Zuljfaj: Kosovo rizikuje da do kraja godine izgubi još 100 miliona evra iz Plana rasta EU

Kosovski pregovarač sa Evropskom unijom Jeton Zuljfaj ukazao je da je brzo uspostavljanje funkcionalnih institucija ključno za korišćenje sredstava iz Plana rasta, potvrdivši da je Kosovo već izgubilo više od 40 miliona evra zbog kašnjenja u sprovođenju reformi. Upozorio je da bi, ako do kraja godine izostane politički dogovor, Kosovo moglo da se suoči sa novim izazovom – rizikom da izgubi još 100 miliona evra, prenosi Kosovo pres.

Zuljfaj je rekao da će Kosovo 15. jula dostaviti prvi izveštaj o sprovođenju Reformske agende (koja sadrži 111 koraka), na osnovu kojeg očekuje da zatraži oslobađanje više od 100 miliona evra iz Plana rasta.

Nakon dostavljanja izveštaja, Evropska komisija će imati tri meseca da proveri da li su reforme sprovedene u skladu sa dogovorenim kriterijumima, nakon čega će odlučiti o isplati sredstava.

Zuljfaj je naglasio da se finansijska sredstva ne prenose automatski, već da su direktno povezana sa ispunjavanjem svake obaveze koju je Kosovo preuzelo u okviru Plana rasta.

„Do 30. juna smo ispunili 18 koraka, videćemo kakva će biti procena Evropske komisije. Mi ćemo 15. jula poslati izveštaj zajedno sa dokazima o sprovođenju koraka. Unija ima tri meseca da proceni naš izveštaj kako bi utvrdila da li je sve urađeno onako kako smo prijavili. Kada se pozitivno potvrdi svaki ostvareni korak, svaki od njih nosi određeni iznos sredstava, tako da bi ukupan zahtev za oslobađanje sredstava u ovoj fazi trebalo da bude veći od 100 miliona evra. Naravno, taj iznos bi bio znatno veći da je sporazum ranije stupio na snagu i da smo imali skupštinu koja funkcioniše“, rekao je Zuljfaj. 

Ukazao je da su kašnjenja izazvana političkom krizom poslednjih meseci direktno uticala na tempo reformi, pa je od 13 koraka koji su morali da budu završeni do 30. juna, sedam ispunjeno, ali je šest ostalo nerealizovano, uglavnom zato što zahtevaju usvajanje zakona u parlamentu.

„Glavni deo ove reforme odnosi se na šest zakona o reformi pravosuđa. Sve to će biti sprovedeno, jer je u interesu građana i Republike. Naravno da je šteta što ti zakoni nisu usvojeni do 30. juna, ali mogu biti u novom sazivu parlamenta, sa mesec dana zakašnjenja. A, ko treba da snosi račun za ta dva meseca i za gubitak sredstava? Mislim da treba da pogledamo prošlu godinu. Izgubljena je cela godina. Ne radi se samo o procenjenih 40 miliona evra koji su izgubljeni. Dodao bih tome i još više od 20 miliona evra koliko nas koštaju izbori iz decembra godine i juna ove godine“, dodao je Zuljfaj.

Govoreći o sredstvima koja ne budu iskorišćena u predviđenim rokovima, objasnio je da odluku o njihovoj sudbini donosi Evropska unija. Prema njegovim rečima, ona mogu biti preraspodeljena drugim državama regiona, vraćena Kosovu u vidu tehničke pomoći ili ostati u budžetu EU.

„Prema sporazumu, ta sredstva se smatraju izgubljenim, ali konačnu procenu donosi EU. Ona može odlučiti da sredstva preraspodeli drugim državama. Može odlučiti i da ih vrati Kosovu kroz tehničku pomoć. Ali odluku moraju doneti oni, ili sredstva mogu ostati u budžetu Unije. Sredstva se nalaze u EU i postaju vaša tek kada se reforme sprovedu. Dakle, nije reč o tome da su sredstva već stigla na Kosovo pa se sada gube. Ona se moraju zaslužiti... Uredba EU o Planu rasta predviđa tu mogućnost. Obaveza od šest milijardi evra koja može ostati u regionu ima za cilj da podstakne države koje ostvaruju napredak“, pojasnio je Zuljfaj.

Govoreći o političkoj odgovornosti za gubitak tih sredstava, Zuljfaj je rekao da je institucionalna blokada iz 2025. godine uticala da se ne ispune ciljevi za 2026. godinu, naglasivši da politička pitanja ne bi smela da ometaju procese povezane sa korišćenjem evropskih fondova.

Istakao je da Skupština Kosova treba da obezbedi usvajanje reformi čak i ako ne postoji konsenzus o drugim političkim pitanjima, jer projekti koji se finansiraju iz Plana rasta direktno tiču interesa građana.

„Kada kažem Skupština, mislim na sve političke subjekte u njoj. Međutim, odgovornost treba raspodeliti u skladu sa postupcima. Kao većina, dali smo brojne i različite predloge kako da zemlja dobije vladu, Skupštinu i predsednika, ali i da ne izgubimo sredstva iz Plana rasta. Ako u Skupštini nema konsenzusa za izbor predsednika, kao što je bio slučaj ove godine, to ne bi smelo da se odrazi na Plan rasta. Hajde da uradimo ono što možemo kao država i društvo, kao poslanici, da usvojimo zakone, makar i po hitnom postupku, kako ne bismo izgubili sredstva. Treba izvući pouku iz prošle godine – blokada koja se tada dogodila izazvala je kašnjenje u ostvarivanju ciljeva ove godine i za to postoji kolektivna odgovornost. Ali za nas je veoma jasno da prošlogodišnja blokada nije bila nimalo opravdana“, rekao je Zuljfaj.

On je upozorio i da bi, ukoliko do kraja godine ne bude političkog dogovora i saglasnosti, Kosovo moglo da se suoči sa novim izazovom – rizikom da izgubi još 100 miliona evra.

Razlog za to je što do 31. decembra treba sprovesti još desetine koraka iz Reformske agende, za čije je usvajanje nadležna Skupština Kosova.

„Sa ovih 18 koraka koje smo sproveli, ukupno ih je 79 koji treba da budu sprovedeni do decembra. Međutim, kada se odbije tih 18, ostaje još 61 korak koji treba da bude sproveden do 31. decembra. Od toga, samo 22, ako se ne varam, ili možda 27, imaju dodatni rok, takozvani grejs period do 31. decembra. Iznos koji bi mogao da bude izgubljen krajem decembra, ukoliko se ne sprovedu koraci mogao bi da premaši 100 miliona evra. Zato kao država i društvo moramo imati u vidu da su ova sredstva namenjena infrastrukturnim projektima, za puteve, obdaništa, sudove, tužilaštvo, demokratiju, škole i digitalizaciju. To su projekti koji nam pomažu da mnogo brže sprovodimo reforme. A nefunkcionisanje parlamenta onemogućava usvajanje zakona“, rekao je Zuljfaj.

Zato je pozvao opozicione partije da, čak i „ako odluče da ne obezbede kvorum za izbor predsednika i potom zemlju odvedu na izbore“, makar ne sprečavaju usvajanje neophodnih reformi u parlamentu, čak i po hitnom postupku, od kojih zavise brojne koristi iz Plana rasta Evropske unije.

„Uvek postoji rizik ako Skupština ne funkcioniše. Ono što mi sada radimo jeste da se snalazimo u ovakvoj situaciji. Skupština se bira na četiri godine, izbori se održavaju jednom u četiri godine, prema Ustavu, a ne dva puta godišnje. Tako bi Skupština trebalo da funkcioniše. Imamo vladajuću većinu da to obezbedimo i da reforme guramo napred. Iskreno se nadam da će tako biti nakon sertifikacije izbornih rezultata i formiranja institucija. Dakle, da neće ponovo biti pokušaja opozicije da blokira izbor predsednika, kako bi blokirala i Vladu. Nadam se da će zakoni koji su spremni, odnosno koraci čiji je krajnji rok decembar, a koji su prvobitno bili planirani za avgust ili septembar, biti upućeni parlamentu već u julu ili početkom avgusta. Skupština treba da pokaže razumevanje za hitne procedure... Ako poslanici opozicije odluče da neće obezbediti kvorum za izbor predsednika i žele da zemlju odvedu na izbore, onda moraju da pokažu odgovornost prema reformama iz Plana rasta u trenutku kada prekinu rad Skupštine“, zaključio je Zuljfaj.