Zuljfaj: Napredak Kosova ka EU ne bi trebalo uslovljavati razvojem dijaloga sa Srbijom

Kosovo nastoji da iskoristi novi geopolitički momentum u Evropskoj uniji kako bi unapredilo zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU, poručio je glavni pregovarač Kosova sa Evropskom unijom Jeton Zuljfaj.

Brisel će u utorak biti domaćin četiri međuvladine konferencije između Evropske unije i četiri zemlje kandidata - Albanije, Crne Gore, Ukrajine i Moldavije. Zvaničnici na Kosovu ocenjuju da je reč o važnom trenutku koji pokazuje da proširenje Unije sve više dobija političku i stratešku dimenziju.

Glavni pregovarač Kosova sa Evropskom unijom Jeton Zuljfaj je naveo da se proširenje više ne posmatra samo kao tehnički proces, već i kao geopolitička nužnost, dok je napredak zemalja regiona, posebno Albanije, prema njegovim rečima, u interesu celog Zapadnog Balkana.

On smatra da napredak Kosova treba vrednovati na osnovu sprovedenih reformi i ostvarenih rezultata, ističući da je Priština ostvarila napredak u oblastima demokratije i vladavine prava.

Prema njegovim rečima, Kosovo ne bi trebalo uslovljavati razvojem dijaloga sa Srbijom niti napretkom Srbije na evropskom putu.

„Nalazimo se u geopolitičkom trenutku, a odgovor Evropske unije je takođe geopolitički. Naravno, radujemo se napretku Albanije ka članstvu u EU. Što Albanija više napreduje, to je bolje. Evropska unija procenjuje šta se smatra napretkom. Proces pristupanja sastoji se iz dve komponente - procene zasnovane na zaslugama, odnosno reformama koje treba sprovesti, ali i političkog aspekta. Znate da je, recimo, Severna Makedonija imala zastoje zbog određenih političkih zahteva. I kod nas je dijalog sastavni deo procesa, zbog čega ste i čuli izjave premijera Kurtija da reforme i napredak Kosova treba realno vrednovati, bez povezivanja sa napretkom Srbije. Srbija ne samo da ne napreduje, već pokazuje i nedostatak želje da ide napred, zbog čega je nazadovala na indeksima demokratije i vladavine prava. To nije naš problem u smislu njihovih unutrašnjih pitanja, iako unutrašnji problemi država često dovode do spoljne agresivnosti. Za nas je važno da ne budemo taoci nedostatka volje Srbije za normalizaciju ili njenog napretka. Mi treba da imamo svoj put napretka i da budemo ocenjeni na osnovu sopstvenih zasluga, a svi pokazatelji govore da smo ostvarili značajan napredak“, rekao je Zuljfaj.

Govoreći o irskom predsedavanju Savetu Evropske unije, Zuljfaj je rekao da institucije Kosova intenziviraju diplomatske napore kako bi obezbedile podršku država članica, s ciljem da zahtev Kosova za status kandidata bude stavljen na evropsku agendu. Dodao je da, iako Kosovo ulaže maksimalne napore, konačna odluka ostaje u rukama država članica EU.

„Nalazimo se u dinamičnijoj fazi procesa. Nastojimo da unapredimo konsenzus u Evropskoj uniji i radimo u tom pravcu. Kao država sa ograničenim kapacitetima nemamo mogućnosti za intenzitet lobiranja koji zahteva rad sa svim državama članicama i institucijama EU, jer je za to potrebno mnogo energije, resursa i ljudi. Činimo sve da u ovom geopolitičkom trenutku proširenja iskoristimo i predsedavanje Irske, koja podržava proširenje, kako bismo pitanje statusa kandidata pomerili na evropskoj agendi. Koliko ćemo u tome uspeti zavisi i od pozitivnog imidža koji kao država i društvo gradimo u odnosu na reformsku i evropsku agendu. Potrebna je odgovornost i države i društva, ali i Evropske unije, jer konačnu odluku donose države članice“, rekao je Zuljfaj.

Ljama: Irsko predsedavanje pozitivan razvoj za Kosovo

Stručnjak za evropske integracije i bivši diplomata Aljma Ljama ocenjuje da je irsko predsedavanje pozitivan razvoj za Kosovo, imajući u vidu kontinuiranu podršku koju je Irska pružala Kosovu.

Ipak, dodaje da politika proširenja EU prema Zapadnom Balkanu ostaje nepromenjena i da će napredak zavisiti od ispunjavanja standarda i sprovođenja reformi, a ne od bilo kakvog povlašćenog pristupa.

Ona smatra da bi Irska mogla doprineti da se zahtev Kosova za članstvo brže razmotri, ali upozorava da bi unutrašnja politička kriza i neformiranje novih institucija mogli negativno da utiču na taj proces.

„To je dobra vest za Kosovo. Irska je država koja priznaje Kosovo i prijateljski je nastrojena prema njemu. Koliko sam mogla da vidim, prioriteti ovog predsedavanja biće nastavak politika Evropske unije u gotovo svim oblastima. Kada je reč o Zapadnom Balkanu, jasno je da se politika EU nije promenila i da će se zemlje približavati Uniji u skladu sa ispunjavanjem standarda. Neće biti grupnog članstva niti prijema iz političkih razloga. Što se tiče Kosova, nema pomaka niti razmatranja njegovog zahteva za članstvo. Uz dobru diplomatiju Kosova, Irska bi mogla da pomogne da se to pitanje pokrene, makar kako bi zahtev barem bio razmotren. Međutim, ukoliko se nastavi institucionalna kriza i Kosovo ne bude imalo legitimne predstavnike institucija, već vladu u tehničkom mandatu i parlament koji ne funkcioniše, ne verujem da će doći do promena u odnosima sa Evropskom unijom“, rekla je Ljama.

Šestomesečno predsedavanje Savetu Evropske unije prešlo je sa Danske na Irsku 1. jula i trajaće do 31. decembra 2026. godine.

Pod sloganom „Snaga kroz jedinstvo“, Dablin je proširenje Evropske unije uvrstio među glavne prioritete svog mandata. Irska namerava da unapredi pregovore sa zemljama kandidatima, radeći na njihovom okončanju sa Crnom Gorom i napretku pregovora sa Albanijom, Moldavijom i Ukrajinom, uz nastavak podrške Ukrajini.

Kosovo je zahtev za status kandidata podnelo u decembru 2022. godine, ali Evropska unija taj zahtev još nije razmotrila.