Albanija kupuje sve više žitarica iz inostranstva, najviše od Srbije

Albanija uvozi uglavnom pšenicu i kukuruz. Prošle godine je uvezeno više od 374.000 tona žitarica, što je povećanje od skoro 40.000 tona u poređenju sa 2024. godinom, prenosi A2 Si-En-En.

Profesor poljoprivrede Zef Đeta izjavio je za A2 Si-En-En da do povećanja uvoza dolazi zbog nedostatka domaće proizvodnje. 

„Imamo reforme, ali nema konkretnih akata. Nema finansiranja poljoprivrede“, dodao je Đeta.

Promene u spoljnoj trgovini, smanjenje troškova transporta i jačanje albanskog leka smanjili su cenu uvezenih žitarica. Iako je uvezeno skoro 40.000 tona više pšenice i kukuruza, cena plaćena za njihovu kupovinu bila je gotovo ista kao 2024. godine, u kojoj je potrošeno oko 10 milijardi leka.

Administrator jedne kompanije za žitarice Andi Hadžimeri kaže da se žitarice sada uglavnom uvoze iz Srbije, te da su shodno tome i troškovi niži.

Dodaje da su ranije uvozili iz Rusije i Rumunije.

Uprkos zanemarljivom nivou, Albanija je prošle godine uspela da izveze 248 tona žitarica, u vrednosti od 28 miliona leka. U poređenju sa 2024. godinom, godinom u kojoj je domaća proizvodnja bila slaba, izvoz se skoro udvostručio.

„Svuda u svetu proizvodnja pšenice je subvencionisana. U Srbiji, Kanadi, Francuskoj... proizvodnja pšenice je subvencionisana. Poljoprivrednik ne može da preuzme ceo proces“, rekao je Hadžimeri.

Zef Đeta je rekao da je Albanija zakazala u pogledu subvencija.

„Tako da smo u ovoj situaciji gde ne proizvodimo, već uvozimo“, dodao je Đeta.

Uključujući njive, bašte, livade, travnjake, pašnjake ili močvare, u Albaniji ima oko 875.000 hektara zemlje. Od toga, površina koja sadrži humus i minerale, drugim rečima poljoprivredno zemljište, procenjuje se na skoro 700.000 hektara.

Ali, iz godine u godinu, površina zasađena pšenicom, kukuruzom, ovsom, ječmom ili drugim poljoprivrednim kulturama se smanjuje, dok se površina neplodnog zemljišta širi.