Vlasi: Srbija oko ZSO ne treba da se meša, to je unutrašnje pitanje Kosova

Prištinski analitičar i nekadašnji jugoslovenski političar Azem Vlasi kaže da je svaka tačka evropskog predloga važna dok ne dođe do konačne normalizacije odnosa, dodajući da Zajednica srpskih opština, po njegovom mišljenju, treba da bude formirana u saradnji sa opštinama sa srpskom većinom, a ne sa Srbijom.

Kako je Vlasi naveo za Kosovo onlajn, tokom desetogodišnjeg procesa dijaloga bilo je dobrih sporazuma poput onih o integraciji sudskog sistema, policije, ali da je sve ostalo bez značajnog napretka.

"Deset godina se vode pregovori, ima nekih sporazuma koji su bili dobri, kao onaj o režimu graničnog prelaza koji se tiče obeju strana, zatim sporazum o integraciji sudskog sistema, policijske službe, što je dobro funkcionisalo i nikome nije jasno zašto su Srbi napustili policiju, sudstvo, tužilaštvo i druge javne službe. Međutim, sve ostalo ide sporo. Sada su posrednici odlučili da se dijalog privede kraju sa nekim konačnim sporazumom, insistiraju na normalizaiji odnosa. Srpska strana od početka govori da se vodi dijalog za rešavanje pitanja Kosova, zaboravljaju da je pitanje Kosova rešeno. Dokle god se u Srbiji priča da je Kosovo i Metohija južna srpska pokrajina, nema ništa od finalnog sporazuma", rekao je Vlasi.

Prema njegovim rečima, pitanje ZSO ne može biti rešeno sve dok je potrebno da se oko toga dogovore Kosovo i Srbija.

"Očigledna je namera Srbije da Zajednicu opština, a preko nje i Srbe, konstituiše u poseban entitet unutar Kosova, koji bi bio ekspozitura vlasti Srbije na Kosovu, a to očigledno ne može, jer je suprotno Ustavu Kosova. Uostalom, u Ahtisarijevom planu nije rečeno da je o tome potreban sporazum sa Kosovom, već da treba formirati Asocijaciju. Mislim da će oko toga biti još natezanja, ali se to može rešiti ako se sada u pogledu implementacije, a i po sugestijama posrednika u dijalogu, preuzme kao unutrašnje pitanje i kao obaveza Kosova. Ako pitanje Zajednice ostane kao zajednička stvar Kosova i Srbije, biće još problema. Ne vidim da Srbi na Kosovu pate zbog ZSO, ima mnogo drugih problema koje treba rešavati, kako bi Srbi na Kosovu, kao i druge zajednice, bili ravnopravni", rekao je Vlasi.

Na pitanje o evropskom planu, i važnosti tačke 7, Vlasi kaže da je svaka tačka tog plana važna, a da ZSO treba da bude formirana u dogovoru kosovske vlasti i opština gde Srbi čine većinu.

"Pogrešan je pristup ako se u planu koji je u Briselu usvojen bira koja je tačka važnija. Po toj mapi puta sve je važno do konačne normalizacije odnosa. Stranci insistiraju na formiranju Zajednice, ona treba da bude formirana u saradnji sa tim opštinama u okviru ustavnog i pravnog sistema Kosova, kao forma saradnje tih opština po pitanju saradnje tih opština, ali nikako kao ispostava vlasti Srbije, i Srbija u realizaciji tog pitanja nema šta da traži. To je posao i obaveza Kosova", dodao je Vlasi.

On je naglasio da bi za Srbe na Kosovu bilo dobro ako bi Srbija priznala nezavisno Kosovo, jer, kako je naveo, oni žele dobrosusedske odnose Kosova i Srbije.

"Pitanje nezavisnosti Kosova je rešeno 1999. godine, a tome je najviše doprineo Miloševićev režim. Od tada, a posebno od nestanka Jugoslavije, znalo se da nema mogućnosti da Kosovo ostane unutar Srbije. Niti će Kosovo biti manje država ako je ne prizna Srbija, niti će biti veća ako je prizna, ali bi to bilo dobro za međususedske odnose, za stabilnost u regionu, a i za položaj Srba na Kosovu", naglasio je Vlasi.

On je istakao da i Srbi i Albanci žele da žive u miru i da su slučajevi nasilja ili ranjavanja nedopustivi, ali da se takvi nesrećni događaji mogu desiti bilo gde.

"Ne vidim nijedan suštinski problem između Srba i Albanaca. Svi žele da žive u miru, u jednoj normalnoj državi. Razlika je samo u tome što Srbi sa Kosova vole državu Srbiju i to je pitanje osećanja, Albanci vole svoju državu. Pojedini ekscesi koji se događaju kao onaj za Badnji dan kod Brezovice ili onaj kod Klokota su neprihvatljivi, ali budimo pošteni, vlasti Kosova su reagovale brzo i efikasno. Niko na Kosovu, u Srbiji i nigde u svetu ne može da garantuje da nekih ekscesa neće biti. Ali, Srbi u svojim sredinama treba da žive normalno, a vlast treba da ih štiti", izjavio je Vlasi.

Povodom trenutne političke situacije između opozicije koja kritikuje kosovskog premijera Aljbina Kurtija zbog popustljivosti, Vlasi kaže da opozicija nema prava na to.

"Vidim da najviše kritikuju Kurtija da je navodno popustio u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom. Opozicione partije koje sada imaju najviše primedbi bile su na vlasti kada je 2015. godine potpisan sporazum sa Srbijom. Ustavni sud Kosova je odlučio da je taj sporazum u neskladu, odnosno da je protivan Ustavu. Prema tome, takvi nemaju pravo da sada imaju primedbe po tom pitanju. Što se tiče Zajednice, nije bio potreban poseban sporazum sa Srbijom o tome, jer obaveza da se formira takva zajednica proističe iz Ahtisarijevog plana koji Srbija nije prihvatila. Po tom planu, a i po Ustavu Kosova, to je unutrašnja obaveza Kosova da u saradnji sa opštinama vidi kakva bi funkcija te zajednice bila. Samim tim što je sporazum potpisan sa Srbijom trebalo se znati da od toga neće biti ništa", rekao je Vlasi. 

Prema njegovim rečima, vlast se bira na izborima, pa tako i opozicija ima pravo da iznudi regularne izbore i pokuša da preuzme vlast na Kosovu.

"Vlast se bira na slobodnim izborima. Ova vlast, kao i one pre nje, nastala je na slobodnim izborima. Opozicija je opozicija, ima pravo da kritikuje, da napada, u ovom slučaju nema meru i u principu nije u pravu. Opozicija ako želi da dođe na vlast, neka izvoli, neka iznudi regularnim putem vanredne izbore, pa neka osvoji vlast", zaključio je Vlasi.