Vladisavljev: Berlinski proces i Otvoreni Balkan dopunjujuće inicijative, nisu konkurentne

Berlinski proces i Otvoreni Balkan ne treba posmatrati kao konkurentne inicijative jer su one dopunjujuće i imaju isti cilj a to je pospešivanje regionalne saradnje i povezivanje između država na Zapadnom Balkanu. To može biti samo korisno. Koja god da se od njih primenjuje ili da se primenjuju zajedno, mi samo možemo da imamo korist od tih inicijativa, kaže za Kosovo onlajn Stefan Vladisavljev, programski koordinator fondacije BFPE.

Tirana će sutra biti domaćin Samita Berlinskog procesa, a imajući u vidu nedavne izjave albanskog premijera Edija Rame da je Otvoreni Balkan (OB) “ostvario svoju misiju da unapredi Berlinski proces”, nameće se pitanje kakva je sudbina Otvorenog Balkana u kom su Srbija, Albanija i Severna Makedonija i da li će ga Berlinski proces potisnuti. Vladisavljev kaže da Tirana nije izašla iz OB, barem prema razjašnjenjima koja su se čula od Edija Rame.

“U ovom trenutku Otvoreni Balkan miruje. Ne postoje nikakve prepreke da se, ukoliko se stvori potreba za njim, opet iskoriste svi oni mehanizmi koje OB pruža u jako kratkom vremenskom periodu”, kaže naš sagovornik.

Kako ukazuje, različite inicijative kojima se olakšava regionalna saradnja, nisu nužno konkurenti jedna drugoj.

“Činjenica je da je u okviru Berlinskog procesa kao jedne pretfaze evropskih integracija, pre sada već desetak godina, pospešena saradnja na regionalnom nivou. Međutim, takođe u okviru tog procesa naišlo se na neke nepremostive prepreke. S obzirom na to da se Berlinski proces (BP) odnosi na svih šest aktera sa Zapadnog Balkana, jedna od tih prepreka je bila što se odluke donose konsenzusom. Dakle, da bi se nešto u okviru BP sprovelo, svih šest aktera, moraju da se sa tim saglase i moraju zajednički doneti  odluku. S obzirom na neke bilateralne tenzije koje postoje u regionu, prosto nije bio moguć dogovor oko svih onih odluka koje su bile važne za regionalnu saradnju i stvorila se potreba da one države koje žele da idu napred i koje mogu da se dogovore da idu napred, da nađu način da to i urade. Tako je nastao Otvoreni Balkan. On je, dakle, nastao kao odgovor na neefikasnost Berlinskog procesa i na nemogućnost da se svi oni benefiti regionalne saradnje postignu kroz to jedno konsenzualno odlučivanje u kojem svi moraju da se dogovore da bi nešto bilo i urađeno”, kaže Vladisavljev.

On smatra da je Otvoreni Balkan koristan posebno zbog toga što može da se “upali i ugasi” onda kada je potreban.

“Otvoreni Balkan je kao inicijativa koristan jer on može da se upali i ugasi kad vam je potreban. U okviru OB možete da postignete neki dogovor, pomerite unapred vaš nivo saradnje između tri, četiri, pet aktera sa Zapadnog Balkana. Ali kada Berlinski proces radi, onda vam OB nije neophodan. Dakle, rekao bih da to nisu konkurentne inicijative, rekao bih da su komplementarne i da svaka od ovih inicijativa ima neke svoje prednosti i mane. Ali definitivno BP ima jedan oblik institucionalizacije kroz neku vrstu pomoći država EU, dok je OB više ad hok inicijativa u vlasništvu država regiona koja se koristi po potrebi i čija budućnost zavisi od toga koliko će države na Zapadnom Balkanu želeti da unapređuju svoju regionalnu saradnju bez nekih prevelikih prepreka”, kaže Vladisavljev.

Kako ocenjuje, trenutno je potreba za Otvorenim Balkanom manja nego što je to bila pre određenog vremenskog perioda, u kontekstu toga što je Albaniji, koja je i domaćin Samita Berlinskog procesa, a koja je i članica Otvorenog Balakna, u interesu da Berlinski proces funkcioniše i radi.

“Ali, može se desiti da se neke stvari koje se u okviru Berlinskog procesa dogovore, prosto ne primene, a to je zbog toga što da bi se primenile sa tim mora da se saglasi i Beograd, i Priština, i Sarajevo i Podgorica i da onda opet dođemo u situaciju da se predstavnici Tirane, Beograda i Skoplja susretnu i kažu: dobro možda ne možemo svih šestoro ovo da uradimo, hajde de opet naše tri države naprave korak napred i da opet u okviru inicijative Otvoreni Balkan potpišemo neke sporazume ili implementiramo neke odluke. Jer to je velika prednost OB. Kada želite da nešto uradite i želite da to uradite brzo i efikasno, OB vam pruža tu mogućnost upravo zbog tog nekog ‘vlasništva’ koje je u rukama država regiona, a ne nekih trećih država ili organizacija”, objašnjava Vladisavljev.

Govoreći o dometima jedne i druge inicijative, Vladisavljev ističe da je najveći domet oba procesa - viši nivo regionalne saradnje.

“U trenutku kada je Berlinski poces nastao nismo imali jasne naznake kada će i da li će Zapadni Bakan postati deo EU. Sa izbijanjem ruske agresije u Ukrajini dobili smo novi zamah procesa proširenja, ali i dalje je nejasno koje države će, kako i kada postati deo EU. Zbog toga je neophodno pospešiti regionalnu saradnju u oblasti ekonomije, ali i u drugim oblastima društveno-političkog razvoja našeg regiona. Ono što jeste prednost BP jeste da su u njega uključeni svi akteri sa Zapadnog Balkana, svih šest ekonomija i činjenica je da ako se nešto uspešno dogovori unutar BP, to je primenjeno na celom regionu. Nešto što bi bilo najpopularnije u celoj populaciji jeste pitanje rominga. Kada putujete u Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju možete da koristite svoje mobilne telephone bez primene roming tarifa, barem u jednom vremenskom periodu. S druge strane, za OB se vezuje efikasnost. Dakle ne morate da imate šest članica, do sada ih je bilo tri, i ako se one nešto dogovore to mogu da primene vrlo brzo jer postoji i politička volja i ekonomski benefit da se te odluke primene”, kaže Vladisavljev.