Korkodelović: Bilo bi dobro za Srbiju da je Afrika stalni član SB UN, ali to je na dugom štapu

Afrika od 2005. godine lobira da bude zastupljena u Savetu bezbednosti i traži dva mesta stalnih članica i dodatna dva među onim članicama koje se rotiraju na po dve godine, ali to je na dugačkom štapu i nema veze sa željom Afrike, već sa geopolitičkim odnosima u svetu, kaže za Kosovo onlajn spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović.

On je mišljenja da bi generalno klima u Savetu bezbednosti bila drugačija sa "novom, svežom krvi" i da bi to bilo dobro i po interese Srbije.

Pitanje ulaska Afrike u Savet bezbednosti kao stalnog člana aktuelizovao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš koji je pre desetak dana zatražio da Afrika dobije stalno mesto u ovom telu, navodeći da se svet promenio od 1945. godine kada su UN nastale, dok sastav SB, uprkos nekoliko izmena, nije išao u korak sa svetskim promenama.

Korkodelović ističe da su u vreme osnivanja Ujedinjenih nacija najveći broj afričkih zemalja bile kolonije i da u stvari nisu bile vidljive. Danas, navodi, ovom kontinentu pripadaju tri mesta nestalnih članica SB i trenutno su to Alžir, Mozambik i Sijera Leone. 

"Uz Afriku postoje i četiri individualne zemlje koje takođe  traže mesto stalnog člana - Indija, Brazil, Nemačka i Japan. I tu je opet problem u geopolitici i nadmetanju između Sjedinjenih Američkih Država i njihovih zapadnih saveznika, sa Rusijom i Kinom na drugoj strani. SAD snažno zaležu za Nemačku i Japan, njihove saveznike, a Rusija i Kina pre svega gledaju da to budu Brazil i Indija, koje su članice i Briksa. Indija je i članica Šosa, Nemačka članica Nato, a Japan eventualno budući član Natoa u azijskom delu. Znači, to je stvar visoke politike i pitanje je kada će tako nešto biti ostvareno. S tim da će u septembru, kada počinje redovno godišnje zasedanje GS UN, biti Samit budućnosti koji treba da odredi viziju Ujedinjenih nacija u narednih deset godina i tu će verovatno biti nekih nagoveštaja šta bi moglo iz svega ovoga da izađe za Afriku", kaže Korkodelović.

Pretpostavljeni ukupan broj članica Saveta bezbednosti u svim ovim kombinacijama, dodaje, mogao bi da se kreće između 21 i 27. 

Na pitanje kako bi se određivalo koja će zemlja da predstavlja Afriku ako bi ona dobila stalno mesto u SB, naš sagovornik kaže da bi se o tome glasalo unutar Afričke  unije, organizacije 55 zemalja afričkog kontinenta.

"Meni liči da bi izbor mogao da bude između tri ili četiri zemlje. Jedna bi bila Nigerija, koja je najmnogoljudnija afrička zemlja, takozvani afrički džin sa više od 220 miliona ljudi, a očekuje se da 2050. ima i oko 400 miliona ljudi, zatim Egipat, sa severa Afrike i kao arapska zemlja, s obzirom na to da u ovom trenutku ne postoji ni jedna stalna članica SB iz arapskog sveta i tu su još Južnoafrička Republika i eventualno Etiopija", navodi Korkodelović.

O tome kako bi eventualni ulazak Afrike u društvo "velikih" u SB mogao da utiče na rešavanje kosovskog pitanja i interese Srbije, naš sagovornik kaže da bi takva promena bila dobra za Srbiju.

"Sve ono što doprinosi multipolarnosti i što ide ka razbijanju okova koje formiraju mali krugovi hegemonističkih zemalja, odgovara Srbiji i problemu koji Srbija ima u vezi sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova. Ako, recimo, u Savet bezbednosti uđu Nigerija i Egipat, ili i Etiopija i Južnoafrička Republika, to su zemlje koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, mada Egipat tu ima neki neuhvatljiv stav jer njihovi zvaničnici kažu da su zamrzli odluku o priznanju iz 2012. godine. To bi, da kažemo, bilo tri i po zemlje koje su protiv nezavisnosti Kosmeta i to je dobro. Ali, generalno bi klima u samom telu u Savetu bezbednosti bila drugačija sa tom novom, svežom krvi. I mislim da bi to bilo dobro za Srbiju", zaključuje Korkodelović.