Zaimi: Evropljani u dilemi šta da rade sa zemljama Zapadnog Balkana, Ramin predlog o vetu nije slučajan

Istraživač u Centru za Međunarodne strateške studije u Tirani Gerta Zaimi smatra da predlog premijera Albanije Edija Rame da Tirana odustane od prava veta ako je Evropska unija primi u članstvo nije slučajan jer se pojavio u momentu kada se Evropljani suočavaju sa velikom dilemom šta da rade sa malim zemljama Zapadnog Balkana.

„Sa kakvim statusom treba da prime ove zemlje koje imaju 800.000 stanovnika poput Crne Gore, ili nekoliko miliona poput Srbije, koja je najveća zemlja u regionu, ali koja je uporediva sa nekim velikim gradovima u Evropi? Dakle, imaju dilemu da li ove zemlje treba da uđu u EU sa pravom veta, ili uz ulazak ovih zemalja, princip veta treba na neki način zaobići. Ramin predlog nije nešto lično, tako da ne verujem da je napravljen bez konsultacija sa EU. Mislim da je njegov predlog odgovarajući način da se izbegne veliki evropski problem, dok zemlje Zapadnog Balkana imaju interes za integraciju. Ne mislim da je to toliko negativna ideja“, kaže Zaimi za Kosovo onlajn.

Ona istovremeno ističe da je pravo veta unutar EU uvedeno s ciljem da velike zemlje ne donose odluke u ime malih i da je ono što se naziva pitanjem veta, a što je danas jedan od stubova Evropske zajednice, nastalo sa ciljem da se ne oseti snaga velikih zemalja, posebno Francuske i Nemačke, koje su bile najmoćnije, ali i Italije.

„Cilj je bio da velike zemlje ne donose odluke u ime malih. Ova ideja je nastala iz demokratskog principa. Problem je što su vremenom i sami Evropljani videli da je pitanje veta postalo veliki problem. Oni ne znaju kako da promene ovaj princip, jer da bi to promenili morali bi da promene osnovne ugovore Evropske zajednice. Iz tog razloga, lideri EU ne znaju kako da deluju. Možda se može pronaći rešenje, sporazumima kao što je urađeno u slučaju Bregzita kada je odlučeno kako Velika Britanija treba da napusti Uniju, bez promene glavnih ugovora“, navodi Zaimi.

Ramina ideja o vetu, kako kaže, nije u kontradikciji sa drugim zemljama Zapadnog Balkana koje će pre ili kasnije želeti da budu deo Evropske unije.

„Čak i ako različite zemlje mogu imati lične sporove sa Ramom, zemlje Zapadnog Balkana imaju manje-više isti politički cilj, a on je da se pridruže EU. Čak i Srbija, uprkos anketama koje pokazuju da stanovništvo nije baš za pridruživanje EU, ili drugim fenomenima kao što su veze koje Srbija ima sa Rusijom i drugim zemljama, možemo reći da svi signali koji dolaze iz politike u Beogradu pokazuju da i Srbija želi da bude deo Evrope. Možda se to neće desiti uskoro, već kasnije, jer je povezano i sa pitanjem Kosova, ali ipak možemo reći da je ovo dugoročni plan za pridruživanje EU. To je dugoročni plan iz mnogo različitih razloga“, kaže naša sagovornica. 

Osim spremnosti da Albanija bude bez prava veta u EU, Rama je izjavio i da bi neka druga država članica, poput Italije, mogla da zastupa albanske interese u Evropskoj komisiji, ali Zaimi navodi da ne zna koliko je taj predlog bio ozbiljan.

Po njenoj oceni, to je više bila šala da se pokaže simpatija na sastanku sa italijanskim predstavnicima, a ne ozbiljan plan za takvo pitanje.

„Rekla bih da Albaniji nije potrebno da je predstavlja bilo ko drugi, jer je u stanju da predstavlja samu sebe, kada bude morala da bude predstavljena u najvišim telima EU. Što se tiče pitanja veta, ono se može izbeći prema Raminom predlogu, ali pre svega ovo je evropski problem, koji mora rešiti sama EU. Dakle, suočeni smo sa situacijom u kojoj je zemlje poput Mađarske bolje imati unutar Unije nego van nje, jer na njih možete više uticati po svim vrstama pitanja, u trenutku kada su unutar Evropske zajednice. Kada bi bile van EU, bile bi nekontrolisane. To se odnosi i na zemlje Zapadnog Balkana, koje je bolje imati kao članice nego van EU“, zaključuje Zaimi.