Zečević: Srbija će uskladiti spoljnu politiku sa EU kad postane punopravna članica

Uvođenje sankcija Rusiji izbija na vrh liste uslova za napredovanje Srbije na evropskom putu, a ukoliko Beograd ne bude sledio ovu politiku, preti se i zaključavanjem briselske kase i povlačenjem stranih investicija, vraćanjem viza, a spekuliše se da bi Srbiji mogli da oduzmu i status kandidata, prenose Novosti.

Tako su šefovi diplomatija EU na sastanku u ponedeljak još jednom potvrdili da su integracije naše zemlje pokretna meta, a da je nakon izbijanja ukrajinske krize u njenom centru kidanje svih veza sa Moskvom i svrstavanje u antirusku kolonu.

Visoki predstavnik EU Đozep Borelj pozvao je Srbiju da sledi ostale zemlje Zapadnog Balkana i što je pre moguće uvede sankcije:

"Održavanje bliskih odnosa sa Putinovim režimom više nije u skladu sa izgradnjom zajedničke budućnosti sa EU. Te dve stvari ne idu. Neutralnost u pogledu rata u Ukrajini je pogrešan koncept i nije u skladu sa evropskom budućnošću", bila je jasna Boreljova poruka Beogradu.

Saradnik Instituta za evropske studije Slobodan Zečević za "Novosti" ističe da je stav Srbije oduvek bio da će u potpunosti uskladiti svoju spoljnu politiku sa EU kada postane punopravna članica.

"Pošto mi to zvanično nismo, a ako uzmemo u obzir činjenicu da energetski zavisimo od Rusije, zasada uspešno odolevamo. Da bi nam blokirali evropsku kasu, moraju da donesu konkretne odluke, da će Srbiji biti uvedene mere zbog toga što ne uvodi sankcije Rusiji. To je moguće, ali postoji ta podzemna diplomatija. Naša strana će dobiti te informacije i pre nego što oni usvoje tu odluku. Dok se to ne dogodi, mi ćemo verovatno pokušavati da što duže zadržimo neutralnu poziciju".

Zečević podseća na slučaj Saveta za ljudska prava pri UN, gde je Srbija bila prinuđena da glasa protiv Rusije:

"Mi smo tamo otišli s namerom da budemo uzdržani. Evropa nam je rekla da, ukoliko se ne izjasnimo tamo na pozitivan način, nama će biti uvedene sankcije i onda smo mi glasali za suspenziju Rusije u ovom telu. Naša zemlja tačno dobija signale šta može da se toleriše, a šta ne može.

Povodom poslednjih poruka iz Brisela, ministarka za EU Jadranka Joksimović kaže, za "Novosti" da pored vladavine prava i ekonomske integracije, novi politički kredo za stratešku opredeljenost zemalja u procesu pristupanja postaje zajednička spoljna i bezbednosna politika i očekivanje da se u najvećoj meri usaglase sa njom:

"To nije definisano kao uslov za napredak u procesu u našem pregovaračkom okviru, ali sada postaje snažno političko očekivanje najvećeg broja zemalja članica, i uticaće presudno na dalji napredak pristupnih pregovora, u smislu (ne)davanja podrške zemalja članica za otvaranje novih klastera. Mi smo pojačanim reformskim aktivnostima u vladavini prava dokazali našu posvećenost ispunjavanju sušstinskih kriterijuma, ali ovo su nove političke realnosti, koje će uticati na dinamiku i toga moramo biti svesni".