Kurti: Neophodno osnivanje žandarmerije, imaće mandat da obezbeđuje kopnenu, vodenu i vazdušnu graničnu liniju

Premijer Kosova u tehničkom mandatu Aljbin Kurti izjavio je da je osnivanje žandarmerije neophodno kako bi se odgovorilo na aktuelne bezbednosne izazove i popunila praznina između Kosovske policije i Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS).

Govoreći o bezbednosnoj situaciji, Kurti je naveo da se ona brzo menja i da aktuelne pretnje nisu iste kao pre deset godina.

„Bezbednosna situacija se brzo razvija. Pretnje sa kojima se danas suočavamo nisu one od pre deset godina. Glavni izazovi uključuju naoružane paravojne grupe i kapacitete koji su superiorniji od policijskih, kontinuiran šverc oružja i robe koji podrivaju bezbednost duž granične linije, kao i infiltracije naoružanih grupa koje ugrožavaju naš suverenitet“, rekao je Kurti na konferenciji za novinare, gde je bio prisutan i ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Dželjalj Svečlja.

On je naveo i da su u prethodnim godinama zabeleženi brojni napadi, posebno na severu Kosova, na institucije, policiju, građane i međunarodne misije.

„To pokazuje da su naoružane grupe sa paravojnom organizacijom ugrozile i mogu ugroziti suverenitet Republike Kosovo“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, suočavanje sa tim izazovima zahteva stvaranje nove specijalizovane strukture.

„Osnivanje žandarmerije kao nove, specijalizovane, moderne i disciplinovane strukture je nužnost vremena. Ona će popuniti prazninu između policije i vojske, odnosno KBS-a“, izjavio je Kurti.

Dodao je da bi žandarmerija imala mandat da obezbeđuje „kopnenu, vodenu i vazdušnu graničnu liniju, sprovodi operacije protiv terorističkih i oružanih grupa, bori se protiv krijumčarenja i štiti kritičnu infrastrukturu“.

Kurti je naveo da je reč o modelu koji postoji u više evropskih zemalja, poput Francuske, Italije, Španije i Portugalije, ali da će kosovski model biti prilagođen ustavnom sistemu i specifičnim okolnostima.

Formirana je i radna grupa koja će se baviti izradom plana za uspostavljanje ove strukture.

Svečlja je rekao da će u vezi sa formiranjem žandarmerije voditi razgovore i sa drugim akterima.

Na pitanje da li će i Kfor biti deo radne grupe, on je izjavio da će predstavnici institucija Kosova, kao što su Ministarstvo unutrašnjih poslova i policija, biti deo ove grupe..

„Deo radne grupe su predstavnici kosovskih institucija, počev od Ministarstva unutrašnjih poslova, zatim policije, i svih ostalih institucija koje se bave bezbednošću. Nastavićemo da razgovaramo sa svim ostalim akterima, kako bi se uzele u obzir sve ideje, sugestije ili modeli koji se mogu ugraditi u žandarmeriju“, izjavio je Svečlja.

Svečlja i Kurti su pričali i o Zakonu o strancima.

„Građani Republike Kosovo, bez obzira na etničku pripadnost, treba da se integrišu i da im se obezbede dokumenti, a mi smo stvorili ovaj prozor od tri meseca, o tome koliko se prijavilo i kako je ovaj proces napredovao, daću reč ministru. Imali smo najviše ocene i od građana unutar zemlje i od međunarodnog faktora za priliku koju smo stvorili“, rekao je Kurti.

Svečlja je rekao da je bilo „stotine zahteva od srpskih građana“.

„Stigle su stotine zahteva od srpskih građana koji žive ili privremeno rade u Republici Kosovo, a svi se pojedinačno proveravaju“, naveo je on. 

Kurti: Umesto obavezne vojne službe, imaćemo model sveobuhvatne zaštite

Kurti je i izjavio je da će se umesto obavezne vojne službe, Kosovo fokusirati na model sveobuhvatne zaštite, koji je opisao kao prikladniji za trenutne bezbednosne okolnosti.

„Duga je tema, ali ne zaboravite šta smo uradili i to ne znači da jednog dana nećemo služiti obavezni vojni rok. Ali za sada smo procenili da je bolje imati sveobuhvatnu zaštitu ili potpunu zaštitu“, rekao je Kurti.

On je opisao ovaj model kao sličan onom u Finskoj i baltičkim zemljama, gde građani nisu samo masovno vojno obučeni, već su pripremljeni za specifične uloge i zadatke u slučajevima vanrednih situacija. Prema njegovim rečima, ovaj sistem takođe uključuje pripremu za prirodne katastrofe i ratne situacije, podelu odgovornosti na organizovan način među građanima.

„Ali to znači da smo za sada, u situaciji u kojoj se nalazimo, procenili da je bolje imati sveobuhvatnu zaštitu ili potpunu zaštitu, model koji podseća na onaj u Finskoj i baltičkim zemljama – gde ne pravite vojsku velikom grupom ljudi, gde je onda morate strukturirati i opremiti, već definišete funkcije, konkretne zadatke i specifična mesta za građane Republike u slučaju različitih rizika od prirodnih katastrofa do oružanih sukoba“, rekao je.

Kurti je rekao da ovaj pristup dopunjuje i program bezbednosnog obrazovanja u srednjim školama, inspirisan primerom Poljske, koji ima za cilj da pripremi mlade ljude za reagovanje u vanrednim situacijama.

Takođe je pomenuo stvaranje dobrovoljne rezerve, koja bi omogućila građanima da postanu rezervisti Kosovskih bezbednosnih snaga sa opremom spremnom da bude dostupna u slučaju potrebe.

„Imaćemo i model za srednje škole pod nazivom bezbednosno obrazovanje, inspirisan primerom Poljske, koji omogućava mladima da što više i tačnije nauče reakcije koje treba da imaju u slučaju prirodnih katastrofa ili ratova. Takođe ćemo imati dobrovoljnu rezervu, koja omogućava građanima Republike koji će postati rezervisti KBS da imaju svoju opremu, od čizama do oružja, na određenoj adresi u KBS. Ono što radimo je mnogo bolje od obavezne vojne službe“, rekao je Kurti.