Zajednička regionalna turistička ponuda donosi korist, ima li tu mesta i za Prištinu?

Bogato kulturno-istorijsko nasleđe, raznolikost tradicije i vere, jedinstveni gastronomski specijaliteti, vina od autothonih sorti grožđa i prirodna bogatstva samo su neki od turističkih potencijala regiona Zapadnog Balkana, za koji su sve više zainteresovani turisti iz Evrope, ali i sa dalekih destinacija, Kine i Bliskog istoka. Prirodno je, kažu stručnjaci, da zbog toga raste potreba za povezivanjem i proširenjem zajedničke regionalne turističke ponude. Međutim, kako ističu, iako neke od zemalja već godinama uspešno realizuju zajedničku saradnju, Kosovo, koje je zbog političke situacije i odluka Prištine okarakterisano kao nebezbedna teritorija, ne uklapa se u taj koncept.

Piše: Bojana Urošević

Ideja kreiranja zajedničkog regionalnog turističkog tržišta javila se kao pokretač dublje regionalne ekonomske integracije i važan korak ka jedinstvenom tržištu Evropske unije.

Sa razvojnim regionalnim inicijativama, kao što su Otvoreni Balkan i Berlinski proces, potpisani su i prvi zvanični sporazumi, a stručnjaci iz oblasti turizma kažu za Kosovo onlajn da se benefiti zajedničke regionalne ponude osećaju u praksi i da zemlje teže da prevaziđu izazove i razlike.

U prilog tome govori i podatak da je juče, u okviru Međunarodnog sajma vina, gastronomije i turizma „Vinska vizija“, koji se održava u Beogradu, potpisan Memorandum o saradnji između Nacionalne agencije za turizam Albanije i Turističke organizacije Srbije.

Da su turistički poslenici svesni prednosti koje nudi zajedničko predstavljanje, potvrđuje i današnji paraf na Memorandum o saradnji Albanije i Severne Makedonije u oblasti turizma.

Prilikom potpisivanja tog dokumenta, istaknuto je da je upravo turizam važno sredstvo jačanja međusobnog razumevanja, kulturnog i društvenog života i produbljivanja saradnje zemalja, koje će raditi na razvoju i promociji svojih turističkih potencijala kako bi privukli što više turista.

Međutim, Kosovo, iako ni po čemu ne zaostaje za regionom kada je reč o turističkim potencijalima, isključeno je iz zajedničke regionalne turističke ponude zbog političkog delovanja Prištine.

Direktorka Turističke organizacije Gračanica Sandra Đokić ukazuje da se odluke Prištine i bezbednosna situacija negativno odražavaju na turizma ne samo na Kosovo, već i na čitavu regiju. 

Đokić podseća da je ranije bilo pokušaja i inicijativa da se formira zajednička turistička ponuda regiona, ali da ta ideja, bez obzira na benefite nikada nije u potpunosti realizovana.

„Svakako da se ranije radilo na jednoj inicijativi za zajedničku regionalnu ponudu i to bi bio zaista jedan dobar potez zato što bi profitabilnost privrede bila veća i imala bi pozitivan uticaj i na građane. Nažalost situacija na terenu je takva da mi svakodnevno imamo iz Prištine mnogobrojna politička dešavanja koja utiču na političku bezbednost i nestabilnu situaciju ovde te turizam, kao privredna grana u fokusu. Međutim nadam se da ćemo da ćemo u skorijem vremenu imati neki konkretniji iskorak na ovu temu i da ćemo ponuditi neku regionalnu turističku ponudu, mogućnosti su velike“, rekla je Đokić za Kosovo onlajn.

Napominje da bez obzira na to što je takva situacija i što političke teme „guše“ razvoj turizma, opština Gračanica je jako popularna na svetskoj turističkoj mapi, samim tim što ima kulturno dobro koje se nalazi na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine – manastir Gračanicu.

Ocenjuje da bi povezivanje takvih kulturnih dobara u regionu i njihov zajednički nastup na tržištu privukao veliki broj turista i ljubitelja istorije.

Takođe, dodaje da bi se zajednička turistička ponuda regiona mogla realizovati i na osnovu prirodnih potencijala, što bi doprinelo razvoju aktivnog turizma.

„Mogućnosti su velike jedna od tih bi bila povezivanje Uneskovoih kulturnih baština koje se nalaze u regionu, zatim realizovanje tura baziranih na antičkom nasleđu, regionalne ture bazirane na kulturnom i verskom nasleđu, zatim na kulturnim dobrima, a samim tim možemo razvijati aktivni turizam, jer osim što imamo mnogobrojne kulturne i istorijske atrakcije na teritorije naše opštine, ali i okoline, imamo i veliko prirodno bogatstvo“, zaključila je direktorka Turističke organizacije Gračanice.

Dekan Fakulteta za turizam „Univerziteta Skoplje“ Saško Gramatnikovski smatra da i pored pokušaja da se zemlje turistički povežu, političke nesuglasice i razlike, naročito ukoliko se ima u vidu situacija na Kosovu, „koče“ razvoj turizma u čitavom regionu. 

Gramatnikovski je za Kosovo onlajn rekao da je upravo Sajam vina, gastronomije i turizma „Vinska vizija“ koji se održava u Beogradu primer kako treba da izgleda integrisani region – zajednički nastup, promocija i ponuda.

Napominje da strani turisti, pogotovu koji dolaze iz „daleka“, žele u jednoj turi da obiđu što više zemalja.

„Kada govorimo o ’Vinskoj viziji’ u Beogradu, ne govorimo samo o sajmu vina ili sajmu turizma. To je vizija kako ceo ovaj region treba da izgleda i kako ga treba predstaviti u svetu. Vizija integracije u društvo i integracije Balkana. Turizam ne poznaje granice, ne možete sprečiti nijednog turistu da poseti i obiđe određene destinacije. Mi smo veoma mali region i za sve turiste koji dolaze spolja, sa dalekog istoka, iz Malezije, Kine i Indonezije, niko od njih ne želi da dođe i poseti samo jedno mesto. Da pređemo tako dug put i da se zaustavimo samo u Beogradu, Prištini, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici, Skoplju, Tirani. Svi žele da vide što, za što manje vremena, i naravno po odgovarajućoj ceni“, rekao je Gramatnikovski.

Takve kružne ture, ističe, postoje, ali zemlje regiona nisu u potpunosti integrisane te ponuda nije na nivou koji turisti traže. 

Države i lideri trebalo bi malo duže da se bave svim ovom temom, kako bi zemlje pospešile saradnju i povezale turističke potencijale, poručuje profesor.

„Kružne ture postoje širom Balkana, u Hrvatskoj, Bosni, Albaniji, Makedoniji, Srbiji, pa čak i Grčkoj. Dolaze ljudi iz Turske i ljudi sa bliskog i dalekog istoka. Sve te kružne ture mogu pomoći razvoju samog društva, integraciji među narodima, religijama, državama. Oni takođe mogu pomoći u razvoju infrastrukture graničnih prelaza na putevima koji nas povezuju kao države. Cilj svega ovoga je da se region što više i što bolje integriše“, ukazuje Gramatnikovski.

Naglašava da je Kosovo isključeno iz zajedničke turističke ponude koja trenutno postoji na Zapadnom Balkanu s obzirom na to je zbog političke situacije ta teritorija okarakterisana kao nebezbedna.

Politička nestabilnost je, ocenjuje, najveći „inhibitor“ turizma uopšte. 

Hipotetički, zapaža, mogla bi se napraviti tura koja bi privukla brojne goste, a da podrazumeva obilazak ključnih turističkih centara u Albaniji, Srbiji, Severnoj Makedoniji i na Kosovu.

„Svako želi kada dođe u posetu nekom mestu da oseti mir i blagostanje i da može bez straha da poseti i vidi određena mesta. Sveobuhvatne ture koje se mogu promovisati i doprineti da turisti za kraće vreme vide veći region, to su ture koje će trajati od 7 do 10 dana i podrazumevaće obilazak Beograda, Srbije, Skoplja, Ohrida, Tirane, Prištine, Prizrena, Podgorice. Ljudi će upoznati kulturu pojedinih naroda. Može se naći način da se podelimo po raznim osnovama, po verskim osnovama, pa čak i ko navija za koji klub, ali malo je stvari koje nas spajaju“, naveo je on.

Kako konstatuje budućnost čitavog regiona je spajanje.

Trebalo bi, dodaje, iskoristiti bogatstva svake pojedinačne zemlje, kulturu, istoriju, gostoprimstvo, tradiciju, i usmeriti ih ka privlačenju turista.

Na pitanje koja je glavna prepreka da bi se region integrisao u celosti i kreirala jedinstveno regionalno turističko tržište, Gramatnikovski ponavlja da je ključni izazov politička nestabilnost, pogotovu na Kosovu, koja, ističe, koči razvoj turizma u celom regionu. 

„Narodi ovog regiona treba da vide sebe u svetlu ne dezintegracije, već integracije, trebalo bi da se zbliže jer ćemo zajedno ponuditi više u određenom regionu. Pošto ljudi koji dolaze spolja ne žele da vide mikro sredine, oni će putovati šest, sedam, osam sati sa avionom da bi proveli šest do deset dana samo u Skoplju ili Ohridu ili bilo gde u regionu. Obilazeći određene turističke destinacije sa određenim finansijama i vremenom, normalno je da želite da dobijete najviše. To je isto kao kada odete u bioskop ili pozorište, na kraju predstave treba da se osećate ispunjeno. Za novac koji ste platili i vreme koje ste potrošili trebalo bi da budete zadovoljni. A to se ne može desiti ako se odvojimo na mikro destinacije“, pojašnjava Gramatnikovski.

Naglašava da bi region i sličnosti i razlike trebalo da okrene u svoju korist i ponudi turistima raznoliku i uzbudljivu „priču“.

Smatra da bi upravo kulturološke, verske, političke i istorijske razlike u regionu mogla da budu interesantna turistima. 

Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović izjavila je da su turisti koji dolaze na prostor Zapadnog Balkana sa dalekih destinacija poput Kine ili Japana zainteresovani da obiđu što više zemalja, što je, kako ističe, dobra osnova za dalji razvoj zajedničke regionalne turističke ponude.

Međutim, Labović napominje da se turističko tržište regiona suočava sa brojnim izazovima kada je u pitanju zajedničko planiranje tura, budući da sve zemlje Zapadnog Balkana nemaju ujednačen vizni režim te je samim tim i ponuda ograničena.

Ipak, naglašava da je uprkos izazovima i brojnim političim i ekonomskim razlikama zajednička turistička ponuda ne samo moguća, već se u praksi i dešava.

„Turistička organizacija Srbije već dugi niz godina sarađuje sa kolegama iz drugih nacionalnih turističkih organizacija na različitim tržištima, posebno kada govorimo o udaljenim tržištima. Na prvom mestu mislim na tržište Kine, a imali smo neka iskustva i sa tržištem Japana jer uglavnom turisti kada dolaze sa dalekih destinacija žele da u toku jednog putovanja obiđu više od jedne zemlje. Tako da kada su daleka tržišta u pitanju radimo i te zajedničke promocije“, rekla je Labović za Kosovo onlajn.

Naglasila je da se zemlje regiona, kada je reč o broju turista, u najvećoj meri oslanjaju jedna na drugu. 

Zemlje regiona su, kako kaže, jedne drugima „najbrojniji turisti“.

„Moram da napomenem, kada govorimo o regionu, mi smo jedni drugima i najbrojniji turisti, tako da pored toga što se zajednički predstavljamo na nekim dalekim tržištima, ovde u samom regionu svi mi se uglavnom oslanjamo jedni na druge u smislu broja turista koji će nam doći iz zemalja regiona“, ističe direktorka TOS-a.

Kada je reč o dalekim tržištima, Labović ukazuje da se zemlje regiona predstavljaju zajedno, a ono što nekada može da bude prepreka je neujednačenost u viznom režimu.

„Kada neko dolazi iz daleka, a vizni režim nije svugde isti to ume da bude jedan od problema u samoj realizaciji putovanja. Ono što je važno da napomenemo to je da kada se predstavljamo na dalekim tržištima uglavnom se predstavljamo sa zemljama iz regiona, zato što je to ono što ta tržišta traže u smislu broja dana koliko će se zadržati i turističkih proizvoda koji se nude“, naglasila je Labović. 

Na pitanje kako političke tenzije u regionu utiču na razvoj zajedničkog regionalnog turističkog tržišta, direktorka TOS-a pojašnjava da se svaka kriza bilo politička ili ekonomska prvo odrazi na turizam, ali da je turizam oblast koja se i najpre oporavi od posledica tih kriza.

„Na turizam generalno utiče svaka politička kriza u svetu bez obzira čime je podstaknuta. Svaka ekonomska ili politička kriza, svaka druga vrsta krize uvek prvo pogađa turizam, ali ono što smo videli u praksi je da se turizam prvi i oporavi. Iako se dogodi da kriza nakratko zaustavi turističke tokove, onda se oni vrlo brzo oporave“, kaže Labović.

Govoreći o interesovanju stranih turista za regionalne destinacije, naglasila je da posetioci koji dolaze sa dalekih destinacija uglavnom žele da obiđu što više zemalja.

Regionalne turističke ponude, dodaje, zavise od potražnje i od toga sa kog tržišta turisti dolaze.

„Ono što znamo iz iskustva i što se trenutno dešava nekoliko godina u nizu, to je da turisti koji dolaze is Kine vrlo često, pored Srbije obiđu još i Crnu Goru, Republiku Srpsku, Bosnu, nastave do Hrvatske. To je, recimo, primer jedne kružne ture“, navela je Labović.

Vlasnik vinarije i restorana iz albanskog grada Libražda Enis Gjeta uveren je da bi Albanija, Srbija i Severna Makedonija, s obzirom na bojne turističke potencijale poput dobrog vina, gastronomskih specijaliteta i prirodnih bogatstava, zajedno mogle da kreiraju regionalnu turističku ponudu, koja bi pospešila privredni i ekonomski razvoj.

Gjeta nastupa kao jedan od izlagača na Međunarodnom sajmu vina, gastronomije i turizma „Vinska vizija Otvorenog Balkana“, koji se održava u Beogradu i za Kosovo onlajn rekao je da se njegova porodica tradicionalno bavi proizvodnjom vina, konjaka i rakije, poseduje mali restoran i ima uspešnu saradnju sa lokalnom turističkom agencijom.

Brojni turisti, ističe, posećuju njegov grad i restoran, a najviše ih je iz Ukrajine, Severne Makedonije, Španije i Italije.

„Moja porodica poseduje vinariju u Libraždu, malom grad u centralnoj Albaniji. Naša vinarija je jedna od najvećih vinarija u Albaniji. Izgrađena je 1916. godine, a u vlasništvu moje porodice je od 1993. godine. Bavimo se proizvodnjom vina od autothonih sorta grožđa. Imamo više vrsta vina, bavimo se proizvodnjom konjaka i rakije. Imamo i mali restoran u sklopu vinarije i sarađujemo sa lokalnom turističkom agencijom“, kazao je Gjeta.

On naglašava da ima odličnu saradnju sa Severnom Makedonijom, ali da ne i sa Srbijom. 

Kada bi se tri zemlje udružile, ocenjuje, moglo bi se napraviti zajednička regionalna turističke ponuda.

Kako zapaža potencijala za to ima – divna priroda, dobra vina, ukusna hrana, tradicija.

„Imamo kapacitet da napravimo zajedničku turističku ponudu kvalitetom naših proizvoda. To je moguće i izvodljivo. Naše vino je divno, naš grad je lep. Mislim da je to moguće“, smatra vinar.

Dodaje da bi on voleo da se saradnja sa zemljama regiona podigne na viši nivo, ali da je, što se njega tiče, glavni problem ekonomske, finansijske prirode.