Županjevac: Ulazak Afrike među stalne članice SB izglednije nego ranijih decenija

Proces prijema Afrike u red stalnih članica Saveta bezbednosti danas deluje izglednije nego unazad 30 godina tokom kojih se takođe o tome pričalo ali se ništa nije dešavalo. Međunarodno raspoloženje ide u prilog tome da se u SB nešto promeni, kaže za Kosovo onlajn Dragan Županjevac, bivši ambasador Srbije u Keniji.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš zatražio je pre desetak dana da Afrika dobije stalno mesto u Savetu bezbednosti UN, a kako je naveo, svet se promenio od 1945. godine kada su UN nastale, dok sastav Saveta bezbednosti, uprkos nekoliko izmena, nije išao u korak sa svetskim promenama.

Županjevac navodi da je Afrika 1945. godine imala samo četiri zemlje članice Ujedinjenih nacija - Etiopiju, Egipat, Južnu Afriku i Liberiju, a da su sada u UN 54 članice sa afričkog kontinenta, dok u Savetu bezbednosti imaju samo tri nestalne članice.

"Sve više raste spoznaja da to mora da se promeni. Afrički kontinent ima najveći naraštaj. Očekuje se da već 2050. godine svaki četvrti stanovnik planete bude iz Afrike. I nije prihvatljivo da ona nema stalnog člana SB. Trenutno, Afrika ima tri nestalna člana, a traži da dobije dva stalna mesta, tako da se veto ili ukine ili ako se ne ukine, onda žele da dve afričke zemlje imaju veto i traže još dva nestalna mesta. Tako da bi hteli da ukupno imaju dva stalna mesta sa pravom veta, plus pet nestalnih", navodi Županjevac.

Kako dodaje, ovog meseca Svetom bezbednosti predsedava afrička zemlja Sijera Leone i predsednik te države je na specijalnom zasedanju izneo vrlo jasne stavove zašto je potrebno da se ispravi istorijska nepravda prema Africi i zašto te zemlje koje su bile kolonizovane, a koje su u međuvremenu porasle i koje imaju svoje interese, moraju da budu bolje zastupljene u svim međunarodnim organizacijama, posebno u međunarodnim finansijskim organizacijama i da budu stalno prisutne u Savetu bezbednosti. 

Županjevac kaže da se govori da bi na Samitu o budućnosti, koji će se održati u septembru u Njujorku, mogao da počne proces reforme, gde bi Afrika bila u prvom planu. 

"Ali, naravno, čim počne da se priča o Africi, onda i Azija ima pravo da kaže: 'mi smo ogroman kontinent i imamo samo dva nestalna člana, Afrika ima tri, a mi dva'. Latinska Amerika ima dva, zapadni svet ima još dva i istočna Evropa, gde mi pripadamo, ima jedno mesto. Tako da kad taj proces počne da se odvija, to ne ide jednostavno. Svi razumeju da je potrebno da Afrika zbog svoje mnogoljudnosti, ekonomskog i političkog značaja, jer je kontinent sa najvećim prirodnim resursima treba da pojača prisustvo u Savetu bezbednosti, ali čim se pokrene taj proces, pojaviće se i drugi zahtevi i druge želje", kaže Županjevac.

Navodi da su napori da se reformiše Savet bezbednosti postojali još pre 30 godina, a da je 1965. SB sa 11 članova proširen na 15, ali da posle toga ništa nije učinjeno. 

"Butros Butros Gali kao generalni sekretar je 1992. pokrenuo taj proces i kasnije Kofi Anan. Prvo se pričalo da bi trebalo da bude primljena tzv. grupa četiri, Japan i Nemačka, plus Indija i Brazil, ali čim su te četiri zemlje svoj slučaj stavile na sto, uz argument da su po društvenom bruto proizvodu moćne, pitanje su odmah postavili i njihovi rivali. Tako se Pakistan odmah pobunio - zašto Indija, a ne Pakistan, kad se javila Nemačka, odmah su Italija i Španija rekle 'ne', a zbog Brazila su ustale Argentina i Meksiko", kaže Županjevac.

Na pitanje da li bi Srbiji, u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja, odgovaralo da Afrika postane stalni član SB, naš sagovornik kaže da većina afričkih zemalja smatra da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bio opasan presedan, protiv međunarodnog prava i da Kosovo priznaje tek trećina afričkih država. 

"Ima afričkih zemalja koje su priznale jednostrano proglašanu nezavisnost Kosova, kao Senegal, Tanzanija, Mauritanija, Obala Slonovače.., ali većina smatra da je to nepravično menjanje granica usred Evrope i smatraju da je to opasno i za njihov kontinent i zato ne priznaju Kosovo. S te strane gledano, ako bi Afrika imala dva stalna mesta u SB to bi potencijalno moglo da bude korisno za srpske interese, ali ne možemo da kažemo da je to zagarantovano i sto odsto. Trenutno su u SB kao nestalne članice Sijera Leone koja je povukla priznanje Kosova, Alžir koji ga ne priznaje i Mozambik koji je malo nejasan. Ali može da se desi da tu budu Malavi, Čad, Tanzanija i Senegal, koje sve priznaju Kosovo, i onda s tim ne dobijamo. Ono što je jasno je da između dve trećine i tri četvrtine afričkog kontinenta ne priznaje Kosovo i Metohiju kao nezavisnu zemlju i to je svakako važno za srpski interes", ukazuje Županjevac.

On navodi da na afričkom kontinentu Srbija ima dosta ozbiljno nasleđe još iz vremena Jugoslavije, ima i prijatelje i određenu podršku, koja nije stopostotna, ali je prisutna. Ističe da se ona videla na glasanju za kandidaturu Srbije za domaćina izložbe Expo 2027, kada je većina afričkih zemalja dala podršku, kao i prilikom glasanja u Generalnoj skupštini UN o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici, kada su afričke zemlje ili glasale protiv ili su bile uzdržane ili su napustile salu.