"Otvoreni Balkan" ili Berlinski proces: Zašto u EU misle da nema mesta za obe inicijative?

Inicijativa “Otvoreni Balkan”, od pokretanja 2019. godine, ima veliku podršku Sjedinjenih Američkih Država, ali nešto “tišu” Evropske unije, pre svega Nemačke, zbog Berlinskog procesa koji je pre skoro deset godina pokrenula tadašnja kancelarka Angela Merkel kako bi se zemlje Zapadnog Balkana povezale uz pomoć EU.

Ono što delu zvaničnika i političara Unije smeta jeste to što “Otvoreni Balkan”, iako otvoren za sve u regionu koji žele da mu se priključe, ne obuhvata kompletnu “zapadnobalkansku šestorku”, već samo Srbiju, Albaniju i Severnu Makedoniju, pa ga vide kao nekompatibilnog sa Berlinskim procesom, ali i sa evropskim integracijama regiona.

Stvari oko "Otvorenog Balkana" nedavno je uskomešao albanski premijer Edi Rama, kada je pre par meseci proglasio kraj ove inicijative, poručivši da je ona stvorena za unapređenje Berlinskog procesa i da je ta misija ostvarena. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je tada da ne veruje da je Rama tako mislio, dok iz Skoplja nije bilo komentara.

Ipak, makedonski analitičari saglasni su da je “Otvoreni Balkan” i te kako korisna inicijativa, koja građanima obezbeđuje konkretne benefite, i kroz ekonomsku saradnju, olakšava i rešavanje političkih pitanja.

Analitičar iz Skoplja Petar Arsovski objašnjava za Kosovo onlajn da je nekoliko razloga zbog kojih se “Otvoreni Balkan” doživljava kao konkurencija Berlinskom procesu, pre svih u tome što je ekonomska inicijativa polako dobila političku dimenziju, al ii zbog straha u Evropskoj uniji.

“’Otvoreni Balkan’ zamišljen je da počne kao ekonomska inicijativa, radi slobodnog protoka robe i ljudi, a već dobija neke poliitčke dimenzije, odnosno pokušava se koordinacija politika ili usvajanje zajedničkih stavova po određenim pitanjima. To je jedan od razloga zbog kojih nervira kreatore Berlinskog procesa, koji misle da ‘Otvoreni Balkan’ može da ga 'pojede'”, kaže Arsovski.

Podseća da je, po tom pitanju, Nemačka bila jasna i glasna.

Drugi razlog vidi u tome što ne vide svi lideri zemalja “Otvorenog Balkana” uvek sva pitanja na isti način, pa njihove nesuglasice u određenim političkim stavovima ponekada rađaju probleme.

Treći razlog je, napominje, strah Evropske unije, izražen kroz Berlinski porces, da “Otvoreni Balkan” ne postane supstitut Unije, već više kao neko “ujedinjenje ljudi koji su u čekaonici EU”.

Na pitanje kakva je onda budućnost te inicijative, odgovara da proces evropskih integracija i “Otvoreni Balkan” jesu prirodni konkurenti, ali i međusobno povezani.

Primera radi, kada bi se proces evrointegracija Severne Makedonije i Albanije ubrzao, onda bi to “izvuklo” energiju iz “Otvorenog Balkana” i usmerilo je ka EU, ali kako evrointegracije stoje – “Otvoreni Balkan” dobija na težini, jer je postao jedini način da se koordinišu politike zemalja regiona.

“To je proces vezanih sudova i ne znam da li će lideri naći način da ta dva procesa teku paralelno, a da se međusobno ne pojedu”, rekao je Arsovski.

Kada je reč o 2030. kao godini mogućeg prijema zemalja regiona u EU, koju je na samitu u Atini nedavno zacrtao šef Evropskog saveta Šarl Mišel, Arsovski kaže da je taj rok veoma teško izvodljiv.

“Ako pitate EU, pa čak i zvanični Berlin, reći će vam da nema ničeg lošeg u ‘Otvorenom Balkanu', koji ne treba da bude zamena za EU. Tačno je i da lideri EU, i posebno SAD, žele da naprave napor za bržu integraciju Zapadnog Balkana ka Unji, jer EU krajem godine planira da du Ukrajini neki specijalni status, možda simboličan početak pregovora. Da Zapadni Balkan ne bi ostao nasukan na tom putu, mislim da imamo šanse da dobijemo neki ‘fast track’, o čemu je već govorio Makron. To je jedan mogući put”, pojašnjava on.

Ukazuje, međutim, da zemlje Zapadnog Balkana nisu spremne za članstvo u EU, ali podseća i da nijedna zemlja koja je postala članica političkom odlukom, poput Bugarske, Rumunije, Mađarske, Hrvatske, Slovenije, takođe nije bila spremna za ulazak u Uniju.

Na pitanje osećaju li Makedonci benefite inicijative "Otvoreni Balkan", odgovara potvrdno, i navodi primere zajedničkog taga za naplatu putarine sa Srbijom, posebnu brzu traku za prelazak kamiona preko granice. Zato je, kaže, i teško da se nešto što je prirodno i donosi koristi, “uguši” obećanjem o evrointegracijama do 2030. godine.

Navodi i da istraživanja pokazuju da je podrška “Otvorenom Balkanu” u Severnoj Makedoniji oko 70 odsto, i to, što je zanimljivo, kod svih etničkih zajednica i po svim pitanjima.

“To je jedna od inicijativa koja uz EU uživa najveću podršku, a trenutno možda i veću nego Unija”, primećuje Arsovski.

Na konstataciju da Kosovo odbija mogućnost da se priključi “Otvorenom Balkanu”, dok Crna Gora o tome razmišlja, kaže da je u slučaju pridruženja Podgorice optimista, što ne važi i za Prištinu.

“Mislim da će Crna Gora biti brža, dok je za Kosovo pitanje da li se može priključiti, jer dolazimo u pravni vakuum, budući da se Beograd i Priština ne priznaju, i ne znam kako bi to na papiru izgledalo. Tako da je slučaj Kosova malo komplikovaniji, ali sam siguran da i građani tamo vide benefite. Veći sam optimista za Crnu Goru, a manji za Kosovo”, zaključio je Arsovski.

Diplomatski savetnik u Centru za istraživanje i primenjenu politiku u Severnoj Makedoniji Ivica Bocevski ističe da uspostavljanje ujedinjenog tržišta na Balkanu, omogućava da se lakše rešavaju i druga, politička pitanja.

“Ne mogu da razumem zašto postoje varnice između ‘Otvorenog Balkana’ i Berlinskog procesa. Čini se da su to više birokratke svađe, nego suštinske razlike, jer procesi nisu antagonistički, već kompatibilni”, ukazuje Bocevski.

Podseća da je “Otvoreni Balkan” naišao na velike simpatije u Skoplju, jer je samonikla inicijativa.

“I pored toga što postoje i neki negativni glasovi, kada su Srbija i Albanija za stolom, a Makedonija pozvana da se pridruži, naravno da ćemo učestvovati u toj inicijativi”, kaže Bocevski, i konstatuje da je problem sa “Otvorenim Balkanom” -  što “kasni” 23 godine.

Da “Otvoreni Balkan” može značajno da doprinese privrednom razvoju reigiona, kao nekadašnji ambasador Makedonije u Brazilu, Bocevski navodi primer Merkosura - političke i privredne organizacije koju čine Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj, Venecuela.

Kada je EU zaključila sporazum sa zemljama Merkosura, nedugo posle toga je i EFTA zaključila sporazum sa tom ogranizacijom, kako ne bi doveli u problem konkuretnost svoje prirvede, uvoz i izvoz.

“Da bi ‘Otvoreni Balkan’ funkcionisao, mora da sledi i prati sve što radi EU, kako bi zemlje bile konkuretne, ulagale u privredu, trgovinu… Nadam se da će ova inicijativa dobiti dubinu i da će, kada god EU nastupa prema drugim tržištima i regionalnim integracijama, i ‘Otvoreni Balkan’ to pratiti. To je mehanizam kako zemlje regiona mogu sarađivati međusobno, sa EU i sa trećim zemljama”, savetuje Bocevski.

To ne bi bilo ništa novo, ukazuje, i podseća da i zemlje Višegradske grupe, koje imaju rotirajuće predsedništvo, realizuju posete kao grupa, jer dobijaju lakše sagovornike, posebno  u velikim zemljama.

“I ‘Otvoreni Balkan’ je dimenzija u kojoj se to može, da radimo ‘ko-diplomatiju’, da se zajednički predstavljamo širom sveta, pred Merkosurom, Afričkom unijom, zemljama ASEAN. Pozitivno je to što je Srbija uradila u Džakarti, po pitanju saradnju sa ASEAN, ali lepše bi bilo kada bi ceo ‘Otvoreni Balkan’ to uradio”, rekao je Bocevski.

Zato smatra da bi inicijativu trebalo širiti, ali tako da uvažava razlike, suverenitet i teritorijalni integritet zemalja, kao platforma za međunarodni dijalog za razvoj društva i privrede.

“Još imamo dobre najave, implementacija kasni, ali inicijativa je tu, duh, entuzijazam. Implementacija je počela, nadamo se da će se završiti i da ćemo otvoriti tržište”, zaključio je Bocevski.