je ratifikacija sporazuma „neophodna za obezbeđivanje predloženog finansiranja“.

Sporazum za projekat koji se tiče KEK-a jedan je od osam koji čekaju na ratifikaciju parlamenta. Osim njega, tu su i Sporazum o članstvu Kosova u Odboru za mir, Sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu, dva amandmana na finansijski sporazum između Kosova i Evropske unije za IPA program, dva sporazuma o zajmu - sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) za projekat energetske efikasnosti u javnim zgradama i za postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Podujevu i drugi sa Saudijskim fondom za razvoj za projekat puta Priština-Mitrovica.

Vrednost četiri finansijska sporazuma, uključujući i onaj sa Evropskom investicionom bankom, iznosi 121 milion evra.

Portparol Vlade Kosova Arljind Mandžuka rekao je za Radio Slobodna Evropa da su rokovi za odobravanje ovih sporazuma kratki i da „zahtevaju brzu obradu u parlamentu“.

Evropska investiciona banka je saopštila da je ratifikacija sporazuma „neophodna za obezbeđivanje predloženog finansiranja“.

„Ratifikacija sporazuma bi omogućila Kosovu da krene napred sa izgradnjom jedne od svojih najvećih solarnih fotonaponskih elektrana, kapaciteta do 100 megavata. Očekuje se da će projekat ojačati energetsku bezbednost zemlje povećanjem udela proizvedene obnovljive energije i smanjenjem oslanjanja na proizvodnju energije iz uglja. Takođe bi podržao šire ciljeve zelene tranzicije Kosova, jer se očekuje da će elektrana proizvoditi oko 169 gigavata električne energije godišnje i značajno smanjiti emisiju ugljen-dioksida kada počne sa radom“, navodi se u saopštenju EIB-a.

Portparol Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) rekao je za RSE da svako kašnjenje u ratifikaciji dva sporazuma o zajmu „može dovesti do kašnjenja u ugovaranju i sprovođenju radova“.

Sporazumi sa EBRD vrede 75 miliona evra.

„Ratifikacija sporazuma je neophodna da bi zajmovi stupili na snagu za isplatu. Dok se ovaj korak ne završi, relevantni ugovori o radovima ne mogu biti potpisani ili sprovedeni“, rekao je portparol EBRD-a.

Analitičari ukazuju da bi ratifikacija ovih sporazuma direktno uticala na poboljšanje kvaliteta života građana.

„U suštini, ratifikacija ovih sporazuma znači ubrzanje javnih investicija, povećanje institucionalne stabilnosti i konkretne srednjoročne i dugoročne koristi za građane“, rekao je istraživač Kosovskog instituta za pravosuđe Meljos Koljši za RSE.

Istraživač Kosovskog demokratskog instituta Violjeta Hadžolji ukazala je da trenutna situacija „stvara institucionalnu nesigurnost“.

„Pošto međunarodne sporazume mora ratifikovati Skupština kvalifikovanom dvotrećinskom većinom, svaka blokada u njenom funkcionisanju automatski odlaže proces ratifikacije. To znači da je, dok ne bude jasnoće o punom funkcionisanju zakonodavne vlasti, teško predvideti kada ovi sporazumi mogu biti obrađeni na usvajanje“, rekla je Hadžolji.

Iako je vladajuća stranka ranije najavila da bi sporazumi mogli da budu ratifikovani 6. marta, kako sednica o izboru predsednika 5. marta nije bila uspešna, kosovska predsednica je donela dekret o raspuštanju parlamenta, pa planirana za 6. mart nije ni održana.

Šefica poslaničke grupe Samoopredeljenja Arberije Nagavci rekla je za RSE da su četiri finansijska sporazuma „od posebnog značaja za ekonomski razvoj, poboljšanje infrastrukture, zaštitu životne sredine i povećanje energetske efikasnosti u zemlji“.

„Stoga je njihovo što brže usvajanje u direktnom interesu građana i održivog razvoja Kosova. U takvim okolnostima je važno da ovi strateški projekti ne ostanu taoci političkih dešavanja, već da se što pre unaprede kako bi doneli konkretne koristi zemlji i njenim građanima“, kazala je Nagavci.

Hadžolji napominje da izostanak ratifikacije međunarodnih sporazuma utiče na kašnjenja u sprovođenju projekata i na imidž Kosova na međunarodnoj sceni.

„Iako međunarodni partneri obično razumeju unutrašnje političke situacije, nastavak institucionalnih blokada može uticati na tempo saradnje i poverenje u sprovođenju zajedničkih projekata“, rekla je ona.

Koljši vidi višestruke posledice, kako unutar tako i van Kosova.

„U globalnom kontekstu geopolitičkih promena i rekonfiguracije spoljnopolitičkih prioriteta glavnih međunarodnih aktera, uključujući i američku administraciju, od vitalnog je značaja da Kosovo pokaže institucionalnu ozbiljnost i kapacitet za donošenje odluka kako bi održalo i ojačalo strateška partnerstva“, kazao je Koljši.

RSE je i EU i Saudijskom fondu za razvoj uputio pitanja kakve su moguće posledice sa kojima bi se Kosovo moglo suočiti zbog nemogućnosti ratifikacije dokumenata, ali nije dobio odgovore.

Uzimajući u obzir činjenicu da je za usvajanje međunarodnih sporazuma potrebno dve trećine glasova svih poslanika Skupštine Kosova, politički konsenzus je ključan.

Hadžolji napominje da je veoma važno da se sporazumi tretiraju „izvan interesa političkog momenta“.

„U većini slučajeva, ovi sporazumi se odnose na razvoj zemlje, međunarodnu saradnju i poboljšanje usluga za građane. Stoga je važno da se politička debata fokusira na njihov sadržaj i koristi, osiguravajući da se proces ratifikacije sprovodi transparentno i blagovremeno“, ukazala je Hadžolji.

Koljši podseća da se kosovski parlament već suočio sa „značajnim“ kašnjenjima.

„Posebna odgovornost pada i na sadašnju vladu, koja pored svoje pregovaračke uloge u međunarodnim sporazumima, mora pokazati političko liderstvo i kapacitet da izgradi institucionalni konsenzus i stabilnost sa Skupštinom i drugim političkim akterima“, rekao je Koljši.

Ovo nije prvi put da je Kosovo u opasnosti da izgubi sredstva iz međunarodnih sporazuma zbog unutrašnjih problema, budući da je Skupština jedva ispunila rokove neophodne za ratifikaciju sporazuma sa Svetskom bankom i EU u okviru Plana rasta.