Zečević: Prijem novih članica u EU bez prava veta nije demokratsko rešenje

Direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodan Zečević kaže za Kosovo onlajn da opcija prijema novih članica u Evropsku uniju bez prava veta u Savetu ministara nije demokratsko rešenje i da s obzirom na demokratsku prirodu i federalne elemente Unije takav scenario ne bi smeo da bude trajan.

On ukazuje da je EU imala tendenciju da postane federalna država, kao Sjedinjene Američke Države i da se ne može reći da je demokratsko rešenje da jedna država nema učešće u entitetu koji se zove Evropska unija. 

Imajući u vidu da je albanski premijer Edi Rama izrazio spremnost da Albanija, kao država članica EU, odustane od prava veta, čak i da nema svog komesara u Evropskoj komisiji, Zečević kaže da je Rama time dao signal da Albanija neće praviti problem samo da ih prime u EU.

„To znači da ne moraju ni da imaju pravo veta u Savetu ministara, ne moraju čak ni da imaju člana Komisije, što bi bilo normalno. Samo im je bitno da budu primljeni, a Rama verovatno misli da će ovo doći kasnije. Ovo govori da je Rama izračunao da mu se isplati da bude član Evropske unije i pod uslovima da nema pravo političkog odlučivanja unutar EU, zato što bi dobijao fondove kao punopravni član i to mu je najvažnije. Misli da je Albaniji isplativije da dobije sredstva iz fondova kao da je punopravna članica, a da odlučivanje nije toliko bitno“, ističe Zečević. 

O tome da li se procena Rame šta je bolje za Albaniju, poklapa sa procenama ostalih kandidata za članstvo u EU iz regiona o njihovom modelu članstva u EU, Zečevič kaže da zemlje regiona imaju različite stavove po pitanju prava veta u EU. Daje primer crnogorskog premijera Milojka Spajića, koji je rekao da on ne bi voleo da Crna Gora uđe u EU kao neka vrsta člana drugog reda. 

Zečević podseća da je ideja da se odsustvo prava odlučivanja oroči na pet do deset godina, dok se ne reformiše institucionalni sistem EU, postojala unutar same EU i da je Rama to predložio jer zna da je za EU najveći problem što se novim pristupanjima još više komplikuje ustavni poredak Evropske unije koji je i ovako komplikovan. 

Govoreći o tome u kojim situacijama bi buduće članice EU najviše bile oštećene ako bi bile bez prava veta, Zečević kaže da članice EU sa svojim glasom, sa svojim poslanicima u Evropskom parlamentu i sa svojim članom Komisije, obično lobiraju za određene odluke, ulaze u određene koalicije prilikom odlučivanja i iz toga vuku određene benefite. 

„Kada imate glas, ne samo da kažete svoj stav o nekoj stvari, nego učestvujete u političkoj trgovini unutar Evropske unije. Kažete, ja ću da podržim to i to, ali pod uslovom da dobijem to i to. Kada nemate pravo glasa u Savetu ministara, vi u tome ne učestvujete i nemate nikakvu političku težinu u tom procesu“, naglašava direktor Instituta za evropske studije.

On brojkama ilustruje i šta znači biti u EU i van nje, i navodi da Srbija kao zemlja koja nije članica EU u najboljem slučaju godišnje može da povuče iz EU 500 miliona evra za finansiranje različitih projekata, dok bi kada bi bila član imala 2,2 milijarde evra iz EU. 

„Razlike su ogromne. Edi Rama kaže: dajte mi to, ne moram ni da odlučujem. To je njegova filozofija i kalkulacija: bolje mi je da uzmem dve milijarde godišnje i da ne budem punopravni član, nego da budem van Evropske unije jer ću dobiti mnogo manje novca, a opet sve što se dešava u Evropskoj uniji me se svejedno tiče s obzirom na moj geografski i politički položaj u Evropi“, zaključuje Zečević.