Zeka: Kašnjenje u formiranju institucija šteti privatnom sektoru i ekonomskom razvoju

Kašnjenja u formiranju novih institucija, vlade i parlamenta, imaju štetan uticaj na privatni sektor i ekonomski razvoj Kosova, ocenio je izvršni direktor Američke privredne komore na Kosovu Arian Zeka. Dodao je da nerešeno pitanje između Kosova i Srbije i dalje predstavlja najveći problem, prenosi Kosova pres.

Zeka ističe da je investitorima, domaćim i stranim, potrebna politička stabilnost i jasna izvršna i zakonodavna vlast kako bi se obezbedio povoljan ambijent za ulaganja i ekonomski razvoj.

„Svako kašnjenje u konstituisanju skupštine i formiranju nove vlade bilo bi problematično i za preduzeća iz privatnog sektora i za privredu Kosova“, navodi Zeka.

Zeka takođe ističe da nerešeno političko pitanje između Kosova i Srbije i dalje ostaje jedan od glavnih problema koji koči napredak Kosova, utičući, kako kaže, na ukupan razvoj Kosova i regiona Zapadnog Balkana.

Kada je reč o odnosima SAD i Kosova, podseća da je iz prethodne američke administracije više puta rečeno da su ti odnosi pogoršane, posebno u poslednjem periodu.

Ukazuje da SAD nisu tražile od Kosova ništa više od sprovođenja preuzetih obaveza proteklih godina, uključujući Ohridski sporazum i tehničke detalje koji proizilaze iz sporazuma.

„Što, naravno, Vlada Kosova i Srbija nisu baš hteli da sprovedu. Delimo isto mišljenje sa vladom SAD i drugim međunarodnim partnerima da nerešeno pitanje između Kosova i Srbije i dalje predstavlja najveći problem za Kosovo i da samim tim ne možemo imati vidljiv napredak sve dok takav problem otežava Kosovu i svim zemljama Zapadnog Balkana, koje su istovremeno na dnu liste zemalja na evropskom kontinentu po stepenu ekonomskog razvoja“, kaže Zeka.

Kaže i da se u ovom trenutku vidi nastavak politike koju je prethodna administracija SAD vodila prema Kosovu.

„Ne postoje druge inovacije, smernice ili odluke koje bi mogle da utiču na odnose između SAD i Kosova. Verovatno smo to videli u slučaju Bosne i Hercegovine, ne znam koliko je fer praviti takvu paralelu. Međutim, američki Stejt department izdao je saopštenje u kojem osuđuje radnje jedne strane koje imaju za cilj podrivanje funkcionisanja Bosne i Hercegovine prema principima Dejtonskog sporazuma. Što znači da, ako povučemo sličnu paralelu, američka administracija može imati isti pristup prema Kosovu, kakav je primenjivala poslednjih godina“, kaže Zeka.

On je kritikovao i nedostatak efikasnog dijaloga između javnog i privatnog sektora, napominjući da je Američka privredna komora u poslednje četiri godine dostavila institucijama preko 70 pravnih komentara i preporuka, ali mnogi od njih, prema njegovim rečima, nisu uzeti u obzir.

„Američka privredna komora je nastavila da bude aktivna u davanju preporuka i komentara na različite pravne inicijative, kako za primarne tako i za sekundarne zakonodavne akte. Javno-privatni dijalog nije bio na najzadovoljavajućem nivou. Za sve četiri godine vlasti Nacionalni savet za privredu i investicije sastao se tek 2024. godine, kada smo smatrali da se to možda radi u izborne svrhe, znajući da je 2024. godina bila predizborna“, rekao Zeka.