Zajedno daju napon "velikoj Albaniji"

Pet meseci pošto je kosovski energetski operater primljen u Evropsku mrežu prenosnog sistema, čime je ujedno napustio i regulatornu mrežu Srbije, iz Prištine se najavljuje da će sredinom septembra sa Tiranom biti potpisan sporazum o izgradnji hidroelektrane koja će se graditi u Albaniji, a za potrebe Kosova, pišu Novosti.

Učestvujući u dijalogu sa Beogradom o normalizaciji odnosa, u kome se nije daleko doguralo, kosovska strana je sve vreme paralelno i ni najmanje potajno, jačala veze sa Tiranom u čemu se prilično odmaklo, navodi se dalje u tekstu. 

Spajanje elekrtoenergetskog tržišta Kosova sa Albanijom u perspektivi biće samo jedan u nizu koraka koji se preduzimaju i iz kojih je proisteklo 80 sporazuma. Njima će se kako se najavljuje, sredinim septembra na sastanku dveju vlada u Skadru pridodati dogovori o železnici, kao i objedinjavanju carinskog dogovora vezano za luku Drač i priznavanju zajedničke dokumentacije za izvoz i uvoz. Osim toga u planu je i održavanje prvog kongresa gradonačelnika Albanije i gradova sa Kosmeta tokom novembra u Tirani.

Prema oceni istoričara Nemanje Starovića sve inicijative kojim svedočimo poslednjih godina, od infrastrukturnog umrežavanja, preko povezivanja elektroenergetskih mreža, izgradnje integrisanih graničnih prelaza, pa do uspostavljanja zajedničkih diplomatskih predstavništva Tirane i Prištine, dokaz su za to da se paralelno sa konsolidacijom zamišljene državnosti Kosova živo radi na stvaranju “velike Albanije”.

“Iako nemamo praktične mehanizme kojima bismo mogli da zaustavimo funkcionalnu integraciju Prištine i Tirane, moramo pred svim međunarodnim instancama govoriti o pravoj prirodi tih procesa uporno insistirajući na tome da nije moguće uspostaviti iole stabilan poredak na Balkanu zasnovan na rešavanju nacionalnog pitanja Albanaca, a bez istovremenog rešenja srpskog nacionalnog pitanja”, napominje Starović.

On kaže da se projekat stvaranja tzv. velike Albanije nalazi u srži Albanskog nacionalizma još od druge polovine 19. veka kada je ta ideologija uobličena. Na prostoru KiM, težnja Albanaca za priključivanjem Albaniji se oblikovala u pokrajinskom rukovodstvu za vreme SFRJ, a dominantna je i danas, ma koliko se mnogi u međunarodnoj zajednici pretvarali da to ne vide.

“Da nije u pitanju ideja koja dolazi sa neke margine, već opšteprisutna težnja Albanaca sa KiM svedoči i nesrazmera u zastupljenosti simbola Kosova i državnih simbola Albanije koji se mogu videti na ulicama kosmetskih gradova.

Sve to skupa navodi na zaključak da albansko društvo u svom poprečnom preseku nema izgrađen odnos pripadnosti prema tzv. Republici Kosovo, koju smatraju tek prelaznom etapom ka ostvarenju dugoročnog cilja u vidu formiranja “velike Albanije”.

Deklaraciju o strateškom partnerstvu između Kosova i Albanije još pre šest godina potpisali su tadašnji premijer Hašim Tači i albanski Edi Rama, na prvoj zajedničkoj sednici dveju vlada. Oni su parafe na dokument stavili u kompleksu Prizrenske lige i tada su sklopljeni i sporazumi iz oblasti saobraćaja, infrastrukture i trgovine, a dogovoreno je i osnivanje zajedničkog fonda za Preševsku dolinu.