Da li oni kojima smeta Otvoreni Balkan priželjkuju novi sukob?

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Nakon završetka Hladnog rata, daleko smo od postizanja novog, pozitivnog i održivog međunarodnog poretka, izjavio je za "Politiku" 2019. godine kardinal Pjetro Parolin, drugi čovek Vatikana, dopunivši ovu konstataciju papinim rečima da je u toku treći svetski rat u delovima. Ako nam tada ove reči nisu bile najjasnije, danas smo, nažalost, uvereni u njihovu istinitost. Papa je u ekskluzivnom intervjuu za "Politiku" rekao da se sukobi ne rešavaju zaboravom, već dijalogom. No, na današnjoj političkoj sceni dijalog je u zapećku, ne čuje se od oružane paljbe.

Rusko-ukrajinski sukob, rat Izraela i Hamasa, ali i tenzije na našem tlu još od 1999. godine, kada je 19 članica NATO-a bombardovalo Jugoslaviju, te sukobi na Balkanu na teritoriji bivše SFRJ, sa težištem na KiM. Svim ovim ratnim operacijama jedno je zajedničko: dešavaju se na teritorijama gde je većinski narod slovenski, jevrejski i romski.

Nakon pada Berlinskog zida, u sklopu svih sukoba u svetu, Zapadni Balkan, kome evropske integracije iznova izmiču iz ruku, postaje sve veće žarište međuetničkih sukoba. Najintenzivniji odnosi su, sa jedne strane, između Albanaca i Srba na KiM, a s druge strane, između Makedonaca i Albanaca u Severnoj Makedoniji. Bombardovanjem Jugoslavije NATO pruža podršku Albancima na Kosovu i otvara im vrata za formiranje nezavisne države Kosovo, optužujući Srbiju i Miloševića za pokušaj genocida u srpskoj pokrajini. Srbija se pritiska da prizna nezavisnost svoje pokrajine i preseče svoje istorijske korene, a Severna Makedonija, kako bi se dokopala EU, iznova se suočava sa novim uslovima i pretnjama ukoliko ih ne ispuni. I pored promene Ustava i imena države, nije ušla u okrilje EU, već se od nje traži nova promena Ustava, na zahtev Bugarske, ali i Albanci u ovoj državi traže veća prava.

Godine 2001, Albanci oružanim sukobom protiv države dobijaju Ohridskim okvirnim dogovorom pravo na 20 posto učešća u državnim organima.  No, i pored toga, u maju mesecu 2015 naoružana grupa profesionalaca sa Kosova u uniformama UČK upada na teritoriju Makedonije i napada državni poredak, ubijajući pripadnike makedonske policije. Zašto? Nema odgovora. Za: SAD, NATO, OEBS, po zajedničkom saopštenju, to je bio "izolovani fenomen". Predstavnici stranih država i međunarodnih vojnih, bezbednosnih i političkih organizacija izbegli su da strana lica koja su oružano napala Makedoniju nazovu pravim imenom. Po Ustavu RSM, reč je o teroristima koji su ugrozili ustavni poredak i teritorijalni integritet države. Naravno, ni albanske partije nisu priznale da je reč o učešću stranog faktora na makedonskoj teritoriji, iako je ova država priznala nezavisnost Kosova.

Međutim, Bujar Osmani, ministar spoljnih poslova RSM, o slučaju Banjska, gde je izbio oružani sukob između stanovnika i policije KiM, oglasio se sledećom izjavom:

"Smatram da Srbija treba da napravi napor da dokaže da nije umešana u taj događaj, jer ako postoji bilo kakvo državno mešanje, to čini nemogućim naše učešće, a i drugih zemalja u regionu, zato što je ideja ’Otvorenog Balkana’, pre svega, pomirenje. Nadam se da će se dokazati da nema umešanosti države, ali ako se dokaže da ima, mislim da treba da preispitamo svoje učešće.”

Ni od jednog Albanca u Vladi RSM, pa ni od Bujara Osmanija, nije potekla konstatacija da li država treba da preispita priznanje Kosova, jer su kosovski Albanci u uniformama na teritoriji Kumanova, u RSM, napali branioce reda i poretka, udarivši na teritorijalni integritet i suverenitet priznate zemlje u UN.

Premijer RSM Kovačevski objasnio je da je Osmani izneo stav kao visoki funkcioner partije DUI, koja je koalicioni partner sadašnjoj vlasti, ali je, takođe, bila u vlasti kada se dogodio napad u Kumanovu. Kovačevski je iz Granade poručio i SAD, EU, NATO-u i OEBS-u, kao i susedima:

"Ako mema mira, nema ni ’Otvorenog Balkana’, niti Berlinskog procesa, a po sličnoj analogiji treba da se preispitaju i ostale međunarodne organizacije i inicijative koje uključuju veliki broj zemalja, kao što je OEBS. Mi smo zemlja koja predsedava OEBS-u u najtežoj godini za Evropu; članice OEBS-a su i Rusija, i Belorusija, i Ukrajina. U OEBS-u imamo državu koja je napala drugu državu članicu i možete samo da zamislite kakav je izazov da se predsedava jednoj takvoj organizaciji koja na momente funkcioniše u uslovima blokade, pa i paralize, i treba puno veštine da bi organizacija nastavila da deluje.”

Kovačevski je posebno podsetio i Ramu, premijera Albanije, kao i ministra spoljnih poslova RSM Osmanija, koji predsedava OEBS-u, na to zašto su formirane inicijative kao što je "Otvoreni Balkan”, budući da su se poveli svojim političkim interesima, zaboravljajući da iznad svega treba da budu interesi države i građana koji žive u njoj:

"Mi smo tu da stvaramo, a ne da rasturamo. Naša poruka je da Srbija i Kosovo treba da nađu kompromis za mir i da povuku prave poteze, da naprave prave korake za bezbednu budućnost svojim građanima, svojim narodima, ali i za stabilnost celog regiona. Mi, kao zemlja, dajemo jasan primer da se aktivnim i otvorenim dijalogom rešavaju sva otvorena pitanja kod kuće, ali i kod suseda, i verujem da ovaj region može mnogo više i mnogo bolje. Svojim iskustvom i realnom podrškom stojimo na raspolaganju u svim procesima kako bi se obezbedili mir i stabilnost u regionu, koji treba i mora u skorije vreme da bude deo EU.”

Kovačevski je naglasio na kraju da partijski interesi ne mogu biti iznad državnih: "Stav Vlade ostaje nepromenjen da kao država imamo konstruktivnu ulogu i učešće u svim regionalnim inicijativama, uključujući i ’Otvoreni Balkan’, sve dok te inicijative nose konkretne benefite građanima, državi, ekonomiji, biznisu zemalja koje su deo ovih inicijativa.”

"Otvoreni Balkan" je stub mira na Zapadnom Balkanu. I pored toga, ova inicijativa ima svoje protivnike, među kojima se izdvajaju Kosovo sa Kurtijem i Nemačka sa Šolcom, koja je Minskim sporazumima pripremala Ukrajinu za rat sa Rusijom. Da li to što im smeta "Otvoreni Balkan” znači da je, zapravo, sukob scenario koji priželjkuju?