Vučić: Očekivali smo oštriji stav Trampa protiv Kurtijevog režima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je, u intervjuu za nemački dnevnik „Zidojče cajtung“, da se nadao da će američki predsednik Donald Tramp zauzeti oštriji stav prema režimu Aljbina Kurtija na Kosovu, kao i da nije očekivao da u Odboru za mir Vjosa Osmani nastupa kao „glavna zvezda“.

Na pitanje nemačkog lista da li je razočaran američkom administracijom zbog implementacije sankcija protiv NIS-a koje je uveo Džozef Bajden na kraju svog mandata, a koje je Tramp nekoliko putao odlagao i potom ipak primenio, Vučić je odgovorio da nije u potpunosti zadovoljan ni nekim drugim njihovim odlukama.

„Nisam bio u potpunosti zadovoljan ni nekim njihovim drugim odlukama. Amerikanci su nam svima ovde u regionu bili od velike pomoći osiguravajući mir i stabilnost u Bosni. Nadao sam se da će zauzeti i oštriji stav protiv Kurtijevog režima na Kosovu. Da me niste pitali o tome, ne bih to pomenuo. Oni provociraju sve Srbe koji žive na Kosovu. A tu je i takozvani Odbor za mir, gde je predsednica Kosova Vjosa Osmani nastupa kao glavna zvezda. Ovo ne bismo očekivali od Trampove administracije“, objasnio je Vučić.

Na pitanje da li Srbija ozbiljno želi da se pridruži EU, naglasio je da Beograd intenzivira svoje napore u tom pravcu i da će se uskoro videti rezultati.

„Da, i mi intenziviramo naše napore u tom pravcu; uskoro ćete videti rezultate. U narednih nekoliko dana očekujemo preporuke Evropske unije, koje ćemo izneti pred Parlament. I prihvatićemo sve njihove preporuke. Međutim, ne verujem da uskoro možemo biti punopravni član Evropske unije“, objasno je predsednik Srbije.

Zato se, dodaje, zajedno sa albanskim premijerom Edijem Ramom zalaže za Evropu „više brzina“.

„Verujem u zajedničko tržište, u Evropu bez granica. Ako bismo mogli politički i ekonomski da postanemo deo EU na ovaj način, bez prava glasa, bez prava veta i bez sopstvenog komesara, to bi nas učinilo veoma srećnim“, ukazao je Vučić.

Negirao je da želi da uživa u blagodetima jedinstvenog tržišta i Šengenskog prostora bez pritiska za veću vladavinu prava i demokratizaciju.

„Pritisak će se održati i moramo se suočiti sa tim“, naglasio je Vučić.

Govoreći o aktuelnoj energetskoj situaciji, ukazao je da su cene nafte na mediteranskim tržištima porasle za 15 odsto samo u poslednja dva dana, kao i da je slična situacija i sa gasom.

„Sve nam je teže“, konstatovao je on, ukazujući i na sankcije NIS-u, koje su kao rezultat imale niži privredni rast Srbije.

„Neki ljudi misle da je sve samo u brojkama — ne, to direktno utiče na živote ljudi. Niža stopa rasta znači niže povećanje penzija i plata. Veoma sam zahvalan Evropskoj uniji, timu Ursule fon der Lajen: Razgovarali smo sa njima o tome koje nove cevovode do raznih susednih zemalja treba da izgradimo do 2035. godine. Uložićemo značajna sredstva u našu energetsku infrastrukturu i u tome imamo punu podršku Evropske unije“, objasnio je predsednik Srbije.

Upitan za odnos sa Moskvom rekao je da je Rusija uvek bila pouzdan partner u snabdevanju gasom, ali da su ga onda ruski mediji veoma oštro napali, oštrije nego mnoge zapadne lidere.

„Tradicionalno imamo dobre i prijateljske odnose, ali sada sam jednostavno morao da zaštitim nacionalne interese Srbije. Nismo ničije marionete“, poručio je on.

Na konstataciju da Rusija Srbiji nije ponudila otkup deonica NIS-a, podsetio je da ih je nagovarao, da je bio veoma fer i nije čak ni insistirao na pravu preče kupovine.

„Stalno sam pitao: Zašto ne želite da prodajete Srbiji? Nisam dobio pravi odgovor. Na kraju smo se složili sa ovim modelom, u kojem bi mađarska kompanija MOL i emiratski Adnok sada trebalo da preuzmu veliki deo. A mi možemo povećati naš udeo sa 29,87 na 34,87 odsto, što nam daje bolje mehanizme kontrole i veći nadzor nad finansijskim odlukama“, ukazao je on.

Na pitanje da li je Rusija frustrirana jer Srbija prodaje municiju i oružje drugim zemljama koje zatim snabdevaju Ukrajinu, Vučić je naglasio da je o tome razgovarao sa Moskvom.

„Nismo izvezli nijedan metak u Ukrajinu. Ali smo morali da prodamo velike zalihe zemljama širom sveta. Šta se dešava kada su ratovi? Materijal na kraju završi u ratnoj zoni, na ovaj ili onaj način. O svemu ovome smo razgovarali sa Rusima. Razgovarao sam sa Putinom na sastanku u Pekingu i pokazao mu spisak zemalja izvoza i rekao: Evo spiska, u čemu je problem? On je zatim pokazao na Poljsku, ali tamo je išla samo municija za lovačke puške. Ali da, bilo je izvoza u Češku, u Veliku Britaniju i još nekoliko zemalja, i konačno, završila je u Ukrajini“, objasnio je on.

Upitan da li je Putin pokazao razumevanje, rekao je da ga je podsetio da Srbija nije uvela sankcije, i da je zbog toga mnogo pretrpela.

„Patili smo više nego što možete da zamislite. I ne želim nikakve zasluge za to. Nisam to uradio zbog vas, već zbog našeg političkog stava; jer verujem da sankcije nisu korisne. Ali imam 28.000 ljudi koji direktno rade u vojno-industrijskom sektoru u Srbiji: Sva naša skladišta pucaju po šavovima od granata, raketa i municije različitog kalibra. Pustili smo je da bi ljudi mogli da primaju plate, da bi mogli da prežive“, naglasio je on.

Na pitanje da li bi ovo bio trenutak da se Srbija konačno pridruži evropskim sankcijama protiv Rusije, kako Brisel zahteva od Srbije kao kandidata za članstvo, rekao je da je to prošlost.

„Mi kao Evropljani se suočavamo sa mnogo većim problemima u budućnosti. Mislim da će kriza u Iranu imati velike političke posledice; doći će do značajnih promena unutar evropskih društava. Juče sam razgovarao sa svojim prijateljem Gvidom Krosetom, italijanskim ministrom odbrane. Italijani kupuju 1.000 pešadijskih borbenih vozila Links, a da ne pominjemo ostale proizvode Rajnmetala. Takođe vidimo velike političke promene u Sjedinjenim Državama“, konstatovao je on.

U vezi sa paketom zakonskih reformi, rekao je da je morao da ga potpiše.

„Morao sam da ga potpišem; prošao je kroz parlament, i rekao sam da ćemo ga, ako Venecijanska komisija prigovori, odmah povući“, naveo je Vučić.

Na pitanje zašto nije sačekana procena Venecijanske komisije pre donošenja zakona, rekao je da je upravo to pitanje i on postavio i da je kritikovao poslanike što se nisu koordinisali sa Evropskom unijom.