Apelacioni sud potvrdio zatvorsku kaznu Beleriju, ambasadorka Grčke u Tirani: Proces nije objektivan

Apelacioni sud Albanije potvrdio je dvogodišnju zatvorsku kaznu za izabranog gradonačelnika Himare iz redova grčke partije Nova demokratija Fredija Belerija, optuženog za aktivnu korupciju na izborima.

Očekuje se da će kazna automatski dovesti do novog izbornog procesa u opštini Himara, dok je Beleri izabran za poslanika u Evropskom parlamentu, kao deo partijske liste grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa.

On je uhapšen dva dana pre lokalnih izbora 14. maja prošle godine, pod sumnjom da je nudio novac u zamenu za podršku glasača. Beleri je odbacio optužbe, okrivljujući tužilaštvo za manipulisanje dokazima.

I danas je grčka ambasadorka u Tirani Konstatina Kamici nakon odluke izjavila da prema njenoj oceni "mnogi aspekti ovog slučaja postavljaju pitanja u vezi sa objektivnošću procesa, pretpostavkom nevinosti, produženim pritvorom gospodina Belerija, nesrazmernim kažnjavanjem i nedozvoljavanjem njegovog prava na zakletvu".

Ona je, takođe, podsetila da je Beleri zvanično izabran za poslanika u Evropskom parlamentu.

"Nažalost, mnogi aspekti ovog slučaja postavljaju pitanja u vezi sa objektivnošću procesa, kao što je pitanje kršenja pretpostavke nevinosti, produženog pritvora, nesrazmerne kazne i uskraćivanja prava na zakletvu. Uprkos želji Himaraca, kako su izrazili kroz izborni proces, opštinu i danas vode ljudi koje nisu birali birači. Beleri je sada zvanično izabran za poslanika u Evropskom parlamentu. Potpuno je demokratski zahtev da poslanici Evropskog parlamenta imaju priliku da se lično pojave na svim sednicama EP, počevši od jula", ukazala je ona.

Poslanici Evropskog parlamenta uživaju poseban imunitet. Da je Beleri bio pritvoren u nekoj od zemalja EU, u toku procesa, on bi bio automatski pušten, dok bi pravosudni organi morali da dobiju ovlašćenje Evropskog parlamenta za nastavak procesa.

Međutim, Albanija nije deo EU, dok je Beleri osuđen konačnom odlukom.

Slučaj Beleri pretvorio se u "jabuku razdora" između Tirane i Atine, značajno pogoršavajući odnose između dve zemlje.

U početku je Grčka zahtevala Belerijevo puštanje na slobodu, tvrdeći da je došlo do kršenja manjinskih prava. Zatim je biilo reči o kršenju političkih prava pri čemu je Atina insistirala da Beleriju treba dati pravo da položi zakletvu.

Albanske vlasti su tvrdile da je to pitanje pravde i da ne mogu da intervenišu.

Prošlog decembra, Atina je blokirala napredak Albanije u procesu članstva, stavivši veto na otvaranje prvih grupnih poglavlja u razgovorima sa Evropskom komisijom.