Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila preporuku za prijem Kosova u članstvo

Savet Evrope
Izvor: Kosovo Online

Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila je večeras Mišljenje izvestioca Dore Bakojani kojim se preporučuje prijem Kosova u članstvo u toj organizaciji. Za nacrt Mišljenja glasao je 131 poslanik, njih 29 je bilo protiv, dok je 11 poslanika bilo uzdržano. Poslanici su odbacili sve amandmane na predloženo Mišljenje, među njima i predlog da formiranje Zajednice srpskih opština bude uslov za članstvo Kosova.

Izvestilac Dora Bakojani iznela je, na početku sednice posvećenom njenom izveštaju, da smatra da bi ovo telo trebalo da pošalje preporuku Komitetu ministara za članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Bakojani je istakla da se njen izveštaj ne bavi statusom Kosova, jer, da je to od nje traženo, kako je dodala, svakako ne bi preuzela funkciju izvestioca i saglasila bi se sa stavom Grčke.

Ona je naglasila da Savet Evrope obeležava 75. godišnjicu postojanja, i da je u tih sedam i po decenija radio na zaštiti ljudskih prava, demokratije i vladavini prava širom Evrope.

Tim principima, kazala je, rukovodila se i u izradi izveštaju o Kosovu.

Navela je da je tokom svog rada dugog 301 dan obavila dve posete, imala četiri različite sednice i više desetina sastanaka širom Evrope, te da „nijedan kamen nije ostao neokrenut u pripremi izveštaja“.

„Ovaj izveštaj je posvećen ljudskim pravima, demokratiji i vladavini prava u regionu. Od početka sam rekla da on nema nikakve veze sa priznanjem ili nepriznanjem Kosovo, to ostaje na državama članice“, podvukla je ona.

Bakojani je istakla da su ugledni pravnici ocenili da su zakoni na Kosovu u skladu sa standardima SE, da se Kosovo može smatrati funkcionalnom parlamentarnom demokratijom, u kojoj se poštuje nezavisnost pavosuđa.

"Pravnici su ocenili da bi proširenje pravnog akta SE doprinelo daljem jačanju ljudskih prava na Kosovu. Kosovo je u saglasnosti sa pravilima za pristup SE“, podvukla je ona.

Bakojani je istakla da su, i pored pogoršanja situacije na Kosovu, posebno u vezi odnosa prema manjinskim zajednicama, vlasti odlučne da promene stanje.

Ukazala je da je u svom izveštaju podvukla tri stvari koje je potrebno hitno sprovesti.

Prva je implementacije odluke Ustavnog suda u vezi imovine manastira Visoki Dečani, drugi vezano za eksproprijaciju imovine manjinskih zajednica i treće uspostavljanje Zajednice srpskih opstina.

"Iako su mnogi upozoravala da ne može da se očekuje napredak po ovim tačkama, ostvarili smo napredak. S ponosom mogu da vas informišem da je SE uspeo da reši pitanje otvoreno od 2016., a to je povratak imovine najvažnijem srpskom manastiru, što predstavlja veliku pobedu vladavini prava i srpskoj zajednici“, podvukla je ona.

Navela je da, za razliku od imovine manastira, pitanje eksproprijacije predstavlja proces.

Prenela je da su se vlasti Kosova obavezale da će buduća pitanja eksproprijacije biti sprovedena u skladu sa zakonima, koji moraju biti usaglašeni sa Ustavom i u skladu sa zaštitom imovine SPC.

Istakla je da, ako se Komitet ministara odluči da primi Kosovo, treba biti jasno da će svaka eksproprijacija biti predmet suda.

ZSO, prema njenim rečima, najveće je otvoreno pitanje.

"Od početka sam stavila do znanja da smatram uspostavljanje ZSO unutrašnjim pitanjem Kosova, jer se ono tiče samo građana Kosova. Uložila sam napor u materijalizaciju ZSO, ali nažalost to pitanje nije moguće rešiti, jer je ono osnova dijaloga od 2013. godine. Ohridski sporazum jasno ukazuje da svaki pregovori o uspostavljanju Zajednice moraju biti održani u okviru dijaloga. ZSO je trenutno nedostižno, a Komitet ministara to pitanje mora uzeti u obzir“, objasnila je ona.

Bakojani je istakla da na osnovu tig faktora smatra da Parlamentarna skupština treba da uputi preporuku Komitetu ministara u korist članstva Kosova u SE.

"Nadam se će danas PS SE podvući potrebu da se pod demokratski kišobran uvede daljih dva miliona ljudi", kazala je ona.

Bakojani je ukazala da je, od kada je njen izveštaj objavljen, bila izložena napadima, a najagresivniji komentari su dolazili iz članica koje ne priznaju Kosovo.

"Poželela bih im da budu iskreni, jer ne postoji bilo kakav preduslov pod kojim bi podržali pozitivan izveštaj. Njihobva kritika nema veze sa kriterijumima za pristupanje, već su samo u vezi statusa Kosova. Izveštaj se ne bavi pitanjem statusa. Da je od mene Komitet ministar tražio da se izjasnim u izveštaju o statusu nikada ne bi preuzela taj rad i usaglasila bih se sa stavom Grčke. Ali to nije slučaj, i nije bio, i nadam se da izveštaj govori o mom integritetu", poručila je ona.

U ime Odbora za pravna pitanja i ljudska prava Azadeh Rojhan, iz redova socijalista, istakla je da će članstvo Kosova u Savetu Evrope ojačati mir i stabilnost u još uvek nestabilnom balkanskom regionu.

Dodala je da je najvažnije da će se obezbediti poštovanje Evropske konvencije o ljudskim pravima, u „mladoj zemlji“, kao i jačanje vladavine prava u interesu svih građana, bez obzira kojoj zajednici pripadaju.

„Odbor je mišljenja da Kosovo ispunjava sve uslove za člastvo u Savetu Evrope“, poručila je Rojhan.

Dodala je da je Kosovo rešilo sve izazove, poput pitanja zemljištva manastira Visoki Dečaki, kao i da je ostvaren napredak kada je reč o ustavnom i zakonodavnom okviru, jer kosovske vlasti sarađuju sa Venecijanskom komisijom, ali i da preostaju još neke reforme koje moraju da se sprovedu.

Rojhan je navela da posvećenost Kosova da ispuni sve preporuke Odbora, pokazuje da će Priština obezbediti pravnu zaštitu svim građanima.

"Podvlačim, svim građanima, jer je tretman prema manjinskim zajednicama, pa i Srba na severu, ključan za uspeh Kosova kao slobodne i prosperitetne zemlje“, rekla je Rojhan i dodala da članstvo u Savetu Evrope nije kraj, već početak procesa obezbeđivanja prava za sve ljudi koji žive na Kosovu.

U ime Odbora za jednakost i nediskriminaciju Beatrisa Fransko-Rolfu, iz partijske grupacije Alde, takođe je pozvala Parlamentarnu skupštinu da podrži članstvo Kosova u Savet Evrope.

Ona je istakla da je kamen temeljac poštovanje prava manjina i pozvala Kosovo da formira Zajednicu srpskih opština.

"To je ključni, prvi korak. To je preporuka koja mora biti ispunjena“, rekla je Rolfu i dodala da prava svih zajednica moraju da budu zaštićena.

Upravo će članstvom Kosova u Savet Evrope, građani znati da će njihova prava biti bolje zaštićena, dodala je ona.

Pantić Pilja: Članstvom Kosova u SE otvoriće se Pandorina kutija, izveštaj dokaz da teritorijalni integritet država ne znači ništa

Šefica delegacije Srbije Biljana Pantić Pilja istakla je da bi se prijemom Kosova u SE otvorila Pandorina Kutija i da je izveštaj Bakojani dokaz da joj ništa ne znače teritorijalni integritet i suvereniteti država.

"Čestitala bih na onome što radite danas. Ućićete u istoriju kao neko ko je na brutalan način prekršio međunarodno pravo na kojem se zasniva SE. Prijemom nečeg što nije država zaobilaze se pravila SE“, podvukla je ona.

Pantić Pilja podsetila je da je prvi uslov uspostavljanje ZSO, što je međunarodna obaveza koju je Kosovo potpisalo pre 11 godina, i što je osnovni preduslov dijaloga.

"Ako dozvolite Kosovu da pristupi SE bez uspostavljanja ZSO, Zajednica nikada neće biti uspostavljena. Vi ste rekli i napisali da uspostavljanje ZSO smatrate neophodnim uslovom za zaštitu manjinskih prava. Zašto ne govorite o ljudskim pravima Srba na Kosovu i Metohiji. Od kada je Kurtijeva vlada na vlasti etničko čišćenje srpske zajednice je u toku. Masovni egzodus je u toku i 14 odsto Srba napustilo je Kosovo i Metohiju. Srbi su izloženi dnevnim napadima. A vi ne brinete za to. Prištinske vlasti hapse, plaše i pucaju na Srbe. Deset meseci zabranjuje se ulazak srpske robe na Kosovo, uklonjene su ćiriličke table, a dinar je zabranjen što ugrožava živote preostalih Srba“, objasnila je ona.

Podsetila je da niko nije odgovarao za pokušaj ubistva dvojice dečaka proteklog Božića.

"Vi ste odlučili da nagradite sve te jednostrane mere Prištine sa viznom liberalizacijom, prijemom u Nato i u SE. Ono što činite je presedan kojim otvarate Pandorinu kutiju. Pokazujete da vam teritorijalni inetgritet i suverneitet ništa ne znače. Status naše južne pokrajine jasno je regulisan Rezolucijom UN 1244 i Kosovo i Metohija će uvek biti deo Srbije. Možda smo mala zemlja, ali za razliku od vas imamo integritet i nećemo se nikada predati i pokoriti“, podvukla je Pantić Pilja.

Ona je istakla da će Srbija razmotriti da li će ostati članica organizacije koja krši međunarodno pravo.

Julijan Bulai iz Rumunije, u ime partijske grupe Alde rekao je da se zemlje i režimi menjaju, ali da ljudi ostaju, te da odluka o članstvu Kosova nije borba za zemlju, ili naciju, već za zaštitu individualnih prava.

„Branimo prava pojedicana, a ne zemalja, ni nacija. Današanja odluka znači za 1,6 miliona ljudi koji žive na Kosovu i u njihovom je interesu“, rekao je Bulai.

Istakao je da je to samo početna tačka, jer se od Kosova očekuje da ispuni i sve međunarodne obaveze.

Naveo je da je Kosovo spremno i zaslužuje da uđe u Savet Evrope, ali i obavezno da obezbedi zaštitu srpske zajednice.

Dodao je da se „ne treba ići pogrešnim putem da se formira nova RS na severu Kosova“, ali i da se ne smeju ignorisati stvarne potrebe srpske zajednice, koja očekuje da bude poštovana na Kosovu.

Aleksis Cipras iz Grčke, u ime Evropske levice ukazao je da zamrznuti konflikti ne ostaju takvi zauvek i, ako izazovi nisu rešeni, stabilnost je iz dana u dan ugrožena, a nacionalizam raste, dok konflikt ne postane ponovo nasilan.

„Slažem se da je Kosovo odlučilo da ispuni oduku Ustavnog suda o manastiru Visoki Dečani, ali to ne može biti dovljno za podršku zahtevu za članstvo“, rekao je Cipras.

Frank Švabe iz Nemačke, u ime socijalista, kazao je da Savet Evrope nije ni Generalna skupština UN, ni EU, ni Kvinta, ne prepoznaje države, već obezbeđuje poštovanje demokratije, vladavine prava i ljudskih prava.

Dodao je da skoro dva miliona ljudi sa Kosova treba da bude „pod kišobranom“ Saveta Evrope, ali i da je posle odluke o vraćanju zemljišta manastiru Visoki Dečani, potrebno još – pre svega Zajednica srpskih opština.

Norveška poslanica Ingrid Šou u ime hrišćansko-demokratske grupe, rekla je da je kosovski premijer Aljbin Kurti preneo izvestiocu Dori Bakojanis da je spreman da potpiše Nacrt statuta ZSO, te da veruje da će to osnivanja Zajednice i doći. 

Kako je navela, ako i kada Kosovo postane članica Saveta Evrope, ostati "pod nadzorom", jer članstvo nije poslednja "stanica".

Predstavnik konzervativne grupe Zolt Nemet rekao je da njegova parlamentarna grupa u osnovi podržava članstvo Kosova u SE, ali ima tri razloga zašto ne podržava predloženi izveštaj.

"Prvi je da Kosovo nije ispunilo svoje obaveze. Ispunilo je samo jednu od tri traženih stvari. Posebno nije ispunjeno uspostavljanje ZSO. Zajednica je i dao Ahtisarijevog plana. Nažalost Kosovo nije uspostavilo ZSO i sa zabrinutošću smatram da kosovska vlada nikada neće dozvoliti uspostavljanje Zajednice, ako popustimo sada. Drugi razlog je Srbija, kojoj je ugrožena stabilnost. U čijem je interesu destabilizacija Srbije i da ta zemlja bude izvan SE. Ne verujem da je u našem interesu. Dalje, Savet Evrope radi protiv sopstvenih principa, a treba da radi u korist regionalne stabilnosti u ulozi posrednika. Nadam se da će Komitet ministara biti pametniji od nas. Nadam se da ćemo uspeti da ubedimo Kosovo da je ZSO ključno za članstvo i da ćemo uspeti da zadržimo Srbiju u Savetu Evrope", rekao je Nemet.

Prvi koji se obratio nakon predstavnika parlamentarnih grupa bio je Enis Kervan iz Demokratske partije Turaka Kosova Enis Kervan, koji je rekao da je danas „istorijski dan za Kosovo i za Savet Evrope“.

Prema njegovim rečima, Kosovo je napravilo zapažen napredak u ispunjavanju uslova za članstvo u tu organizaciju.

Naveo je da Kosovo promoviše toleranciju, dijalog i međunarodne standarde u zaštiti prava manjinskih zajednica.

"Ustav garantuje prava svih manjina, koje su značajno zastupljene u institucijama. Zato preporučujem kolegama da glasaju u korist prijema Kosova u Savet Evrope. Članstvo Kosova nije samo simboličan gest, već osigurava pravdu za sve građane“, poručio je Kervan.

Sa druge strane, poslanica iz Crne Gore, u ime Demokratske narodne partije, Maja Vukićević, istakla je da neće podržati izveštaj o članstvu Kosova, jer iako je zemlja iz koje dolazi priznala Kosovo, poslanici imaju pravo da odluče u svoje ime.

"Ovde sam da budem glas onih ljudi koji su glasali za mene u Crnoj Gori. Za Srbe, gde god živeli, Kosovo je kamen temeljac naše vere i istorije“, rekla je Vukićević.

Navela je da je saglasna da treba gledati napred i graditi mostove saradnje, ali i konstatovala da članstvo Kosova u Savetu Evrope ne pomaže dijalog Beograda i Prištine.

Ukazala je i da u međunarodnoj zajednici nema konsenzusa da je Kosovo država, jer većina zemalja članica UN ne priznaje Kosovo, kao i sve zemlje EU.

"Nikada u istoriji Saveta Evrope, teritorija nije tražila članstvo. Treba uvek imati na umu poštovanje teritorijalnog integriteta i Rezoluciju 1244, koja predviđa dijalog Beograda i Prištine. Nepoštovanje teritorijalnog integriteta može nam se svima vratiti kao bumerang“, upozorila je Vukićević i dodala da nema potrebe da se insistira na članstvu Kosova, jer to može da izazove negativne posledice.

Ukrajisnki poslanik Oleksij Gončarenko poručio je Dori Bakojani da je „uradila odličan posao“.

"Čestitam Kosovu, siguran da će biti pozitivna odluka. Kosovo ovo zaslužuje i ovo je pravi momenat. Ne samo za Kosovo, već i za sve nas, sada sada tirani pokušvaju da se osvete. Samo pogledajte šta se dešava, Putin pokušava da ponovo uspostavi rusko carstvo…“, naveo je, između ostalog, Gončarenko.

Poslanica baskijske nacionalističke partije Nerea Ahedo pozvala je zemlje „nepriznavače“ da priznaju Kosovo, i dodala da ne razume zašto Španija i druge zemlje članice koje to nisu učinile – još nisu priznale Kosovo.

Poslanica Socijalističke partije Albanije Bljerina Đulameti istakla je da je, u sadašnjim okolnostima dok bukti rat u Ukrajini, glas za Kosovo - glas za stabilnost.

"Danas kada se suočavamo sa novim izazovima primimo Kosovo u SE. Apelujem da glasate za izveštaj. Iskoristimo istorijsku priliku da gradimo budućnost u miru“, poručila je ona.

Arta Biljali Zendeli iz makedonske DUI rekla je da se, kao Albanka iz Severne Makedonije, ne slaže sa mišljenjem da bi članstvo Kosova moglo stvoriti nove konflikte u Evropi.

"Sve demokratske države zahtevaju dijalog, a članstvo bi podstaklo dijalog Srbije i Kosova, jer bi stvorilo dva jednaka partnera za pregovaračkim stolom“, podvukla je ona.

Jermenski poslanik Armen Gevorgjan povukao je paralele između Kosova i Nagorno Karabaha.

On je istakao da selektivni pristup i dvostruki standardi stvaraju haos u svetu.

Prema njegovim rečima članstvo Kosova u SE daje nadu da će jermenski narod moći da se vrati u Nagorno Karabah.

Poslanik Partije demokratskog progresa iz BiH Branislav Borenović rekao je da je ono što se sada radi, u veme kada odnosi Kosova i Srbije treba da se normalizuju kroz pregovore - nešto opasno.

"Stvarate neviđeni presedan. Urušavate instituciju SE. Pitam vas da li ovim presedanom stvarate novo pravilo. Šaljete li poruku Južnom Tirolu, Flandriji, Kataloniji, mojoj RS i BiH, i drugima da je moguće jednostrano proglasiti nezavisnost i postati članica SE“, upozorio je Borenović.

On je istakao da je protiv predloga i da bez odobrenja Srbije nije moguće donositi takve odluke.

"Jedini način za spašavanje časti je da se odbaci izveštaj i da insistirate na poštovanju obaveza kojen je preuzelo Kosovo“, naglasio je on.

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Kosova Arben Gaši pozvao je članice SE da „budu na ispravnoj strani istorije, uz Kosovo i principe koji definišu evropski identitet“.

"Pošaljimo jasnu poruku da Kosovo pripada SE, da naš glas zaslužuje da bude poslušan“, naglasio je Gaši.

Šef Demokratske partije Albanije Ljuljzim Baša rekao je da je glasanje za članstvo Kosova u SE akt normalizacije kada je reč o miru i stabilnosti na Balkanu.

"Oni koji kažu Kosovo treba još puno da uradim oa mora mnogo toga da se uradi u mnogim našim članicama“, dodao je on.

Zahvalio se Bakojani što je omogućila da se posle osam godina ispoštuje odluka Ustavnog suda Kosova i vrati imovina manastiru Visoki Dečani.

Elvira Kovač iz Saveza vojvođanskih Mađara istakla je da se spremnost kandidata mora ocenjivati samo na osnovu pravila, kao i da je članstvo moguće samo uz poštovanje ljudskih i manjinskih prava.

Ukazala je da, ako se priča o odnosima Beograda i Prištine, postoji najmanje četiri ili pet paralelnih realnosti, jedna Srba koji žive na Kosovu, druga Albanaca, treća vlasti, četvrta međunarodnih izveštaja, i pitala je gde se te realnosti podudaraju a to je poztreba zaštite manjinskih zajednica u Evropi.

Kovač je kazala da se ne može zaboraviti da je sprovedena eksproprijacija imovine srpske zajednice, što je, prema oceni međunarodnih organizacija i zemalja bila suprotna zakonima Kosova.

Podvukla je da je ključno pitanje koje mora biti rešeno ZSO.

Kovač je upitala šta je garancija da će Priština implementirati obaveze koje je preuzelo za članstvo u SE, kada nije 11 godina sprovelo ZSO.

"Kako da im se veruje kada su Kurti i Osmani rekli da vraćaju imovinu manastiru Visoki Dečani samo zbog članstva u SE“, upitala je ona.

Simonović Bratić: Kosovo je bilo, jeste i biće Srbija

Poslanica iz Srbije Dunja Simonović Bratić istakla je da je izveštaj Dore Bakojani „propast“ ne samo za samo za osnovne vrednosti na kojima počiva Savet Evrope, već i za zdrav razum, pa i za samu Evropu.

"Došli smo do kraja puta. Odluka o podršci ovom izveštaju od strane većine u ovoj Skupštini pokazuje, nama u Srbiji, da mislite da je potpuno u redu prekršiti sva pravila i procedure samo kako biste uspostavili vašu volju i moć, uprkos zakonu i pravdi“, rekla je Simonović Bratić.

Dodala je i da je na sastanku Političkog komiteta viđeno ignorisanje i odsustvo svake objektivnosti, u pogledu stavova Srbije, pa su odbačeni svi amandmani koje je podnela srpska delegacija.

"A, za odbacivanje amandmana nisu našli ni bolje objašnjenje od argumentacije da „nisu logični“. Veoma originalno“, dodala je ona ironično.

Istakla je da je izvestilac Dora Bakojani prekršila sve prodecure pripremajući izveštaj.

"Menjala je mišljenje na dnevnom nivou, od tri uslova za članstvo, došlo se do jednog, pa je i on postao simbiličan. Srbi, koji pate pod režimom Aljbina Kurtija nisu se našli u izveštaju, bio je važniji amandman o LGBT zajednici, od ugroženih života srpske dece“, poručila je ona.

Zato izveštaj vidi kao propast ne samo za sve vrednosti Saveta Evrope, već i za zdrav razum i za celu Evropu.

"Ako pustite Kosovo u Savet Evrope - odbijate Srbiju. Da li ste sigurni u to? Ova će odluka sve promeniti, biće osnaženi separatistički pokreti u drugim zemljama. Šta ćete sa tim? A, to ćemo uskoro čuti,  pripremite se za ono što dolazi“, rekla je Simonović Bratić.

Zahvalila je svima koji su, kako je rekla, bili hrabri da podrže Srbiju u ovakvoj atmosferi, jer zna da to nije bilo lako.

"Ovo što ću reći su reči svih Srba - Kosovo je bilo, jeste i biće Srbija“, poručila je Simonović Bratić.