Žiofre: Usklađivanje sa spoljnom politikom EU od ključnog značaja; Trokaz: Srbija predvodnik u regionu

Srbija bi trebalo da iskoristi priliku da sprovede reforme i uskladi se sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU kako bi dalje napredovala na evropskom putu, poručio je ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre, ističući da je Srbija do sada ispunila 58 odsto usklađenosti, što je znatno veći napredak nego prošle godine.

Žiofre je, na godišnjoj konferenciji posvećenoj zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU, u organizaciji Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), istakao da je insistiranje na usklađenosti politika zemalja Zapadnog Balkana svedoči o tome koliko je EU zainteresovana za ovu temu.

Ukazao je da je EU u drugačijoj situaciji zbog ruske agresije na Ukrajinu i da su potrebne strukturne promene u geostrateškom pogledu.  

„Potreban nam je novi zamajac ka proširenju koji je vrlo konkretan i koji raste još od februara 2022. Sada je došao do tačke kada mislim da možemo da prevaziđemo određeni nivo skepticizma koji se nagomilavao. U ovom trenutku postoji veći nivo svesti da je EU ozbiljna kada je proširenje u pitanju. Postoji  otvorenost koja je aktivna kada su u pitanju novi kandidati, to ima svoje implikacije, imamo i nove alate, Plan rasta je možda i najbitniji, a takođe smo voleli i pokretanje tog Plana rasta. Postojao je skepticizam da će EU uraditi sve što je najavila i da će se svi složiti sa šest miliona i sve smo to prevazišli i zemlje Zapadnog Balkana su odgovorile i složile se sa ovom agendom, Srbija je realizovala reformsku agendu i sada možemo da krenemo na praktični deo“, poručio je Žiofre.

Podsetio je da su neke zemlje Zapadnog Balkana veoma napredovale u pregovorima sa EU. Izrazio je očekivanje da će biti još napretka budući da godina još uvek nije završena.

„To je kontekst u kom se trenutno nalazimo, koji je drugačiji u odnosu na godinu dana i dve godine ranije. To je pozitivan kontekst vezan za proces proširenja, treba iskoristiti priliku da sprovedemo reforme i usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom“, ukazao je on.

EU i Evropa, navodi, žele mir i prosperitet koji su pod pretnjom zbog rata jedne od zemalja kandidata koja trpi agresiju.

Prema njegovim rečima od ključnog je značaja usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Primećujući da su se neke zemlje regiona u potpunosti uskladile, Žiofre je pozvao Srbiju da se uskladi još više.

„Srbija je trenutno usklađena 58 odsto. To je više nego prošle godine, ali želimo da se tu stvari još poboljšaju. Stvarnost iza brojki je jasan indikator geostrateškog opredeljenja naših zemalja partnera. Treba da pogledamo različite aspekte i treba da prepoznamo da je Srbija dosta doprinela operacijama EU, u Somaliji, Centralnoafričkoj Republici, Mozambiku“, zapaža ambasador EU.

Kada je Ukrajina u pitanju, on kaže da je bitna podrška toj zemlji. Srbija je, ukazuje, pružila podršku  tako što je izjavljivala da podržava teritorijalni integritet Ukrajine.

„Srbija je dala i konkretnu podršku Ukrajini, finansijsku podršku ukrajinskoj vladi, opremu za elektrodistibuciju, to je važno jer Rusija želi da uništi kapacitete Ukrajine tokom zime. Srbija je bila od pomoći, pružila je zaštitu mnogim Ukrajincima, ali u ovom trenutku moramo da pokažemo i geostrateško opredeljenje svih zemalja“, smatra Žiofre.

Specijalni izaslanik Francuske za Zapadni Balkan Rene Trokaz poručio je da, posmatrajući sa globalne perspektive, opšti okviri za Francusku i EU su da podržavaju napore svih zemalja Zapadnog Balkana da se približe EU.

„U ovom kontekstu i s obzirom na takve ambicije moramo da odgovorimo na sva merila koja postoje, usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom moramo da stavimo u globalni širi kontekst. Mi kao EU moramo da imamo unutrašnju koherentnost u smislu ko nam se pridružuje“, istakao je Trokaz.

Navodeći da je Srbija ostvarila 58 odsto usklađenosti sa zajedničkom spoljnom politikom EU, konstatovao je da je ostvaren napredak.

„Zamajac postoji, moramo da vidimo šta je suština neke zemlje. Srbija je jedna od njih koja je učinila više nego što se predstavlja,“ ocenio je Trokaz.

Trokaz konstatuje da je u procesu pregovora o pristupanju EU, otvaranje Klastera 3 kompletan paket. Francuska, ističe, podržava integraciju svih zemalja Zapadnog Balkana u EU.

„Među njima Srbija je statistički predvodnik u regionu, 60 odsto privrede i stanovništva je u Srbiji. Imamo izvrsne bilateralne odnose. Kada je Makron dolazio ponovio je da postoji prijateljstvo i potvrdio punu podršku Francuske naporima Srbije za priključivanje EU“, zaključio je Trokaz.

Politikolog Igor Novaković kazao je da je EU veoma zainteresovana za usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa EU. Tema ove konferencije je, ističe, poglavlje 32, odnosno zajednička spoljna i bezbednosna politika EU i usklađivanje Srbije sa njom.

„Kao što znamo to je jedno od najkritičnijih pitanja koja svedoče o poklapanju spoljno politčkih interesa Srbije kao kandidata za članstvo u EU i EU, koja tu politiku definiše. Naš cilj je da vidimo kako može da dođe do promene i kako može da se promeni situacija u ovom poglavlju te da shodno tome u nekom preostalom periodu i preostalo poglavlje iz Klastera šest bude otvoreno“, rekao je Novaković za Kosovo onlajn.

Do danas, ističe, Srbija nema izveštaj o skriningu, a to je prvi element u procesu pregovora. Treba da se ima na umu da je taj proces skrininga završen još pre deset godina, napominje on.

„Tako da je, kao što smo i videli jedno od ključnih pitanja za otvaranje i dalji napredak u pregovorima sa EU na primer sada oko otvaranja Klastera 3, jedno od pitanja koje se bilo postavilo kao kritično je upravo usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom“, ukazao je Novaković.

Jedan od glavnih izazova usklađenosti spoljne i bezbednosne politike Srbije i EU je pitanje odnosa prema Rusiji, navodi Novaković.

„Glavni izazov je pitanje odnosa sa Rusijom, odnosno nepraćenje pristupa EU, što izaziva sumnju kod određenih država članica koje zagovaraju mnogo čvršći pristup. Srbija treba da pokaže da će u momentu pristupanja EU u kapacitetu članice, biti dovoljno konstruktivna da se pridružuje, odnosno da svoje interese uskladi sa interesima ostalih država članica“, kazao je on.

Zajednička spoljna i bezbednosna politika je najmanji zajednički sadržalac spoljnih politika država članica, ukazuje on, ističući da Srbija treba da pokaže da je voljna da se uskladi.

„Ta politika se donosi konsenzusom i dovoljno je da postoji samo jedna država članica i te odluke mogu biti blokirane, te u tom kontekstu mislim da je razumljiva zabrinutost određenih država članica oko pristupa Srbije. Svakako ono što mislim je da sam proces evropske integracije na Zapadni Balkan treba da dobije jednu novu i vrednosnu i političku dimenziju. Nešto smo dobili kroz Plan rasta ali mislim da svakako to nije dovoljno i da neke stvari treba da postanu više strateške“, smatra on.

Novaković napominje da je jedno od spornih stavki kada je u pitanju bezbednost i usklađenost politika sa EU svakako pitanje Kosova. Naglasio je da države članice zahtevaju implementaciju sporazuma iz Brisela i Ohrida iz 2023. godine. 

Međutim, kako ističe krucijalno je pitanje ispunjavanje prethodnih dogovora, pre svega Sporazuma iz 2013. godine, odnosno formiranje ZSO. 

„Ponovo smo imali priliku da čujemo premijera Kosova Kurtija da se ne slaže da je tako nešto potrebno. Na samom Kosovu videli smo niz retoričkih figura, koje svedoče u prilog tome da Priština barem u ovom trenutku to ne želi da uradi“, primećuje on.

Dodaje da je na Kosovu i specifična situacija budući da se bliže izbori te da su političke tenzije u porastu.

„Svakako i kontekst je specifičan na Kosovu nam slede izbori u februaru i prirodno je da političke tenzije budu više. Sigurno da je da ovakav proces koji je vodila EU na određeni način okončan, odnosno ova faza“, rekao je Novaković.

Ocenjuje da je potreban jedan novi pristup koji bi omogućio punu implementaciju onoga što je dogovoreno i punu normalizaciju između dve strane, koju, podseća, takođe evropske države zahtevaju. 

„Kako će to biti u praktičnom smislu nisam siguran s obzirom na tenzije na severu Kosova i u odnosu na najniži nivo odnosa između Beograda i Prištine koji smo videli od 2013. godine“, zaključio je Novaković.