Savet Evrope kao savest kontineta, hoće li to opravdati poslanici PSSE na glasanju o Kosovu?

Dve godine pošto je Kosovo podnelo zahtev za prijem u članstvo Saveta Evrope, poslanici Parlamentarne skupštine SE sutra će o tome dati svoju reč. Pred njima će se naći izveštaj Dore Bakojani, izvestioca za Kosovo u SE, u kome se preporučuje da Kosovo postane novi član ove organizacije, a za pozitivnu odluku biće potrebni glasovi dve trećine prisutnih poslanika.

Ukoliko, kako se očekuje, odluka PSSE bude u korist Prištine, poslednja instanca u ovom procesu na kojoj se donosi konačna odluka biće Komitet ministara u kome je predstavljeno svih 46 zemalja članica i koji će zasedati u maju. Kako trenutno stoje stvari, to pitanje moglo bi da bude na dnevnom redu Komiteta 16. maja.

Taj datum je danas pomenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekavši da će za Srbiju “glavna bitka biti 16. maja”, ali je nagovestio i mogućnost da se zahvaljujući francuskom zalaganju razmisli o odlaganju. Srpski predsednik je ukazao i da se planira pribegavanje novom triku, tako što bi Priština 10. maja uputila Ustavnom sudu u Prištini na ocenu ustavnosti evropski nacrt statuta Zajednice srpskih opština, kako bi to za “neke bio dovoljan razlog da kažu da je Priština pokrenula proces oko ZSO” i razlog za podršku Kosovu, "dok zapravo ništa neće biti pokrenuto".

Za kvorum za sutrašnju sednicu koja se održava u Strazburu, kako za Kosovo onlajn objašnjava Dunja Simonović Bratić, članica delegacije Skupštine Srbije u PSSE, biće dovoljna jedna trećina poslanika, a od onih koji budu u sali računaće se samo glasovi "za" i "protiv", bez uzdržanih. PSSE, inače, ima 612 poslanika, od čega su 306 članovi, a druga polovina su njihovi zamenici koji nemaju pravo glasa, ali mogu da učestvuju u debatama ili da budu prisutni na partijskim grupama.

Argumentacija srpskih poslanika, prema rečima Simonović Bratić, biće usmerena na to da ako se Kosovu dozvoli da postane član Saveta Evrope a da nije ispunilo najvažniji uslov - formiranje ZSO, da će ostati velika bojazan da se to neće ni dogoditi.

"Naša argumentacija je vrlo jasna budući da je izveštaj Bakojani započeo tako što je ona definisala tri tačke kao preduslove da bi Kosovo moglo da postalo član SE. To su formiranje Zajednice srpskih opština, zakon o eksproprijaciji koji će da pomogne Srbima na KiM da im ne oduzimaju imovinu i ne otimaju zemlju i vraćanje zemljišta manastiru Visoki Dečani. Na poslednjih nekoliko sednica Političkog komiteta, u poslednjih godinu dana, Bakojani je insistirala na priči da je vraćanje zemljišta Visokim Dečanima simbolička odluka, budući da je ona grčka pravoslavka, i smatrala je da bi to trebalo da bude kruna, a da je najvažnije formiranje ZSO kao i zakon o eksproprijaciji, da bi na ovom vanrednom Političkom komitetu pre dve nedelje samo taj simbolički zahtev postao nosilac svih zahteva. Ova dva najvažnija su u suštini izbačena iz izveštaja, budući da kažu da oni to treba da sprovedu tek kada budu ušli u SE i da će se onda formirati monitoring proces", kaže Simonović Bratić za Kosovo onlajn.

Ona pojašnjava da je u monitoringu svaka nova članica SE, i da je Srbija koja je ušla u SE 2003. godine i dalje u monitoringu, tako da to što je neko u monitoringu ne znači da će sutra nešto i da izvrši.   

U PSSE, dodaje naša sagovornica, svaka zemlja ima broj poslanika prema veličini teritorije, pa tako delegacija Srbije ima sedam članova i sedam zamenika, dok recimo Kipar i Crna Gora imaju po tri poslanika.

“U funkcionisanju PSSE je važan odnos partijskih grupa, velika je grupa Socijalista, demokrata i zelenih, kao i narodnjačkih partija, postoji grupa konzervativaca, zatim liberala i alternativaca i onih koji se nisu svrstali ni u jednu grupu. Predsednici tih političkih grupa nekada vrlo otvoreno, a nekada uvijeno, sugerišu kako da se glasa, tako da nezavisno iz koje je zemlje neka delegacija poslanici se opredeljuju u zavisnosti od toga kojoj partijskog grupi pripadaju. To naravno nije imperativ jer svako dolazi kao predstavnik svog nacionalnog parlamenta, ali postoji i pristup u smislu ideoloških opredeljenja", kaže Simonović Bratić. 

Primera kako se glasa u PSSE ima raznih, pa je tako, podseća naša sagovornica, na poslednjem Političkom komitetu grčki poslanik Aleksis Cipras bio uzdržan po pitanju zahteva Kosova, dok je rumunski poslanik iz redova liberala i opozicije vatreni zagovornik Kosova u SE. Ona, međutim, ne očekuje da će sutra biti veliki broj poslanika koji će se, kako kaže, "odmetnuti" od stava koji prema Kosovu imaju njihove države.

Kosovska delegacija koja ima status posmatrača u PSSE, kako veruje poslanica Srbije, imaće pravo da govori u Strazburu.

"Imali su pravo da pričaju kad god je Kosovo bila tema. Nekad su ih puštali da govore i neki minut duže nego što je predviđeno", kaže Simonović Bratić.

Diplomata u penziji Milovan Božinović navodi da članovi nacionalnih delegacija u PSSE nisu obavezni da glasaju unisono i da se u suštini u Savetu Evrope glasa po sopstvenoj, individualnoj savesti delegata.

"Savet Evrope je osnovan odmah posle Drugog svetskog rata sa idejom da bude i savest Evrope, da bude telo visokog moralnog autoriteta koje će pratiti da li se države pridržavaju najviših demokratskih standarda. Podrazumeva se da svako procenjuje stvari po svom viđenju i da ima pravo da kaže kako vidi neku situaciju. U tom smislu članovi delegacija nisu obavezni da glasaju unisono. U suštini u Savetu Evrope se glasa po sopstvenoj individualnoj savesti delegata", kaže Božinović za Kosovo onlajn.

On dodaje da će sigurno biti slučajeva da se unutar delegacije neke zemlje neko izjasni različito ili da neko bude uzdržan.

"Procene, međutim, pokazuju da to neće bitno uzdrmati taj za nas očekivano loš rezultat i mi treba da se pripremimo za takav ishod i za sve što će posle toga politički slediti", kaže Božinović.

Povodom predstojeće diskusije u Strazburu, novinar i diplomata Dragan Bisenić ukazao je da su se evropske zemlje posle dugog uzdržavanja, odlučile na “rizični eksperiment prijema Kosova u Savet Evrope”, a rizik je, navodi, dvostruki.

“Prvo, Kosovo nije državna organizacija da bi bilo primljeno u Savet Evrope i drugo, u ovom slučaju biće prekršeno nepisano pravilo da se nove članice primaju konsenzusom svih dugih članica”, navodi Bisenić u autorskom tekstu za naš portal.

Veći značaj u svemu ovome, po njegovoj oceni, može da ima ono što se sprema posle članstva Kosova u Savetu Evrope.

“Ovakav status i ‘kohabitacija’ Srbije i ‘Kosova’ u Savetu Evrope treba da posluži kao model kako Srbija i Kosovo mogu da budu zastupljeni u međunarodnoj zajednici, pa čak i UN, a da, eto, nema nikakve štete za njihov međusobni odnos. Možda će da uslede i cermonijalna i javna priznanja. Ali, to će biti samo jedna strana ambivaletnosti. Na drugoj strani, to su nebrojene tužbe Evropskom sudu za ljudska prava protiv Srbije i srpskih građana, a zatim već najavljena tužba za naplatu ratne štete, a posle nje za ratne zločine i genocid. Zajedno s tim povezana je i rezoluciija u Generalnoj skupštini UN o genocidu. Na trećoj strani, to su posledice koje proističu iz činjenice da je upravo Grčka neposredno uključena u ovu tužnu i razočaravajuću epizodu. Ovo mišljenje, uviđamo, nije kraj u grčkom odnosu prema ovom pitanju. Posle ovoga može da se očekuje grčko priznanje Kosova, jer je to druga poruka koju je preneo izveštaj Dore Bakojani”, ocenjuje Bisenić.