Živković: Reakcije na Rezoluciju o Jasenovcu razobličile licemernost tumačenja za Srebrenicu

Istoričar Bogdan Živković ocenjuje da su reakcije u regionu, ali i unutar EU na crnogorsku Rezoluciju o Jasenovcu razobličile svu licemernost tumačenja usvajanja gotovo istovetnog dokumenta o Srebrenici u UN.

“Regionalni centri moći su ubeđivali srpsku javnost kada se donosila Rezolucija o Srebrenici, da ta rezolucija ne implicira kolektivnu odgovornost. A sada, kada se donela Rezolucija o genocidu u Jasenovcu, Dahau i Mauthausenu, koja je po tekstu vrlo slična Rezoluciji o Srebrenici, koja govori da nema kolektivne krivice, sada se Hrvati osećaju kao kolektivno krivi. I to govori da su bila licemerna sva ona opravdanja Rezolucije o genocide u Srebrenici. Dakle, zaista rezolucije ove vrste impliciraju kolektivnu krivicu”, kaže Živković za Kosovo onlajn.

Objašnjava da drugi ključan, regionalni značaj crnogorske rezolucije jeste u tome što ruši “Priču o Srbima kao isključivim zločincima na Balkanu”.

“Mislim da ova rezolucija ima značaj na regionalnom nivou, jer ruši tu priču o Srbima kao isključivim zločincima u svim traumatičnim delovima balkanske prošlosti, već govori o tome da su Srbi bili žrtve, da su Srbi nekada bili mnogo veće žrtve nego što su bili drugi narodi. I u tom pogledu ja mislim da je ona vrlo plodotvorna i da na neki način razotkriva i demistifikuje sve ono što smo mogli slušati pre mesec dana povodom glasanja u Ujedinjenim nacijama”, ističe Živković.

Dodaje da je Rezolucija o Jasenovcu rezultat političke trgovine unutar Crne Gore.

“Rezolucija o genocidu u Jasenovcu, Dahauu i Mathauzenu je nastala u specifičnom dnevno-političkom kontekstu. Ona je odgovor na odluku Crne Gore da glasa za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici u UN. Pošto vlada Milojka Spajića zavisi od srpskih stranaka, ali i od Srba u Crnoj Gori, Spajić je osećao potrebu da na neki način uradi kontra ustupak Srbima u Crnoj Gori izglasavanjem ove rezolucije, da na taj način pokrije činjenicu da je glasao za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici. U tom smislu neko može reći da je obična politička trgovina. I na neki način ona to i jeste. To je pokušaj Spajića da umiri te kontradiktorne težnje. S jedne strane potrebu da dobije podršku SAD, a sa druge strane potrebu da ima podršku Srba u Crnoj Gori od kojih njegova vlast zavisi. Iako ovo jeste na neki način dnevno-politička trgovina, ja ne bih umanjivao značaj”, kaže Živković.

Ocenjuje da je izglasavanje ovakvog dokumenta promena u višedecenijskoj politici Crne Gore koja pokazuje da su Srbi u ovoj zemlji dobili određenu političku težinu.

Izglasavanje, dodaje, može se tumačiti i kao uspeh politike Andrije Mandića da Srbi u Crnoj Gori participiraju u vlasti.

“To će značiti mnoge kompromise, mnoge bolne kompromise, kao što je bila Rezolucija Srebrnici, ali će značiti da na neki način može da se čuje glas Srba u regionu i u Crnoj Gori. U tom pogledu, naravno, domet ove rezolucije zavise od toga koliko će dugo Srbi biti na vlasti. Ako jednog dana Srbi ne budu na vlasti u Crnoj Goori, ova rezolucija će se zaboraviti. Ali dokle god su one na vlasti, to znači da će se na neki način govoriti u Crnoj Gori i o srpskim stradanjima i da će se razbijati taj negativni mit o Srbima kao isključivim krivcima za svu ratnu i tragičnu istoriju Balkana”, smatra Živković.

Upitan da li će rezolucija dovesti do novih podela na Zapadnom Balkanu istoričar kaže da se “region uvek deli kada se ruši uspostavljeni ekvilibrijum”.

“Kada neko pokušava da ruši taj narativ, naravno i kada se ruši taj status kvo u regionu, kada na neki način Srbi dižu glavu i kada se govori o srpskim nacionalnim interesima i pravima, ruši se taj ekvilibrium”, ističe Živković.

Uveren je i da će dalje rekacije Hrvatske isključivo zavisiti od odluka unutar EU.

“Hrvatska sama bez neke šire podrške neće moći da uradi više. Svakako će na kratke staze ovo uticati negativno na odnose Hrvatske i Crne Gore, ali videćemo na duže staze koliko će Hrvatska uspeti. Dakle, njen glavni ucenjivački kapital u odnosima sa Crnom Gorom jeste taj evropski put. Zaista sumnjam ako u Briselu bude spremnost da se Crna Gora primi u EU da će Hrvatska to moći da blokira, tako da ne bih dramatizovao značaj ove rezolucije u odnosima Hrvatske i Crne Gore”, zaključuje Živković.