Hasani očekuje privremenu meru Ustavnog suda i suspenziju rada Skupštine

Bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da bi Ustavni sud trebalo da odredi privremenu meru i suspenduje rad skupštine do konačne odluke o ustavnosti njenog konstituisanja, upozoravajući da bi aktuelna institucionalna kriza mogla da preraste u društveni sukob.

U takvom scenariju, prema njegovim rečima, skupština ne bi mogla da zaseda, dok bi sudbina novoizabrane vlade ostala neizvesna.

„Konstituisanje Skupštine u nedelju nije pratilo nijedan ustavni put utvrđen Ustavom Republike Kosovo, posebno članom 67 Ustava, članom 12 Poslovnika Skupštine Republike Kosovo, kao ni presudama Ustavnog suda kojima su ove odredbe ranije tumačene“, rekao je Hasani za Radio Slobodna Evropa.

Predsednica Skupštine Aljbuljena Hadžiju rekla je da skupština „ne može ostati talac bilo koga, bilo kog političkog subjekta“ i pozvala se na raniju presudu Ustavnog suda.

Hasani ovu konstataciju smatra potpuno proizvoljnom, jer ona ne može da dokaže da je od strane druge najveće političke partije bilo opstrukcije i odustajanja od ostvarivanja jednog ustavnog prava.

„Kada se može smatrati da je došlo do opstrukcije i, posledično, neostvarivanja ustavnog prava da se predloži kandidat za potpredsednika, utvrđeno je u poslednjoj presudi Ustavnog suda u vezi sa izborom potpredsednika skupštine iz redova srpske zajednice. Razlog za povlačenje kandidata druge najveće političke partije za potpredsednika skupštine treba oceniti u kontekstu dugotrajne neustavne situacije, koju je stvorila gospođa Hadžiju, a pre nje gospodin Dehari, tokom čitavog procesa konstituisanja Skupštine Kosova“, istakao je.

Demokratska partija Kosova zatražila je od Ustavnog suda da odredi privremenu meru u vezi sa konstituisanjem skupštine 13. septembra.

Bivši predsednik Ustavnog suda upozorava da bi kriza mogla da utiče i na proces izbora predsednika, koji u aktuelnim okolnostima smatra „kompromitujućim“ za Kosovo.

„Imajući u vidu činjenicu da je Ustavni sud u svojoj presudi u vezi sa srpskim kandidatom za potpredsednika Skupštine Kosova razjasnio relevantna pitanja, uključujući i situaciju kada jedna politička snaga ne ostvaruje svoje ustavno pravo u procesu konstituisanja Skupštine Kosova, očekuje se da Sud odredi privremenu meru, a potom odluči o meritumu slučaja. Ne bi bilo profesionalno da Sud, sada kada je pitanje jasno, dozvoli funkcionisanje Skupštine Kosova koja je, prema ovim ustavnim parametrima, konstituisana kršenjem Ustava. Sud je to učinio i prošli put, kada je Skupština Kosova, na neustavan način, smatrala da je konstituisana, nakon čega je zemlja otišla na izbore. Sada, kada je situacija razjašnjena presudom Ustavnog suda, ovaj Sud ne bi trebalo da dozvoli da se neustavno stanje dalje nastavi. To je posebno važno i zbog činjenice da je, prema svim ustavnim parametrima, aktuelna situacija izašla iz uobičajenih ustavnih okvira i mogla bi da utiče i na eventualno glasanje o predsedniku Republike. Sigurno je da neustavno stanje stvoreno u skupštini proizvodi posledice od dana polaganja zakletve poslanika pa sve do odluke o izboru vlade Kurti 4“, objasnio je Hasani.

Ako Ustavni sud proglasi konstituisanje Skupštine Kosova neustavnim, što se prema njegovom mišljenju teško može izbeći, onda bi trebalo da konstatuje i neustavnost odluke o izboru Vlade Kurti 4 i vrati stanje u ustavne rokove za konstituisanje skupštine.

„To je tako iz dva razloga. Prvo, nekonstituisanje skupštine u roku od 30 dana nema za automatsku pravnu posledicu odlazak zemlje na izbore. Drugo, Vlada Kurti 4 izabrana je u prvom krugu glasanja, tako da eventualna neustavnost ovog glasanja ne utiče na drugi krug procedure za izbor Vlade, nakon čijeg neuspeha zemlja ide na izbore u skladu sa ustavnom procedurom iz člana 95. i presudom Ustavnog suda kojom je oborena vlada Avdulaha Hotija“, rekao je Hasani.

Hasani smatra da premijer Aljbin Kurti nema potrebnu podršku za izbor predsednika.

„Kurti kontinuirano vrši pritisak na opoziciju, uz jasne tonove ucene, da bi zemlja mogla da ode na izbore. Ni to, kako izgleda, ne daje rezultate, budući da zemlja lako može otići na izbore, bez obzira na nepovoljan položaj opozicije. Ovo stanje je, kako narod kaže: 'pokisli se ne plaši kiše'. Sa pravno-ustavnog aspekta, ne verujem da se ni sam Demokratski savez Kosova oseća komforno sa svojim kandidatom, ali ni sam predloženi kandidat, imajući u vidu visok stepen protivustavnog stanja u koje je zemlja ušla. Po mom mišljenju, svaki izbor predsednika republike u ovim okolnostima bio bi prilično kompromitujući za zemlju i za one koji doprinose takvom procesu. Stvari su, sa neustavnim procesom u koji je zemlja utonula, otišle predaleko“, istakao je Hasani.

Ako Ustavni sud ne odredi privremenu meru, prema njegovom mišljenju, Kosovo ide na izbore 60 dana nakon dana konstituisanja skupštine, odnosno u nedelju, 13. septembra.

„Ovaj rok je utvrdio Ustavni sud i, kako izgleda, taj rok poštuje i gospodin Kurti, jer bi neuspeh izbora doveo do toga da zemlja 27. decembra 2026. godine ode na izbore. U takvom slučaju, Sud bi digao ruke od mogućnosti da vrati neustavno stanje u ustavne okvire i, po mom mišljenju, pogrešio bi. Prema svakom profesionalnom standardu koji je sam Sud uspostavio kroz presude iz prošle godine, trebalo bi da suspenduje svaku aktivnost skupštine i organa koji iz nje proističu do donošenja meritorne odluke o ovom slučaju“, objasnio je.

Hasani ističe da, u slučaju da Ustavni sud odredi privremenu meru, skupština ne može da se sastaje, dok vlada i njena sudbina ostaju suspendovane.

Smatra i da je Kosovo pred novim institucionalnim zastojem koji bi se, za razliku od ranijih zastoja, lako mogao pretvoriti „u društveni sukob nepredvidivih razmera“.

„To je zato što vlast gospodina Kurtija ne pokazuje nikakvu fleksibilnost u poštovanju i kanalizovanju, kroz ustavne i zakonske puteve, političke volje više od polovine naroda Kosova“, rekao je Hasani.

Na pitanje može li Ustavni sud razjasniti aktuelnu krizu ili njegove odluke mogu otvoriti i nove ustavne dileme, Hasani ističe da je Ustavni sud uvek donosio ustavnu jasnoću onima koji nisu imali drugačije ciljeve.

„Oni koji su imali i nastavljaju da imaju takve ciljeve, uvek će pronaći razloge da zloupotrebe odluke Ustavnog suda. Trenutno, na primer, gospođa Hadžiju, u prilog proizvoljnom konstituisanju skupštine, citira jedan stav iz poslednje presude Ustavnog suda. Ista presuda, ranije, u stavu 162, jasno utvrđuje da se najpre bira predsednik, a zatim vlada. Isto je i sa rokom od 60 dana, koji se gospodinu Kurtiju dopada zbog datuma 27. decembra 2026. godine, kada bi zemlja mogla da ode na nove izbore. Isti pristup primećuje se i prema roku od 30 dana, koji Kurti tretira kao rok koji može biti prekršen, uz obrazloženje da Ustav Kosova ne predviđa direktnu pravnu posledicu za kršenje roka od 30 dana za konstituisanje Skupštine, iako je Ustavni sud jasno rekao u poslednjoj presudi da skupština mora biti konstituisana u ovom roku“, naveo je Hasani.

Zaključuje da se sve ovo dešava zato što ne postoji posebno krivično delo za neizvršavanje odluka Ustavnog suda.

„Kada bi takvo krivično delo postojalo, siguran sam da bi se Kurti drugačije ponašao. Ukratko, do sada ne vidim nikakav osnov da se Ustavni sud krivi“, zaključio je bivši predsednik Ustavnog suda.

Ovom temom se bavio i Kosovo onlajn u svojoj analizi.