Viola fon Kramon: Razmena teritorija nikome ne bi pomogla, nije bilo potrebe za obaranje vlade

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon ocenila je u intervjuu za emisiju "Desku" da pregovori o razmeni teritorija tokom dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije ne bi trebalo da budu obavljani, te da bi to otvorilo Pandorinu kutiju, prenosi Koha.

"Ne trebaju nam, ne želim nove etničke granice. To nikome neće pomoći. Bila sam tri puta na Kosovu. To je multietnička država. To se kaže i u njenom ustavu. Imamo zagarantovana poslanička mesta za manjine u skupštini. Ovo je velika prednost i iskreno, razmena teritorija će primorati mnoge da napuste svoju zemlju ... Na primer, ljudi u Gračanici biće pod pritiskom da idu drugde, a to će uzrokovati puno problema. Razmena teritorija je tema o kojoj ne bismo ni sa kim razgovarali. Ovde na kraju nema pobednika. Iz tog razloga što se ljudi toliko plaše ovog pitanja na Kosovu i mi moramo da poštujemo taj osećaj", istakla je Fon Kramon.

Prema njenim rečima, ljudi na Kosovu su umorni od izbora.

"Ljudi su umorni i iscrpljeni, 6. oktobra održani su dobri izbori i ne vidim razloge zašto su potrebni novi. Međutim, ako se ne nađe nijedno rešenje, ako ustav daje to kao poslednju šansu, onda će doći do izbora", ocenila je.

Govoreći o Demokratskom savezu Kosova, istakla je da unutar te stranke postoje razumne i mudre snage, kao i da je predsednica parlamenta Vjosa Osmani, poslednjih nedelja stavljena po strani.

"I to ne bi trebalo da bude tako, jer su mnogi mladi ljudi, mlađa generacija, glasali za nju da pruži nadu, da ovoj državi pruži bolju budućnost. Za prevazilaženje stare generacije, korumpirane strukture. I sada su, izgleda, stariji preuzeli kontrolu, gurnuli je po strani i učinili što su želeli. Sve ovo mi se čini kao državni udar, jer zašto bi ljudi trebali ponovo da izađu na birališta kada je moguće jednostavno ignorisati volju birača", ocenila je Fon Kramon.

Prema njenom mišljenju, nedostaje kredibilitet u političkoj klasi uopšte i dodala da je potrebno jačanje demokratskih institucija ne samo na Kosovu, već i generalno.

Istakla je i da je mislila da će Kurtijeva poseta Nemačkoj, do koje nije došlo zbog pandemije koronavirusa, dobiti pozitivne signale.

"Kurti je trebalo da poseti Merkel prošlog ponedeljka. Nažalost, zbog krize to nije bilo moguće. Veoma sam se nadala da će tokom ove posete biti primljeni prvi signali o tome kada će Kosovo moći konačno da dođe do tačke u kojoj će Berlin i sve ostale članice EU dati zeleno svetlo (vizne  liberalizacije). Jer je Kosovo, i to je dobro poznato svima, ispunilo sve tehničke kriterijume i ukidanje viznog režima je kasnilo", ukazala je Fon Kramon.

Dodala je da su u Evropskom parlamentu glasali za to, kao i da Evropska komisija koja je dala zeleno svetlo i sada je to u rukama Saveta.

"Naravno, početak nemačkog predsedavanja EU 1. jula bio bi idealan za početak ove slobode i pristupa EU. Sada sa kosovskom krizom i krizom zbog pandemije, sve ostaje nejasno. Ne mogu da predvidim kako će to ići, ali boriću se za viznu liberalizaciju čime budem mogla i sa svim mogućnostima koje imam", ocenila je Fon Kramon.

Prema njenim rečima, ljudi na Kosovu ne moraju da trpe zbog loše vlasti, što može potrajati neko vreme, ali narod zaslužuje bezvizni režim kao i sve države Zapadnog Balkana.

"To je ono što mislim i to sam uvek mislila", rekla je Fon Kramon.

Iskazala je zadovoljstvo što na Kosovu, kako je navela, postoji nova generacija koja je spremna da se bori protiv korupcije.

"Sledeći veliki stub je borba protiv korupcije, borba protiv otimanja države, borba protiv nepotizma, borba protiv krađe budžetskog novca. Ovo je ogroman stub za koji se nadam da neće pasti ispod stola kada se formira nova vlada, nadamo se uskoro", podvukla je Fon Kramon.

Fon Kramon: Vidim veoma pristrasno ponašanje u američkoj spoljnoj politici

Fon Cramon je istakla u emisiji "Desku" da će u Evropskom parlamentu tražiti istinski dijalog između Kosova i Srbije koji će omogućiti EU i pod snažnijim vodstvom visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Đuzepa Borelja.

"Sada ćemo u Evropskom parlamentu tražiti da Borelj pozove Beograd i Prištinu da pokažu liderstvo. Ovo je više nego neophodno u ovoj situaciji ", poručila je Fon Kramon.

Međutim, rekla je, da Kosovu prvo treba vlada, jer bez vlade ne postoji partner za pregovarenje.

"Bez vlade nemamo partnera za pregovore. Podršku za sve mere, preventivne i hitne mere u krizi, potrebna nam je vlada koja funkcioniše. To je moj i naš glavni cilj. Da se pronađe rešenje. Sledeći korak bi bio da se razmotri kako da se izađe iz slepe ulice. To će biti posao našeg visokog predstavnika i njegovog specijalnog izaslanika - da nađu rešenje za to, verujem da je to moguće. Ne znam zašto SAD slede paralelni put. Pročitala sam intervju Grenela koji je dao kosovskim medijima, gde pokušava objasniti da mu je 'ovo potrebno za biznis'", naglasila je Fon Kramon.

Prema njenim rečima, moraju da se poštuju demokratske snage i demokratske institucije na Kosovu.

"Kosovo je suverena država i prvo bih poštovala demokratske procedure i institucije, a potom govorila o biznisu", dodala je Fon Kramon.

Što se tiče odnosa Brisela sa Vašingtonom u tom procesu, istakla je da je Brisel malo zapostavljen u ovoj inicijativi.

"Ne znam koliko je truda uložio Brisel, odnosno Borelj. Ali, ako Grenel preuzima inicijativu, najmanje što je trebalo da uradi jeste da obavesti partnere u EU pre pokretanje ove inicijative, a ne da ih posle ili uopšte ne informiše. Ne znam na čijem je terenu lopta. Vidim vrlo jednostrano ponašanje u američkoj spoljnoj politici i ne vidim baš koherentne izjave različitih strana u samom SAD. Tu je gospodin Engel, zastupnik Demokratske stranke, koji  se slaže sa nama i takođe žali zbog situacije u kojoj se nalazi Kosovo. Jasno je da nisu svi u Kongresu zadovoljni sa Grenelom. Nadam se da će Grenel shvatiti u kakvom je klupku sada Kosovo", poručila je Fon Kramon.

Govoreći o protivljenju EU predlogu za nepoverenje Kurtijevoj vladi, koji je izglasana pre nekoliko dana u Skupštini Kosova, istakla je da je demarš Francuza i Nemaca ignorisan od stane DSK.

"Takođe smo imali demarš Nemaca i Francuza što je DSK praktično ignorisao. U javnosti nismo čuli ni za jedan odgovor od DSK. Veoma mi je zanimljivo znati zašto DSK nije poštovala ili čak spomenula ovaj demarš, jer se u njemu pominju mnoga važna pitanja. Na primer, oni su ponovo pozvali Kosovo i Srbiju, ali pre svega Kosovo da prisustvuju konferenciji u Parizu gde bi Borelj nastavio dijalog. To bi trebalo da bude veoma važan signal svima u Prištini i Beogradu da postoji nova inicijativa koja dolazi iz Pariza i Nemačke, kao i iz Brisela. Ignorisanje ovoga govori mnogo. Mnogo govori o partnerima na Kosovu. To je greh", podvukla je Fon Kramon.

Fon Kramon: Nije bilo potrebe za obaranje vlade

 Viola fon Kramon je istakla i da je izuzetno razočarana političkim dešavanjima na Kosovu, te da su u ovoj situaciji pandemije Kosovu potrebne funkcionalna vlada i odgovorne političke snage.

"Stvarno se postavlja pitanje da li je glasanje o nepoverenju ili predlog dobar signal i da li je zaista potrebno u ovoj situaciji. Za mene to uopšte nije bilo potrebno, ovo je bio potpuno nepotreban potez lidera stranke  gospodina Mustafe, iz DSK. Verujem da je to bilo jako tužno, jer su mnogi ljudi na mnogo načina, Francuzi, Nemci, a takođe i Kvinta, mnogo različitih NVO tražili da se ne preduzme ovaj korak i sada smo u situaciji, koju ne znam dobro, šta Ustav Kosova predviđa u ovom slučaju. Znam da bi predsednik trebalo da da mandat najvećoj stranci u Skupštini da formira Vladu, a to bi bio Pokret Samoopredeljenje", ocenila je Fon Kramon.

Prema njenim rečima, ovo ne koristi ni narodu Kosova, niti državi na međunarodnom nivou.

Pohvalila je spremnost aktuelnog premijera Aljbina Kurtija da ukine taksu i istakla je da nije bilo potrebe da se svrgne vlada, jer imala samo 50 dana i izrazila je spremnost za saradnju.

"Za nas kao međunarodne posmatrače nije bilo potrebe za obaranjem vlade ili predloga za nepoverenje, međutim, s druge strane su bili su 'tvitovi' ambasadora Grenela kojima je zahtevao ukidanje takse. SAD i EU su imale suprotne stavove o nedavnim dešavanjima na Kosovu", naglasila je Fon Kramon.

Fon Kramon nije želela da govori o nedostatku kohezije u ovom slučaju, već je dodala da je spoljna politika američkog predsednika Donalda Trampa  vrlo posebna i da je "vrlo teško planirati ili izračunati šta će biti sledeći korak".

"Za nas je važno da kao međunarodna zajednica, kao spoljni donatori, govorimo jednim glasom, a koliko sam videla iz izjave Kvinte, koja je data pre nego što je izglasano nepoverenje, postojao je jedinstven stav i ne razumem zašto je američki ambasador morao da uputi suprotnu poruku istog ili narednog dana. Za mene, a i za mnoge ljude na Kosovu to je bilo teško shvatiti", zaključila je Fon Kramon.