Veber: Pritisak na Prištinu kontraproduktivan, pristup Berlina i Vašingtona osuđen na neuspeh

Nemački analitičar Bodo Veber smatra pogrešnim i promašenim pristup evropskih i američkih posrednika u kosovsko-srpskom dijalogu, a samim tim i proizvod ovog procesa - poslednji dogovor postignut u Briselu i plan za njegovu implementaciju koji je formulisan u Ohridu, piše Gazeta Ekspres. 

Veber je u pisanom intervjuu za ove novine okrivio Berlin, Pariz i aktuelnu američku administraciju koja, prema njegovim rečima, kada je u pitanju dijalog pokazuje više kontinuiteta.

"Pristup dijalogu iz Berlina i Pariza smatram apsolutno pogrešnim i na kraju osuđenim na neuspeh“, rekao je Veber.

Veber je bio iznenađen i nedavnim dešavanjima u Briselu kada su premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošlog četvrtka otputovali na poziv EU u cilju deeskalacije situacije na severu. Veber to vidi kao još jedan dokaz kakav su ozbiljan politički haos EU i SAD napravili tokom prošle godine svojom politikom dijaloga.

"Nikada u prošlosti nismo videli da strane odbiju da sednu za isti sto", smatra Veber.

Dodaje da su SAD primenile određene mere prema Kosovu.

"SAD su primenile određene sankcije. Takođe, ako sam jasan, i EU je pokrenula određene mere time što nije pozvala predstavnike Kosova na određene forume EU. Ako uslede finansijske sankcije, to će naravno imati još veći uticaj", ocenjuje Veber.

Na pitanje može li izostanak vizne liberalizacije na Kosovo biti primenjen kao sankcija, Veber kaže da se to već dogodilo kada je Kosovo gurano ka prihvatanju francusko-nemačkog plana.

"To znači da je vizna liberalizacija de fakto primenjena kao oblik sankcija", navodi on.

On, međutim, ističe da sada nije siguran da li bi vize bile uvrštene u meni sankcija ako se Kosovo i Srbija ne dogovore o deeskalaciji situacije na severu.

Komentarišući najavljene mere EU prema Kosovu, Veber kaže da neposrednu odgovornost za pogoršanje situacije na severu snosi Kurti, ali greška je u pogrešnom pristupu pregovaračkom procesu.

"Od početka tog procesa bilo je poznato da premijer Kurti ima neke dogmatske političko-ideološke stavove o dijalogu i kosovskim Srbima, koji će otežati pregovore. Umesto da se ovo uzme u obzir, ovaj pogrešan politički pristup EU i SAD samo je učvrstio te pozicije, a pritisak na Prištinu će biti samo kontraproduktivan", naglasio je on.

Veber smatra apsurdnom situaciju da su dve strane postigle dogovor na papiru, dok je situacija na terenu samo eskalirala. Prema rečima nemačkog analitičara, u istoriji nema slične situacije.

"U istoriji političkog dijaloga nismo imali slučaj da je nakon postignutog dogovora došlo do eskalacije situacije na terenu, kao što se to dešava na severu Kosova", dodaje je on.

Povodom oslobađanja trojice kosovskih policajaca, prema Veberu, pritisak se nije u potpunosti vratio na Kurtija.

"Da bi odmah došlo do deeskalacije, Beograd će morati da odustane od insistiranja da je izlazak Srpske liste na nove izbore na severu uslovljen osnivanjem Zajednice. Nisam video da je Vučić još uvek popustio. Osim toga, Kurtijevo selektivno insistiranje na vladavini prava i Boreljova zapanjujuća javna demonstracija potpunog neznanja o vladavini prava dodatno komplikuju proces", smatra Veber.

Govoreći o poziciji Kurtija u ovoj situaciji, Veber kaže da je kosovska strana ostala najprincipijelnija u pregovorima.

"Iako je učinak vlade, uključujući sever i ponašanje prema kosovskim Srbima, pokazao da je insistiranje na principima demokratije i vladavine prava nedosledno i selektivno, Priština je ostala principijelnija od EU i SAD. A proglašena je glavnim problemom, zbog ove odbrane zapadnih principa i vrednosti i zbog insistiranja na pregovorima koji uključuju konačni i sveobuhvatni sporazum, što je ranije bio i politički stav Berlina", rekao je Veber.

Ovakvim pristupom, kaže Veber, Zapad je nahranio Kurtijeve dogmatske ideološke stavove, njegovu tvrdoglavost i uništio njihov kredibilitet u odnosima sa Prištinom.

Zbog toga je, navodi Veber, tako teško postići dogovor o kratkoročnoj deeskalaciji, a kamoli primeniti osnovni sporazum.

"To je postala svojevrsna samoispunjavajuća dinamika proročanstva, u kojoj Kurtijeva vlada proaktivno doprinosi eskalaciji na severu prošle godine za registarske tablice, a sada i za gradonačelnike, kao da je prinuđena da gradonačelnike ostavlja da rade u opštinskim zgradama, uprkos tom da su u potpunosti svesni da će to na kraju dovesti do eskalacije nasilja", navodi Veber.

Međutim, Veber kaže da glavna politička, a sada i bezbednosna odgovornost pada na EU i SAD, onda na Vučića, a na kraju tek na Kurtija.

Veber dodaje da je Zajednica srpskih opština, svojevremeno u zapadnim centrima, posebno u Berlinu, viđena kao rešenje u okviru konačnog sporazuma – koji je podrazumevao priznanje Kosova od strane Srbije.

"Naravno, ranije je bilo shvatanje glavnih zapadnih aktera, posebno Berlina, da se pitanje ZSO može rešiti samo u okviru sveobuhvatnog konačnog sporazuma, koji je uključivao i formalno pravno priznanje Republike Kosovo od strane Srbije. Dozvoliti Srbiji da ZSO bude prioritet, bez jasnog puta ka konačnom dogovoru i jasnog puta ka priznanju, bio bi siguran recept za neuspeh", zaključuje Veber.