Zulfaj: Nije u redu da napredak Kosova zavisi od raspoloženja Srbije u dijalogu

Politički savetnik Aljbina Kurtija, Jeton Zulfaj kazao je da kosovski premjer traži da se odvoje evropske integracije od Dijaloga sa Srbijom , jer smatra da Srbija ne pokazuje da želi normalizaciju odnosa i člansto u EU, prenosi CNN na albanskom.

"To nije novi ili ad hoc zahtev. To je zahtev koji je premijer postavio u kontekstu samita koji smo imali za plan rasta, gde će biti opredeljeno dodatnih šest milijardi evra za Zapadni Balkan na osnovu učinka reformi. Dakle, plan rasta je vezan za reforme, posebno u oblasti vladavine prava, demokratizacije i ekonomskog razvoja. Kosovo je šampion u demokratskom i ekonomskom razvoju. Tako da nije u redu da sav ovaj napredak koji Kosovo ostvaruje, na kraju krajeva, zavisi od raspoloženja Srbije u dijalogu", rekao je Zulfaj.

Dodao je da je to kontekst u kome je Kurti rekao svoj uslov u Skoplju. 

"Dakle, nije zahtev da se uzajamno priznavanje izbaci iz uslovljavanja članstvom u Evropskoj uniji, jer smo toga veoma svesni. Ni Kosovo ni Srbija ne mogu da postanu članice EU bez međusobnog priznavanja. Ali treba imati na umu da je Srbija ta koja ne želi ni Evropsku uniju ni normalizaciju odnosa. Pod ovim uslovima smatram da Kosovo ne treba kočiti, tako da je ova izjava premijera, približavanje Evropskoj uniji", samtra Kurtijev savetnik. 

Prema njegovim rečima "jasno je da Srbija ne želi normalizaciju".

"Ona ne prihvata osnovni sporazum, nije htela da ga potpiše. Srbija je ta koja ne želi dobrosusedstvo. U tom kontekstu, reforme i napredak Kosova ka EU ne mogu biti uslovljeni voljom Srbije za normalizacijom. Pristup Srbije je veoma destruktivan, jer sve više klizi u autokratiju. Srbija takođe treba da želi članstvo u EU i normalizaciju, ali ni ona ne želi", kaze Zulfaj. 

Upitan za reakciju Evropske unije koja je saopštila da je Kurtijev zahztev da se odvoje integracije od pitanja normalizacije i dijaloga sa Srbijom nelogičan i da EU ne želi da se problemi iz susedstva prenose u Uniju, Zulfaj kaže da je to razumljivo. 

"Naravno, niko ne donosi probleme susedstva u EU, jer razumemo da se konačni čin članstva, odnosno međusobno priznanje mora desiti pre članstva u EU. Ali znate da je za Srbiju otvoreno poglavlje 35. Dakle, od 35 pitanja, priznanje sa Kosovom, normalizacija je rešena na samom kraju i tako se Srbija odnosi prema njemu, kao poslednjem pitanju na svom putu članstva u EU. Zato što Srbija ne teži hitnoj normalizaciji, previše se to odlaže. Imamo problematičnog komšiju koji ne želi normalne odnose, jer neće da nas prizna. Evropska unija mora da pronađe način da obezbedi priznanje Srbije bez ometanja demokratskog napretka i ekonomskog razvoja Kosova, ali ne i da uslovljava Kosovo jer nema logike", navodi. 

Odgovarajući na pitanje da li su samo rezultati dijaloga prepreka evropskoj integraciji ili je to i pet  5 zemalja članica EU koje ne priznaju Kosovo, a od kojih su četiti  i članice Natoa, Zulfaj kaže da  EU ima drugačije formule u priznanju. 

"U EU postoji drugačija formula, u priznanju. Razlike u prepoznavanju, ali ujedinjene u posvećenosti. To je bila formula koja je omogućila potpisivanje SSP, ali i jednoglasnu odluku o liberalizaciji viznog režima ili članstvu Kosova u strukturama. Sada imamo i status kandidata koji se mora dodeliti, jer je Evropski sud pravde napravio podelu u tom pravcu da je priznanje individualna stvar država EU, nije za institucije EU i potrebno je da se tako tretira. Imamo 22 zemlje EU koje priznaju nezavisnost Kosova i koje bi morale da vide posvećenost Kosova u svakom koraku i onda konačni čin članstva može biti predmet priznanja ovih pet zemalja, koje će do tada morati da pronađu put da se pridruže ovim zemljama koje su priznale Kosovo", zaključio je Zulfaj.