Vučić: Izostanak reakcije mogao bi da izazove nepopravljivu štetu opstanku Srba na Kosovu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je danas, na hitnoj vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN, koja je sazvana na zahtev Srbije, da tekući događaji mogu da izazovu nepopravljivu štetu opstansku Srba na Kosovu.

Vučić: Priština stvorila nepodnošljive uslove života i sprovodi sistematske napade na Srbe 

Vučić je, u svom obraćanju, naglasio da je jako bitno i neophodno da se održi sednica Saveta bezbednosti UN zbog tekuće situacije na teritoriji Kosova koje je suprotno Povelji Un i relevatnih rezolucija Saveta bezbednosti.

"Privremene institucije su stvorile nepodnodšljive uslove života za Srbe i sada sprovode sistematske napade na srpsko stanovništvo. Odsustvo adekvatne reakcije moglo bi da izazove nepopravljivu štetu opstanku srpskog naroda. Srbija je tražila ovo vanredno zasedanje zato što tekući događaji mogu da izazovu nepropravljivu štetu. Razlog zbog kojeg smo tražili sednicu je potez Centralne banke Kosova kada se u platnom prometu zabrani dinar od 1.februara", objasnio je on.

Tom odlukom, dodao je, Priština je nastavila napade na Srbe i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu, jer je njihov opstanak u velikoj meri zavisan direktno od dinarskih sredstava koje dolaze iz budžeta Srbije.

"Podaci da Republika Srbija iz ovog budžeta isplaćuje 60.946 plata i penzija na Kosovu i Metohiji, 2.430 stipendija za studente i da finansira narodne kuhinje koje zadovoljavaju osnovne potrebe oko 2.000 socijalno najugroženijih građana, pokazuju da je ova mera napad pre svega na srpsko stanovništvo i da situaciju na teritoriji Kosova i Metohije čini teškom. Samo ove brojke jasno pokazuju da ogroman broj stanovnika na teritoriji Kosova i Metohije direktno ili indirektno zavisi od dinarskih primanja iz budžeta Republike Srbije. Usled toga, očito je da zabrana dinarskog platnog prometa, odnosno ukidanje dinara kao sredstva plaćanja, direktno lišava ogroman broj stanovnika osnovnih ličnih sredstava za život", rekao je Vučić.

Istakao je i da 1.794 srpskih i nealbanskih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji Kosova direktno zavisi od dinarskih subvencija iz Republike Srbije, dok opstanak 922 privredna subjekta u vlasništvu Srba na Kosovu, koji su direktno zavisni od dinarskog platnog prometa, više operativno nije održiv i moguć.

"Da sumiram, odlukom da se zabrani dinarski platni promet, Priština direktno onemogućava svako funkcionisanje svih društvenih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih, kulturnih i drugih institucija koje omogućavaju Srbima da sebi i svojim porodicama obezbede osnovne životne namirnice, školuju se, leče, kupuju lekove i čine sve ono drugo što se danas smatra uobičajenim životom sa minimumom ljudskog dostojanstva", rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima te institucije predstavljaju osnovu za formiranje Zajednice srpskih opština, čije su nadležnosti i struktura jasno definisani sporazumom potpisanim 2015. godine, a koji precizno definiše da Srbija ima pravo da finansira ZSO.

Vučić je istakao da je odluka CBK doneta u okviru, kako kaže, vladavine prava na Kosovu i u tom smislu ukazao preko dva primera kako se poštuje vladavina prava na Kosovu.

Prvi primer je nepoštovanje odluke tzv Ustavnog suda Kosova o vraćanju zemljišta manastiru Dečani.

Već osam godina odbijaju da vrate zemljište manastiru Dečani, istakao je predsednik Srbije i dodao da se mora imati u vidu da su Dečani pod zaštitom Uneska, Kfora, a da u njemu žive monasi SPC.

"U kontekstu vladavine prava daću još jedan primer, tzv sudstvo koje proganja srpstvo i Srbe povratnike kroz lažne optužbe za ratne zločine je donelo odluku da Azem Kurtaj koji je 6. januara upucao dečaka i njegovog rođaka, bude oslobođen, a nije bio ni optužen za pokušaj ubistva deteta, već za kršenje javnog reda i mira", kazao je Vučić.

Naglasio je da je od dolaska na vlast u Prištini Aljbina Kurtija se povećao broj etnički motivisanih napada na Srbe te da je u peridou od 2021. godine se taj broj povećao za 300 odsto u odnosu na devet godina pre toga.

Istakao je da su incidenti dramatični i ukazao da su i vatrenim oružjem napadani Dragiša Galjak i još četiri Srbina.

"Od Kurtijevog dolaska na vlast 2021. na Kosovu i Metohiji registrovano je ukupno 669 etničkih motivisanih napada, što je povećanje od 300 odsto, Kurti rukovodi progonom Srba, među incidentima i dramatični slučajevi policijskih prebijanja i maltretiranja Srba i brutalno pucanje na Dragišu Galjka i još četvoricu Srba", istakao je Vučić.

Kako kaže, režim u Prištini stvara nepodnošljive uslove za Srbe, a odluka o dinaru, za koju se kaže da je u okviru poštovanja vladavine prava, je još jedan u nizu mehanizama za stvaranje nepodnošljivih uslova za Srbe i njihov progon.

Napomenuo je i da je evro na Kosovu usvojen na nezakonit način, pomoću unilateralne odluke.

U tom smislu ukazao je da je dinar legalan i kao takav ne može biti zabranjen.

"Pošto je Kosovo deo teritorije Srbije po Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244, dinar je legalan", kazao je predsdnik Vučić.

Ističe da je odluka o evru kao valutu na Evropskoj centralnoj banci i kazao da je jasno da je Kosovo unilateralno koristilo tu valutu i da se kao zvanična valuta samo tretira od strane populacije.

"To je učinjeno bez ikakvog zakonskog osnova isključivo zarad stvaranja nepodnošljivih uslova za Srbe i njihovog progona. To je samo jedna u nizu planiranih, sistematskih mera koje napadaju srpsku populaciju čiji je cilj da Srbima učini nepodnošljive uslove za Srbe i njihov progon", naglasio je.

Prema njegovim rečima, teška situacija na KiM je znatno pogoršana nakon izbora u aprilu prošle godine.

Podsetio je da su ti izbori održani nakon što su Srbi napustili institucije nakon čega su se nastavili napadi na srpsku populaciju.

Navodeći da su Srbi opravdano bojkotovali te izbore, Vučić kaže da je na njih izašlo manje od tri odsto.

"Izbori su održani u nedemokratskim uslovima, izabrani su nelegitimni predsednici opština koji su zauzeli opštinske zgrade uz pomoć oružanih snaga. Nakon toga došlo je do uklanjanja simbola Srbije i postavljane simbola tzv Kosova, a Srbima koji rade u javnim institucijama je bilo zabranjeno da dođu na radna mesta. Usledili su mirni protesti Srba, na šta su Albanci odgovorili i tada je povređeno 50 Srba samo 29. maja. Bilo je i povređivanja pripadnika Kfora, što je nerazumljivo za nas. Četvorica Srba je povređeno vazdušnim oružjem za šta niko nije bio procesuiran", istakao je Vučić.

Naveo je da su nakon toga i Đuzep Borelj i Jens Stoltenberg, kao i zemlje koje ne priznaju Kosovo - Rusija i Kina i druge, direktno optužili Prištinu da povećava eskalaciju na terenu.

Navodi da je na sastanku u Kišinjevu pozvao da dođe do potpisivanja peticije za smenu albanskih gradonačelnika i da je rekao da se ne pritiskaju Srbi i ne ponižavaju i da pozicija tih gradonačelnika nema smisla, jer niko ne može biti izabran sa tri odsto glasova.

"Niko nije hteo to da sasluša i zaustavi Kurtijeve zločine. Umesto da se traži od Prištine deeskalacija, traženo je od nas da bezuslovno učestvujemo na tim izborima koje Aljbin Kurti nije ni mislio da organizuje", kazao je Vučić.

Vučić je podsetio i na zahteve Srbiji da se smanji broj pripadnika Vojske Srbije sa administrativne granice, iako je njhov broj tada bio manji nego u nekoliko ranijih slučajeva, ističući da su ti zahtevi uvaženi, dok je Priština, primeto je ironično, bila sankcionisana time što je bila – naoružavana.

"Kada smo pitali koji međunarodni dokument omogućava naoružavanje bilo koje oružane snage osim Kfora, dobili smo odgovor da su oni koji to rade moćni, priznaju Kosovo, ne zanima iz Rezolucija 1244 i mogu da rade šta god žele…“, ukazao je predsednik Srbije.

Dodao je da Srbiji ne smeta kada oni koji naoružavaju nelegalne albanske formcije ne govore o teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali smeta kada se ne poštuje teritorijalni integritet Srbije na Kosovu, koji garantuje Povelja UN i Rezolucija 1244.

Naveo je da svi napori Beograda da se nađe rešenje sa međunarodnim partnerima nisu urodili plodom za deeskalaciju, jer, iako je međunarodna zajednica označila Prištinu kao krivca, ona nije ozbiljnije sankcionisana.

Ukazao je da teror protiv srpske zajednice postaje intenzivniji, zatvaraju se institucije, uz napade na ljude, imovinu, na imovinu SPC.

Izneo je podatak da je samo tokom 2023. zabeleženo 179 etnički motivisanih napda na Srbe, a čak 21 od početka ove godine.

Reč je, ističe, o isnstitucionalnom, fizičkom i strukturalnom nasilju, koje uključe upade oružanih formacija u institucije Srbije i njihovo zatvaranje, zaplenu novca za plate, penzije, maltretranje radnika Pošte, zdravstvenih radnika… a sve, ponavlja, nazakonito.

Upozorio je da Priština sve više otvoreno upotrebljava oružane snage za represiju na Srbe, dodajuću da te formacije čine samo Albanci, iako je njihovo postojanje na Kosovu protivno Rezoluciji 1244.

„Različite oružane snage su od novembra 2022. koristile disproporcionalnu nelegalnu snagu 89 puta protiv Srba, od čega 39 na severu. Zabeženo je i 38 upada na sever, uz i ilegalnu eksproprijaciju privanog zemlijšta Srba i SPC. Te oružane snage izvode artibrarno hapšenje Srba u tim delovaima i druge oblike nasilja - sprečavanje slobode kretanja, zaustavljanje, maltretitanja i ponižavanja, uz osnivanje nelegalnih baza“, rekao je Vučić.

Podsetio je da prema Rezoluciji 1244 oružane snage na Kosovu moraju da budu demilitarizovane, što znači zabranu i rasformiranje.

Naglasio je da je samo prethodne godine više od 14 odsto Srba napustilo Kosovo.

„Tragično je da Priština izvodi akcije dok se dijalog nastavlja“, podvukao je Vučić.

Podsetio je i da se Priština obavezala, Sporazumima iz 2013. i 2015. na formiranje Zajednice srpskih opština, koju uporno odija da implementira.

"Umesto da stvori uslove za preživljavanje, svedoci smo planiranih, sistematskih  mera koje stvaraju nepodnošljive uslove za život i čine da je fizički opstanak Srba na Kosovu i Metohiji nemoguć“, poručio je Vučić.

Predsednik Srbije zahvalio se SAD i EU, kao i tradicionalnim prijateljima sa istoka na reakciji.

"Oduzimanje sredstava koja su bila namenjena za plate i penzije, procesuiranje ljudi koji su legalno prenosili sredstva pokazuje bez sumnje da izjave nisu dovoljne da Prištinu zaustavi i da odustane od destabilizacije regiona. Ni zahtev da se odloži primena nije ispravan put jer se time Priština ohrabruje da nastavi sa jednostranim merama. Rešenje ove krize i svih ostalih koje je stvorila Priština može biti samo jasno naređenje da se odmah zaustave ove mere koje imaju za cilj progon Srba i obeshrabrenje Prištine da to radi", rekao je on.

Vučić je podsetio da je Srbija, nakon napada na srpsku zajednicu, uputila zahtev da se omogući povratak dovoljnog broja srpskih snaga, koje bi međunarodnim snagama, pomagale u zaštiti srpske populacije.

Rekao je da Srbija poziva Savet bezbednosti i međunarodne organizacije koje mogu da utiču na rešavanje krize da preduzmu hitne poteze kako bi zaustavile dalji progon Srba i stvorile uslove za nastavak dijaloga.

Srbija, kako je dodao, će primeniti sve sporazume i preduzeti sve poteze u skladu sa međunarodnim dokumentima.

Posebno se zahvalio onim zemljama koje poštuju Povelju UN i međunarodne principe.

Zijade: Unilateralne akcije izazivaju zabrinutost, ni odluke CBK ni akcije Kosovske policije ne doprinose deeskalaciji

Šefica Unmika Karolin Zijade, predsatvljajući izveštaj, ukazala je da unilateralne akcije u poslednje vreme izazivaju zabrinutost na Kosovu, dodajući da ni poslednja odluka Centralne banke Kosova o ukidanju dinara, niti akcije Kosovske policije poslednjih dana ne doprinose deeskalaciji situacije koju je tražila međunardona zajedncia.

Zijade je podsetila da su pre skoro godinu dana postignuti dogovor u Briselu 27. februara, i u Ohridu 18. marta, koji su uspostavili put ka pregovorima i uzajamnom angažmanu, ail je njihovo ispunjavanja bilo usporeno.

Navela je da su na lokalnim izborima na severu Kosova u aprilu prošle godine, gradonačelnici izabrani sa svega 3-4 odsto birača, nakog čega je usledili sukobi ispred skupština tih opština, u kojima su povrećeni građani, ali i 93 pripadnika Kfora. Takođe, ukazala je i na događaj u Banjskoj, 24. septembra, u kojima je bilo gubitka života, a povodom kojeg je, kaže, istraga u toku, ali uz zastoje.

„Poret pozitivnog zanosa krajem prethodne godine, uspehom po pitanju tablica, energetike, dokumentacije za carine, učešću Ssrba u peticijama za smenu gradonačelnika, unilateralne akcije po pitanjima u okviru političkog dijaloga  uzrok su za veliku zabrinutost“, upozorila je Zijade i dodala da su, nezavisno od opravdanja, te akcije u odsustvu jasne i javne komunikacije samo pojačale okruženje nepoverenja.

Istakla je da je 27. decembra 2023. Centralna banka Kosova usvojila regulativu po kojoj je od 1. februara jedina valuta za novčane transakcije na Kosovu – evro.

„Vrlo malo objašnjenja o ovome je pruženo, iako je od 1999. dinar korišćen kao defakto primarna valuta za transakcije u većinski srpskim sredinama. Više desetina ljudi je pogođeno na ovaj način, kao i ekonomija koja zavisi od njihove kupovne moći. To prekida isplate pojedincima u institucijama koje finansira Srbija na Kosovu, kao i penzije, socijalna primanja… Srednja i mala preduzeća,  zdravstvene usluge, vrtići… sve će biti pogođeno time, jer su dugo primali sredstva iz Srbije“, napomenula je Zijade.

Navela je da posebno kratak rok stupanja na snagu ove odluke, kao i pristup oniam koji su pogođeni tom oduke, izazova zabrinustot za lokalne zajednice i međunarodne partnere.

I pored toga što su kosovske vlasti da pruže dodatni mesec tranzicije, nisu svi problemi i pitanja rešeni po pitanju novčanih transakcija u dinarima, budući da je sprečen ulazak kamiona sa dinarima - 1. februra u Peći zaustavljen je kamion sa četiri miliona dinara, koje su zaplenjene.

Zijade je istakla i da po Brisleskom sporazumu, iz 2013. i 2015. godine, propisiju formiranje Zajednicu srpskih opština na Kosovu

„Ovakve odluke, poput ove o dinaru, moraju da uzmu u obzir uticaj na populaciju koju pogađaju. Takvo delovanje pojačava tenzije“, rekla je ona.

Dodala je da je Kosovska policija 26. januara i 2. februara pokrenula akcije protiv institucija koje koristi srpska zajednica u opštinama Dragaš, Peć i Istok, uz Dom zdravlja u Prištini, dok su zaposleni privredeni na ispitivanje, pa pušteni.

"Ni Centralna banka, ni akcije Kosovske policije nisu doprinele deeskalaciji, kao što su tražili međunarodni sagovornici. U svim izjavama ističem značaj vladavine prava, slobodne od političkog uticaja, ali ponavljam i da sve akcije moraju biti usidrene u princip ljudskih prava. Nastaviću da pozivam Beograd i Prištinu da budu angažovani u dobroj veri u dijalogu, kako bi mogla da se rešavaju najosetljivija pitanja. Jedini put napred je usidren u principu ljudskih prava i komprimisa“, rekla je Zijade.