Milatović: Potvrđeno da je evropska perspektiva regiona živa; Fon der Lajen: Proširenje geopolitički imperativ

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović poručio je danas da je Samit EU-Zapadni Balkan u Tivtu potvrdio da je proširenje strateški prioritet za Evropsku unije da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana živa. Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta istakao je da je Zapadni Balkan integralni deo evropske budućnosti i da pristupanje ostaje prioritet i geopolitička investicija. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kazala je da je proširenje EU geopolitički imperativ.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, Milatović je rekao da je danas veliki dan za Crnu Goru i da će samit ostati upamćen kao najznačajnije diplomatsko okupljanje u savremenoj istoriji zemlje.

Naveo je da su pre dve decenije građani mirno izabrali da obnove nezavisnost svoje države, a da je Crna Gora danas okupila Evropu i poslala moćnu poruku o afirmaciji puta koji je izabrala.

„Samit je potvrdio da je politika proširenja strateški prioritet za EU. Poslata je poruka da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana živa“, rekao je Milatović i dodao da je za Crnu Goru ovo trenutak priznanja, ali i velike odgovornosti.

Naveo je da je u okviru pristupnog procesa Crna Gora implementirala reforme koje jačanju institucije, vladavinu prava, demokratsku otpornost i poverenje.

Dodao je evropski put ima različite faze, periode napretka i stagnacije, ali da su predsednički i parlamentarni izbori u Crnoj Gori 2023. godine doneli novi momenat, energiju i obnovili kredibilite evropskog puta Crne Gore.

„Od tada cilj Crne Gore postane 28 država članica EU do 2028. postala je nacionalni projekat, projekat nacionalnog jedinstva sa jasnim rokom. Danas mogu sa sigurnošću da kažem da je taj cilj realan i  dostižan, uz snažnu podršku evropskih partnera“, rekao je Milatović. 

Dodao je da je Crna Gora u mnogim oblastima pokazala da već deluje kao članica, uskladivši se sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, i kao odgovoran partner u vremenu geopolitičke krize.

Košta: Budućnost Zapadnog Balkana u EU

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta poručio je da je Zapadni Balkan integralni deo evropske budućnosti i da pristupanje ostaje prioritet i geopolitička investicija.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta poručio je da je Zapadni Balkan integralni deo evropske budućnosti i da pristupanje ostaje prioritet i geopolitička investicija.

„Ovaj samit okončava moju turneju po Zapadnom Balkanu, tokom koje sam razgovarao sa liderima, predstavnicima civilnog društva. Prošlog meseca, EU je započela izradu nacrta za prijem Crne Gore. Prvi put posle 13 godina možemo računati na prijem jedne nove članice. Crna Gora može postati 28 članica. Vlada Srbije je predstavila zakone kojima će se usaglasati sa preporukama Odihra i Venecijanske komisije. Otvorićemo prve klastere sa Ukrajinom i Moldavijom. To je dokaz da je EU privržena proširenju“, ukazao je Košta.

Ponovio je poruku koju je poslao i prethodnih dana – „iskoristitie trenutak i ubrzajte napredak na evropskom putu“.

Košta je napomenuo da je potpuno usaglašavanje partnera sa Zapadnog Balkana sa spoljnom i bezbednosnom politikom ključno za pristupanje.

„Evropska unija je bezbednosni projekat na kojem svi radimo. Zapadni Balkan je integralni deo evropske budućnosti. Pristupanje ostaje prioritet i geoplitička investicija“, jasan je Košta.

Ponovio je da se proces zasniva na zaslugama i reformama, ali da se razmatraju i nove ideje kako bi se ubrzao proces, povećalo poverenje u EU i motivacija na Zapadnom Balkanu.

Košta je rekao i da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja takođe prioritet kako bi se osigurala bezbednost u regionu.

„Zapadni Balkan može računati na našu podršku. Unija ostaje najpouzdaniji partner regiona, jer je budućnost Zapadnog Balkana u EU“, poručio je Košta.

Fon der Lajen: Proširenje EU geopolitički imperativ

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kazala je da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji.

„Sastali smo se po drugi put sa partnerima na Zapadnom Balkanu u poslednjih šest meseci i to je dokaz naše saradnje. Svi smo istakli da Zapadni Balkan pripada EU. To nije samo obećanje, već strateško opredeljenje“, podvukla je Fon der Lajen.

Govoreći o Planu rasta, ukazala je na njegov značaj, jer podrazumeva postepenu integraciju u pojedine sektore.

„Otvaramo sektore jedinstvenog tržišta za kompanije iz regiona, a zemlje moraju sprovoditi reforme, sa kojima dolaze investicije. Sledeća tranša iznosi 540 miliona evra. SEPA je uvedena u četiri zemlje regiona, što je ubrzalo i pojeftinilo transfer novca, a smanjuje i troškove kompanija. Želimo da roming proširimo na Zapadni Balkan“, rekla je predsednica Evropske komisije.

Ona je naglasila da je proširenje EU geopolitički imperativ.

„Biće zasnovano na zaslugama, ali mora biti dinamičnije. Na zaslugama ne znači sporo, već fer i predvidivo. Želimo da nagrađujemo reforme pravom integracijom“, navela je Fon der Lajen.

Kako je rekla, ako bi morala u dve reči da sumira skup, to bi bile – odlučnost i uverenje.

„Odlučnost da učunimo evropsku budućnost Zapadnog Balkana konkretnom i uverenje da će se Unija širiti“, rekla je Fon der Lajen i dodala da je moguće da će Crna Gora postati 28 članica do 2028. godine, kao i da se nada da će je Albanija brzo slediti, dok će se ostatak regiona dalje približavati.

„Naša budućnost je povezana, a cilj procesa proširenja da se region približi srcu kontinenta“, navela je Fon der Lajen.

Što se tiče novog predloga o pristupanju, Košta i Fon der Lajen su ukazali da je cilj da se proces ubrza, ali da će ostati zasnovan na zaslugama.

Na pitanje u vezi sa evropskim putem Srbije, Fon der Lajen je ponovila da je pristupni proces zasnovan na zaslugama i da Srbija mora da sprovede reforme.

„Vladavina prava je stub tog procesa. Znate tačno koje reforme moraju da se sprovedu - REM, izborni zakon, usaglašavanje sa politikom EU. Ali, jasno je za Srbiju, ako isporuči reforme, klaster 3 može da se otvori. Odgvornost je na obe strane. Ako Srbija učini svoje i mi ćemo“, rekla je Fon der Lajen.

Antonio Košta je podsetio da će se u narednom periodu u potpunosti završiti izmene pravosudnih zakona u skladu sa preporukama Venecijanske komisije.

„Sledeća sednica Venecijanske komisije je 12. juna i odmah posle toga, kako su obećale srpske vlasti, završiće se usaglašavanje zakona sa svim preporukama. Što se izbornog zakona tiče, četiri su već izmenjena u saglasnosti sa preporukama Odihra, tako da ostaju još dva“, rekao je Košta.