Vladisavljev: Međunarodna zajednica ima sve manje mogućnosti da utiče na donošenje odluka Kurtijeve vlade

Programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev kaže da se posle tri godine, od pobede Samoopredeljenja na izborima, odnos Vlade Kosova prema srpskoj zajednici ogleda u neuspostavljanju Zajednice srpskih opština. Takođe navodi da je za vladu Aljbina Kurtija simptomatično to što međunarodna zajednica ima sve manje mogućnosti da utiče na proces donošenja odluka na Kosovu.

„Ono što ostaje oličenje celokupnog odnosa Vlade Kosova prema srpskoj zajednici u prethodnom periodu je neuspostavljanje Zajednice srpskih opština. To je pitanje koje prevazilazi domen unutrašnjeg političkog upravljanja na teritoriji Kosova i suštinski oličava sve situacije koje su položaj srpske manjine na Kosovu, pogotovu na severu, učinile znatno nepovoljnijom nego što bi to bilo da je ZSO uspostavljena i verovatno bismo svedočili malo manjem egzodusu Srba“, kaže Vladisavljev.

Kao nešto što je simptomatično za vladu Samoopredeljenja, Vladisavljev primećuje to što međunarodna zajednica ima sve manje mogućnosti da utiče na proces donošenja odluka na Kosovu.

„Pre deset ili 15 godina bio je dovoljan jedan telefonski poziv američkog ambasadora ili nekog evropskog zvaničnika a danas se čini da uz svu moguću angažovanu snagu međunarodne zajednice, da za neke odluke koje su očekivane u procesu normalizacije prosto nema dovoljno pokrića da bi se Aljbin Kurti i Samoopredeljenje ’uslovili’ da to ispune“, navodi naš sagovornik.

O tome kako se lider Samoopredeljenja pokazao kao pregovarač u dijalogu sa Beogradom, Vladisavljev kaže da predstavnici Kosova ni u jednom trenutku u prethodne tri godine nisu ulaziili u proces pregovora sa idejom da se situacija pomeri u pozitivnom pravcu po predstavnike srpske zajednice na teritoriji Kosova.

„Ovde je suština da bez onoga što je preduslov za neki naredni korak, odnosno uspostavljanje ZSO, uopšte ne možemo da govorimo o procesu dijaloga, a to je nešto što se čini da u ovom trenutku nije na agendi Vlade Kosova i onih koji učestvuju u dijalogu kao njeni predstavnici“, kaže Vladisavljev.

Kako dodaje, u dijalogu se nije mnogo toga promenilo, za šta kao jedan od razloga navodi to što predstavnici Kosova, a u pojedinim situacijama i predstavnici Srbije, nisu dolazili na razgovore sa namerom da se po principu dobre volje napravi korak napred.

„Razlika je što su predstavnici Srbije bili vrlo konstruktivni prema predstavnicima međunarodne zajednice i do pre šest meseci nismo imali šta da zamerimo predstavnicima Srbije u procesu dijaloga, dok se situacija u određenoj meri što se tiče pozicije Srbije promenila nakon određenih dešavanja, pre svega u Banjskoj. Ali, sa sa duge strane predstavnici Kosova ni u jednom trenutku nisu ulaziili u proces pregovora sa idejom da se situacija pomeri u pozitivnom pravcu po predstavnike srpske zajednice na teritoriji Kosova. Pregovaračke pozicije Beograda i Prištine su prilično definisane i čini se da iako imamo nove sporazume proces normalizacije ne mrda sa mrtve tačke, a promena statusa kvo je neophodna kako bi se odnos Beograda i Prištine učinio makar funkcionalnim“, zaključuje Vladisavljev.