Zaracin: Pružamo podršku dijalogu, o ZSO treba razgovarati

Manuel Zaracin
Izvor: DW

Specijalni izaslanik nemačke vlade Manuel Zaracin rekao je da će pružiti podršku dijalogu Beograda i Prištine, članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i institucijama, kao i procesu liberalizacije viznog režima, prenosi RTK.

Na pitanje da da li bi formiranje ZSO ubrzalo dijalog Beograda i Prištine, Zaracin kaže da se čini da se ZSO tumači i definiše u zavisnosti od interesa i političkog opredeljenja pojedinih grupa na Kosovu.

"Ne želim da ulazim u dubinu i tumačim definiciju Asocijacije i dogovor postignut u Briselu. Važno je da obe strane počnu da se zalažu za konkretan napredak u procesu normalizacije odnosa dve zemlje i naravno da je tema Asocijacije jedna od tema o kojoj treba razgovarati, ali ne i jedina tema o kojoj bi trebalo da se razgovara", rekao je Zaracin za RTK.

Na konstataciju novinara da vlada Kosova smatra da Srbija želi da formiranjem ZSO stvori Republiku Srpsku na Kosovu, Zaracin kaže da je jasno da na Kosovu ne želimo situaciju u kojoj je država Kosovo bila nefunkcionalna, ali da je jasno da je u Briselu kosovska strana potpisala sporazum o osnivanju ZSO.

"Sada obe strane moraju da nađu rešenje koje bi zadovoljilo obe strane, ili da pronađu kompromisno rešenje za njega. Jer, nije u mojoj nadležnosti i nije u našoj nadležnosti, da definišemo nadležnosti jednog takvog udruženja", kaže Zaracin.

Govoreći o članstvu Kosova u NATO-u Zaracin kaže da nemačka smatra da Kosovo ima pravo da se pridruži međunarodnim organizacijama tamo gde još nije priznato, ali da ne zna koliko je realan zahtev za članstvo u NATO kada se zna da postoji pet država članica EU koje još nisu priznale Kosovo.

"Naravno, veoma dobro razumem trenutnu situaciju i pretnje Kosovu i ono što mogu da kažem je da moramo više da radimo na poboljšanju pozicije Kosova na međunarodnoj sceni i na njegovom daljem članstvu u međunarodnim organizacijama i to moramo da koordiniramo", rekao je Zaracin.

On je rekao da nemačka vlada daje prioritet procesu integracije Zapadnog Balkana, kao i da sa druge strane Kremlj ne nudi ništa privlačno građanima Zapadnog Balkana i da je na EU da ne dozvoli takvu destabilizaciju.

"Zapadni Balkan je prioritet nemačke vlade i to je istakla ministarka spoljnih poslova Berbok tokom svog putovanja na Zapadni Balkan, ali o tome svedoči i moje imenovanje za specijalnog izaslanika za zapadni Balkan, gde dobijam podršku celog vladinog kabineta. To dokazuje da moje imenovanje nije partijsko pitanje, već pokazuje podršku čitave nemačke vlade Zapadnom Balkanu", rekao je on.

On je istakao da želi da šest zemalja Zapadnog Balkana ima proces punopravnog članstva kakav su imale sve zemlje članice EU i da budu tretirane i prihvaćene sa punim poštovanjem u Evropskoj uniji i naravno da ih dopunjuju.

"Mislim da ne treba praviti ustupke kada su u pitanju kriterijumi, ali sa druge strane treba da se prema zemljama Balkana odnosimo sa jednakim tretmanom i poštovanjem svih drugih zemalja EU", rekao je Zaracin.

Govoreći o inicijativi Otvoreni Balkan Zaracin je kazao da je za jačanje regionalne saradnje, ali da ona bude vidljiva.

"Ja sam na strani onih koji kažu da epicentar treba da bude Berlinski proces, regionalna saradnja i Sofijski sporazum. Smatram da u slučajevima kada se daju dobri predlozi, u smislu regionalne saradnje, te predloge treba razmotriti i razmotriti političko delovanje. Ipak, mislim da će svaka inicijativa regionalne saradnje biti uspešna tek kada uspe da u nju uključi svih šest zemalja Zapadnog Balkana", rekao je Zaracin.