Deklaracija samita EU-Zapadni Balkan: Nedostatak normalizacije odnosa koči put Beograda i Prištine u EU

Lideri Evropske unije i njenih država članica i partneri sa Zapadnog Balkana usvojili su večeras na samitu u Briselu zajedničku Deklaraciju u kojoj se, između ostalog, potvrđuje posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU i navodi da je proširenje realna mogućnost koju treba iskoristiti. U dokumentu se konstatuje da nedostatak normalizacije odnosa između Prištine i Beograda „i dalje usporava oba partnera na njihovom evropskom putu“, te da svi sporazumi postignuti u dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU moraju biti sprovedeni.

Usvojenu Deklaraciju nije podržala Srbija, čiji predstavnici nisu prisustvovali samitu u Briselu.

Jedan od zaključaka odnosi se i na dijalog Beograda i Prištine.

„Nedostatak normalizacije odnosa između Prištine i Beograda i dalje usporava oba partnera na njihovom evropskom putu. Svi sporazumi postignuti u dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU moraju biti sprovedeni, posebno Sporazum o putu ka normalizaciji i njegov Aneks“, navodi se u dokumentu.

Uz to, dodaje se da podrška u okviru Instrumenta za reforme i rast Zapadnog Balkana uslovljena je konstruktivnim angažmanom partnera sa merljivim napretkom i opipljivim rezultatima u normalizaciji njihovih odnosa.

U Deklaraciji se navodi da samit pokazuje snagu odnosa i koristi koje donosi građanima.

„Ruski agresivni rat protiv Ukrajine i rastući geopolitički izazovi naglašavaju potrebu za sve jačim vezama između EU i Zapadnog Balkana. Samit je najznačajnija prilika u godini da se ponovo potvrdi strateško partnerstvo između Evropske unije i Zapadnog Balkana. Potvrđujemo našu punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Budućnost Zapadnog Balkana je u našoj Uniji. Proširenje je realna mogućnost koju treba iskoristiti“, stoji u dokumentu.

Takođe, pozdravlja se nova dinamika i napredak ostvaren od poslednjeg Samita.

„Ubrzanje procesa pristupanja i dalje se zasniva na kredibilnim reformama partnera, pravednim i rigoroznim uslovima i principu sopstvenih zasluga i u obostranom je interesu. Proširenje je geostrateško ulaganje u mir, sigurnost, stabilnost i prosperitet, kao što je izjavljeno u Deklaraciji iz Granade. Hitnosti našeg vremena zahtevaju održivi zamah“, stoji u Deklaraciji.

Napominje i da zemlje koje žele da postanu članice moraju da pojačaju reformske napore, dok paralelno s tim, Unija mora pojačati svoje unutrašnje temelje i reforme.

Uz to, EU pozdravlja opredeljenost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju evropske vrednosti i principe, u skladu s međunarodnim pravom, demokratijom, temeljnim pravima i vrednostima te vladavinom prava i očekuje od njih da to pokažu i rečima i delima, preuzimanjem odgovornosti i sprovođenjem neophodnih reformi, posebno u oblasti osnovnih pitanja.

Sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji, ravnopravnost polova i snažna uloga civilnog društva ključni su za osiguranje funkcionalne demokratije, pa EU poziva partnere da garantuju prava pripadnika manjina i jednak tretman za njih.

Takođe, navodi se i da inkluzivna regionalna saradnja, pomirenje i dobrosusedski odnosi ostaju ključni za izgradnju zajedničke budućnosti, kao i za sprovođenje međunarodnih sporazuma u dobroj veri i s opipljivim rezultatima, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom.

Ukazuje se da su potrebni odlučni dodatni napori za podsticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovođenje konačnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za regionalne i bilateralne sporove partnera i pitanja koja proizlaze iz nasleđa prošlosti, u skladu sa međunarodnim pravom i utvrđenim principima, uključujući Sporazum o pitanjima sukcesije, te preostale slučajeve nestalih osoba i pitanja ratnih zločina.

U dokumentu se izražava i podrška Ukrajini u odbrani teritorijalnog integriteta.

„Stojimo ujedinjeni u našoj nepokolebljivoj podršci i solidarnosti s Ukrajinom, dok brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet od ničim izazvanog i nezakonitog agresivnog rata koji vodi Rusija. Ponovo potvrđujemo našu podršku sveobuhvatnom, pravednom i trajnom miru u Ukrajini, zasnovanom na Povelji UN i međunarodnom pravu. Nastavićemo da ulažemo u multilateralizam i da sarađujemo s partnerima na očuvanju međunarodnog prava“, poručuju lideri EU i regiona.

U dokumentu stoji i da usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući sprovođenje i primenu restriktivnih mera EU i suzbijanje zaobilaženja, ostaje snažan izraz strateškog opredeljenja partnera.

„Pohvaljujemo one partnere sa Zapadnog Balkana koji su već u potpunosti usklađeni i pozivamo one koji to još nisu učinili da slede njihov primer“, dodaje se.

Pored toga, EU pozdravlja doprinos partnera misijama i operacijama Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU i dodaje da nastavlja da pruža podršku Zapadnom Balkanu u suzbijanju kibernetičkih i drugih hibridnih pretnji, manipulacije i mešanja stranih informacija, te da dodatno jača saradnju radi izgradnje otpornosti i putem Centra za sajber kapacitete ZB i Evropskog štita za demokratiju.

„Pozdravljamo prva partnerstva u oblasti bezbednosti i odbrane na Zapadnom Balkanu i pokretanje dijaloga o bezbednosti i odbrani. I dalje smo opredeljeni za kontinuiranu podršku u okviru Evropskog instrumenta za mir“, dodaje se u Deklaraciji.

Iz EU poručuju i da su opredeljeni za približavanje partnera sa Zapadnog Balkana Uniji već tokom procesa proširenja, te da se postepena integracija, koja se provodi na reverzibilan način i temelji se na zaslugama, odvija u nekoliko političkih polja, unapred donoseći konkretne koristi građanima i priprema teren za pristupanje.

Napominje se da bi trebalo razmotriti dodatne predloge o postepenoj integraciji, uz usklađivanje s relevantnim pravnim tekovinama Eu, a da bi napredak u ekonomskoj integraciji trebalo da u potpunosti očuva integritet jedinstvenog tržišta EU i ravnopravnih uslova za sve.

U tom smislu, pozdravlja se napredak u postepenoj integraciji partnera Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU:

„Uključujući sprovođenje inicijativa za put prema jedinstvenom tržištu, proširenje zelenih traka EU - Zapadni Balkan i finansiranje modernizacije i usklađivanja graničnih prelaza, uspešan pristup nekoliko partnera jedinstvenom području za plaćanje u evrima (SEPA), dok su i drugi na putu da se pridruže, što značajno smanjuje troškove bankarskih transakcija, te pridruživanje ili repliciranje digitalnih inicijativa, kao što su Centri za digitalne inovacije, WiFi4WB i EU digitalni identifikacioni novčanik, smanjenje troškova za prenos podataka u roamingu između EU i partnera Zapadnog Balkana od 1. oktobra 2023. godine, čime se potvrđuje opredeljenost i proces proširenja EU zone za ’roming kao kod kuće’ na Zapadni Balkan, omogućavajući građanima da pozivaju, šalju poruke i koriste mobilne podatke bilo gde u EU i regionu bez dodatnih troškova“.

Ukazuje se i da će Plan rasta ubrzati socio-ekonomsku konvergenciju između Zapadnog Balkana i EU, pod uslovom da partneri sprovedu reforme vezane za EU.

„Plan rasta ima potencijal da ubrza ekonomski rast u regionu tokom naredne decenije, obezbeđujući do šest milijardi evra reforme i investicije. U taj iznos se ne računa 29 milijardi evra koji se realizuje kroz Ekonomski i investicioni plan. EU poziva na maksimalno iskorištavanje neviđenih prilika koje pruža Plan rasta putem pravovremenog sprovođenja reformi“, dodaje se u dokumentu.

Napominje se i da je zajedničko regionalno tržište katalizator za dublju integraciju i odskočna daska ka jedinstvenom tržištu EU, zbog čega Unija poziva partnere sa Zapadnog Balkana da se u potpunosti posvete konstruktivnoj saradnji na njegovom ostvarivanju i da sprovode već postignute sporazume.

Takođe, EU pozdravlja i nastaviće da podržava jačanje povezanosti, uključujući energetsku, transportnu i digitalnu povezanost unutar regiona i sa Unijom.

„Unija nastavlja da podržava napore na diversifikaciji izvora i ruta snabdevanja energijom. Ovo će povećati našu energetsku sigurnost i smanjiti zavisnost. Evropska unija će nastaviti doprinositi energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu“, kaže se u Deklaraciji.

Konstatuje se i da upravljanje migracijama ostaje zajednički izazov i odgovornost te ključni prioritet.

„Iako je ostvaren napredak, potrebne su dodatne mere partnera sa Zapadnog Balkana kako bi u potpunosti uskladili svoju viznu politiku s EU, suzbili krijumčarenje migranata i trgovinu ljudima te dodatno ojačali upravljanje granicama, sisteme azila i prijema, kao i povratak u zemlje porekla“, dodaje se.

Takođe, ukazuje se da bi trebalo da se nastave zajednički napori i u borbi protiv korupcije, trgovine drogom i svih oblika teškog i organizovanog kriminala, kao i u prevenciji i suzbijanju terorizma i nasilnog ekstremizma, u skladu s novim Zajedničkim akcionim planom koji je nedavno potpisan, te u svetlu pokretanja Evropske koalicije protiv droga (ECAD) za rešavanje izazova povezanih s drogama.

Ističe se značaj nastavka zajedničkih napora na strateškoj komunikaciji, uključujući korist od proširenja i postepene integracije kao i potrebu za izgradnjom poverenja, razumevanja i društvenog konsenzusa.

„Računamo na naše partnere sa Zapadnog Balkana da svojoj javnosti prenesu da Evropska unija ostaje najbliži partner, glavni donator, investitor i trgovinski partner regiona te da pokažu svoju opredeljenost za vrednosti i reforme EU kroz reči i dela“, dodaje se u Deklaraciji.

Naredni samit EU - Zapadni Balkan biće održan u Crnoj Gori u junu naredne godine.