Veliki petak u Sočanici: Običaji najtužnijeg hrišćanskog praznika

Snežana Denić Miljojković iz Sočanice danas ukrašava vaskršnja jaja. Kao i svake godine, i ove koristi različite tehnike od starinskih do najmodernijih. Kako kaže, jaja se farbaju u tišini i pobožnosti, u iščekivanju najradosnijeg praznika kojim se slavi velika pobeda života nad smrću.

Praznik, kao i svake godine, provodi sa porodicom.

„Tradicija farbanja belih jaja potiče od legende po kojoj je Marija Magdalena, Hristova učenica proglasila njegovo vaskrsnuće i odnela belo jaje Caru Tiberiju i rekla da je Hristos Vaskrsao u Rimu. On joj nije verovao i tada je rekao, ako je on vaskrsao to jaje će pocrveneti u tvojoj ruci. Naravno, to se desilo istog trenutka. Od tada počinje tradicija farbanja jaja u crveno, to je znak Hristovog Vaskrsnuća“, priča Denić-Miljojković.

Ona dodaje da od mesta do mesta, domaćice koriste različitu tradiciju farbanja jaja.

„Kod nas se tradicionalno farbaju u lukovini. Ukrašavamo ih sezonskim travkama na tradicionalan način farbanja“, kaže ova žena.

Pokazuje na cvet ruže, kojim šara jaje starom metodom. Jaje se zatim zavije u čarapu, stavi u boju, a rezultat je prelepo ukrašeno vaskršnje jaje.

„Osim tradicionalnog imamo i moderni način, tehnika dekupaža u kojoj na kuvana jaja lepimo određene slike sa salveta. I videli ste jednu veoma zanimljivu umetničku metodu ukrašavanja jaja na pari i tad dobijamo lep splet boja“, kaže Denić-Miljojković.

Tu je i Čuvarkuća koje se čuva do sledeće godine i narednog Vaskrsa.

„Čuvarkuća je jaje koje se prvo farba, samo u crvenu boju, ono nema ukrasa. Smatra se da je to jaje iz ruke Marije Magdalene i čuva se do sledećeg Vaskrsa. Ono se ne poklanja, već stoji na lepom mestu u kući. Evo ja imam jednu malu lepu činjenicu za njega i njega čuvamo do sledećeg Vaskrsa“, priča Denić-Miljojković.

U zavisnosti od mogućnosti, jaja se mogu farbati skoro čitavu nedelju pre Vaskrs.

„Neko farba jaja i na Veliki četvrtak ili na Veliki petak, to sve zavisi od običaja u određenim mestima, važno je da se taj deo ispoštuje i da se to odradi na najbolji mogući način. Kada je Veliki petak kada smo u najstrožem postu u tišini, farbamo jaja u našoj skrušenosti i pobožnosti i čekamo najradosniji praznik kada ćemo se pričestiti i ići na najradosniji liturgiju i proslavljati veliku pobedu života nad smrću", ističe Denić-Miljojković.

Nakon Velikog posta dodaje ona za Vaskrs se pripremaju raznovrsna jela.

„Za Vaskrs idu one tradicionalne pripreme, prvo Veliki post na vodi i pripremamo se za veliko pričešće, a za Vaskrs se pripremamo tako što pravimo tradicionalna jela, kuhinju i naravno najobaveznija su Vaskršnja jaja koja obeležavaju simbol vaskrsnuća, pobede života nad smrću. Najveći akcenat se za Vaskrs stavlja upravo na Vaskršnja jaja, gde imamo razne metode farbanja. To je porodični praznik koji se obeležava u krugu porodice, deca se posebno raduju, a naravno i mi odrasli gde provodimo vreme sa svojim ukućanima sa svojom porodicom i to je jedan od naših najradosnijih praznika“, ističe Denić-Miljojkovć.

Denić-Milojković opisuje kosovske žene kako pripremaju trpezu i ukrašavaju jaja za Vaskrs.

"Kosovske su poznate kao žene koje umeju da umese i da se udese, tako da ono što umese to smo naučili od naših baka iz kraja odakle ja dolazim a to je Uroševac, ali i iz ovog kraja ovde, svi farbaju tradicionalno kao što je svuda isto, a ove nove metode ove žene koje se udese, one izmišljaju razne nove metode farbanja jaja. To je već deo naše kreativnosti, naše umetničke slobode. Dozvoljeno je osim u crvenu boju, farbati jaja u sve druge boje koje označavaju radost života, žuto kao sunce, zeleno kao trava, plavo kao nebo. Možemo farbati u raznim bojama, ali je najbitnije da crvena bude dominantna", rekla je Denić-Miljojkovć.