Žiofre: Unilateralne akcije problem u dijalogu Beograda i Prištine

Niz akcija i nekoordinisanih poteza u prethodnom periodu je ugrozio dijalog Beograda i Prištine, rekao je u intervjuu za Juronjuz Srbija šef delegacije EU u Beogradu Emanuele Žiofre. On je istakao da je EU veoma jasna da moraju da se sprovedu svi sporazumi koje su strane preuzele, koji podrazumevaju i osnivanje ZSO.

"Uvek smo govorili da će tempo normalizacije odnosa između Beograda i Prištine određivati i tempo pristupanja EU. Veoma smo naporno radili u prošloj godini da dođemo do normalizacije. Sada imamo sporazum o normalizaciji odnosa zajedno sa pratećim aneksima koji zajedno sa prethodnim sporazumima moraju da se realizuju. Specijalni predstavnik EU gospodin Lajčak naporno radi da pažnju preusmeri na sprovođenje tih sporazuma, i nadamo se da ćemo uskoro moći da vidimo glavne pregovarače u Briselu", rekao je Žiofre.

Dodaje da je problem taj što smo videli čitav niz unilateralnih i nekoordinisanih akcija u prethodnim mesecima, pa i godinama. Poslednja je, navodi, otvaranje mosta na Ibru.

"I ne samo to. Imamo zatvaranje pošte na severu. Možemo reći da ovakva vrsta unilateralnih i nekoordinisanih akcija nikako ne pomaže postizanju normalizacije odnosa. Ako zatvorite određene službe koje služe kosovskim Srbima bez alternativnih rešenja i bez konsultacija za zajednicom, onda je život tih građana u lošijem stanju i zahteva posebnu pažnju. To je problem sa kojim se suočavamo. Umesto da se fokusiramo na sporazume, mi smo bili ometeni ovim unilateralnim akcijama. EU je vrlo jasna da moramo da idemo napred, da moraju da se realizuju svi sporazumi i obaveze koje su obe strane preuzele, jer sve to je do evropskog puta. Podrazumevaju se naravno i osnivanje ZSO i drugi koraci. Moramo na to da se fokusiramo", kazao je šef delegacije EU.

Uskoro prve isplate kroz plan rasta 

Na pitanje kada se može očekivati sledeći korak u raspodeli sredstava kroz plan rasta, navodi da će se prve isplate realizovati za par nedelja.

"Srbija trenutno završava tu agendu koju će Vlada uskoro usvojiti i zatim će ona biti procenjena u Evropskoj komisiji zajedno sa zemljama članicama i sa reformskim agendama drugih zemalja. Sve ovo je rađeno u kontekstu postkovid pandemije i očekujemo da uskoro bude završeno. Za par nedelja ćemo onda moći da realizujemo prve isplate. Pored IPA fondova, dostupno je šest milijardi evra, od toga će nekih 1,5 biti za Srbiju. Sve će biti u skladu sa rasporedom i sve će morati da se realizuje i biće transparentno. To očekujemo u narednim danima", kaže Žiofre.

Objašnjava da je ideja plana rasta da građani Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, mogu da osete koristi članstva i pre samog članstva.

"Važna je zato što smo morali da damo jedan novi zamah procesu proširenja i da smanjimo socio-ekonomski jaz između zemalja članica i zemalja kandidata. Da bismo pojačali taj razvoj potrebna su dodatna sredstva, a takođe i bolja integracija sa jedinstvenim tržištem. Zato je Zato ćemo imati integraciju sa jedinstvenim tržištem, kao što je jedinstveno područje plaćanja u evrima, što znači da za transfer novca iz Beograda ili Novog Sada nećete morati da plaćate takse. Srbija je već iskazala zainteresovanost za pristup ovom tržištu. Takođe ćemo smanjiti redove za kamione na zelenim koridorima, a kada govorimo o sredstvima, želimo zaista da pospešimo ekonomski razvoj na Zapadnom Balkanu, da imamo veću stopu rasta. Za to su nam potrebne reforme kada govorimo o energetskoj ili zelenoj tranziciji, poslovnom ambijentu, veštinama i naravno temeljnim elementima, kao što je borba protiv organizovanog kriminala, korupcije i slično. Uz to će EU obezbediti dodatna sredstva i to je isti pristup kakav smo mi imali sa samim zemljama članicama nakon kovida, kada smo dali jednu novu finansijsku injekciju Francuskoj, Poljskoj i drugim zemljama. Takođe smo tražili od zemalja članica da sprovedu određene reforme koje su važne za razvoj. Isti je pristup i ovde", navodi on.

Put Srbije ka EU

Govoreći o perspektivi Srbije u EU kazao je da je proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana potpuno drugačiji nego 2021.

"Od 2021. godine nismo otvorili nijedno poglavlje. To je tačno, ali moramo da mislimo i o tome kako sada pristupamo procesu pristupanja zemalja Zapadnog Balkana koji je potpuno drugačiji nego 2021. Ruska agresija na Ukrajinu je fundamentalno promenila način na koji se EU bavi pitanjem proširenja. Postoji zaista pravi zamah i nova prilika ne samo za Ukrajinu i Moldaviju, već i za šestorku sa Zapadnog Balkana da ubrzaju svoj proces pristupanja. Ključno pitanje je kako će se iskoristiti ova prilika. Uskoro ćemo imati novu Komisiju koja će biti predstavljena za koji dan pred parlamentom. Ursula fon der Lajen, koja je buduća predsednica, imaće komesara koji će se baviti isključivo procesom proširenja. što je dodatni signal naše želje da se proces ubrza. Ne postoje čuda, znamo da ostaje ono što treba da se uradi, a to su reforme u najbitnijim oblastima, ključnim pitanjima, napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom, a u kontekstu nove geopolitičke situacije nakon ruske agresije, mi bismo želeli da vidimo da sve zemlje kandidati što više približe spoljnu politiku politici EU", kaže Žiofre.

Odgovarajući na pitanje koliko će EU čekati na Srbiju da uskladi svoju spoljnu politiku, navodi da je dogovor sa Srbijom "da to mora biti progresivno usklađivanje".

"Ne tražimo stoprocentno usklađivanje svaki dan, ali postoji značajna želja da se vidi da to usklađivanje raste, da se Srbija sve više približava. Što se tiče Ukrajine, Srbija je uradila brojna slaganja i pružila određenu podršku i pomoć Evropskoj uniji, što se izuzetno ceni", ističe šef delegacije EU.