Zabrana ulaska makedonskim albanskim poslanicima u Albaniju: Incident ili nagoveštaj dubljih političkih podela?

Politički analitičar iz Skoplja Blagojče Atanasovski smatra da je neuobičajeno što poslanicima albanske etničke pripadnosti iz Makedonije nije dozvoljeno da uđu u Albaniju, ali ocenjuje da incident nije toliko težak da bi izazvao duboko narušavanje odnosa dve države, dok bivši ambasador Severne Makedonije u Albaniji Risto Nikovski ocenjuje da je ovaj događaj indikacija za nešto mnogo ozbiljnije što se dešava u albanskom političkom bloku na Balkanu.

Atanasovski za Kosovo onlajn kaže da je događaj od srede, kada trojici funkcionera partije Albanaca VLEN, ali i grupi drugih makedonskih građana, nije dozvoljen ulazak u Albaniju, neuobičajen za makedonsku javnost. 

„Mislim da se iza toga krije nekakva veća politička strategija ili veći politički uticaj u odnosu na koncentraciju moći ovdašnjih albanskih odnosno makedonskih funkcionera albanskog porekla, kako su pozicionirani u odnosu na vladajuće strukture u oficijalnoj Tirani i vladajuću partiju predvođenu premijerom Edi Ramom“, navodi on.

Na pitanje da li taj slučaj može da dovede do narušavanja diplomatskih odnosa između Severne Makedonije i Albanije, Atanasovki navodi da do značajnog narušavanja ne bi trebalo da dođe.

„Ruku na srce, Makedonija i Albanija u ovih 35 godina negovale su prilično dobre i korektne diplomatske odnose u odnosu na međususedske relacije, jer živimo na Balkanskom poluostrvu, znamo koliko su problematični odnosi među susedima. Makedonija i Albanija su uvek imale jednu vrstu normalne komunikacije kao diplomate u njihovim međusobnim odnosima“, dodao je Atanasovski.

Kako je dodao, taj incident nije toliko težak da bi mogao da izazove takvu vrstu dubokog narušavanja među odnosima.

„Može da se završi nekom diplomatskom notom“, naveo je Atanasovski.

Bivši ambasador Severne Makedonije u Albaniji Risto Nikovski kazao je za Kosovo onlajn da je ovaj incident samo jedna indikacija za nešto mnogo ozbiljnije što se dešava u albanskom političkom bloku na Balkanu, a to su političke razlike između Prištine i Tirane.

„Tu već postoji jedna konkurencija i na nekakav način ta konkurencija, ta podela je uticala i na makedonski deo albanskog stanovništva. Tako da sada imamo fenomen koji je na granici pre neki dan doživeo svoje neko finale. Tirana je tolerisala kada su bile demonstracije u Makedoniji i nije bilo nikakvih problema da autobusima masovno dolaze ovde da rade protiv interesa makedonske države, a sada njima to smeta i Edi Rama to nije krio, javno je to izjavio“, kazao je Nikovski.

Nikovski kaže da ovo nije prvi put da se ovakvi incidenti dešavaju.

„Još u vreme kada je albanska država donela rešenje da svi Albanci odakle god da su u svetu bez viza dolaze u Albaniju, to važi za Albance iz Makedonije. Kada bi na granicu došla makedonsko-albanska delegacija, sastavljena od raznih pripadnika, Makedonci moraju da imaju vizu, a Albancima nije potrebna. Tako da ti dvojni standardi ili aršini nisu novi, međutim sada pokazuju da ipak u albanskom političkom bloku na Balkanu postoje ozbiljne podele koje se još uvek ne reflektuju na nacionalno pitanje“, naveo je Nikovski.

On veruje da zbog ovog incidenta neće doći do narušavanja odnosa između Severne Makedonije i Albanije i ukazuje na da je makedonska politika pogrešna.

„Mi sve vreme tvrdimo, naši vrhovni političari i sada ovom prilikom ponavljaju da su odnosi sa Albanijom odlični. To nije tačno. Albanija sve vreme vrši jednu negativnu politiku, jedan negativan uticaj u Makedoniji preko albanskih Makedonaca i mi pred tim zatvaramo oči. Ima jedno čudo otvorenih pitanja, uključujući Makedonce u Albaniji koji nemaju nikakva prava, a makedonska država ni prstom da mrdne“, naveo je Nikovski.

Dodaje da se radi o pogrešnoj makedonskoj politici koja podrazumeva toleranciju na stvari koje su neprihvatljive, a da to Tirana na maestralan način zloupotrebljava.

„Da ne zaboravimo i to da je Edi Rama postao jedan od glavnih lidera na Balkanu. Albanija se forsira i kao što smo već čuli sledeći samit Natoa će biti upravo u Tirani. U ono vreme to je bio Beograd, međutim nije slučajno što je međunarodni faktor, pažnju, koncentraciju i glavne događaje na Balkanu smestio sada u Tiranu“, kazao je Nikovski.

Albanske vlasti zabranile su ulazak desetinama ljudi iz Severne Makedonije koji su, prema informacijama u nekim albanskim medijima, planirali da prisustvuju protestima u Tirani, a prema objavljenim informacijama, više od 60 ljudi povezanih sa partijom VLEN, koja je deo vladine većine u Severnoj Makedoniji, nalazi se na takozvanoj „crnoj listi“ Albanije.

Među ljudima kojima je ulazak ograničen, prema izveštajima medija, su poslanik VLEN Adnan Azizi, šef poslaničke grupe te stranke Bekim Ćoku, koji je povezan sa Pokretom Samoopredeljenje, zamenik genralnog sekretara Vlade Severne Makedonije i bivši ministar za evropska pitanja Hasim Murtezani, kao i opštinski odbornici i druge javne ličnosti.

Albanski premijer Edi Rama je ranije izjavio da su se „plaćenici“ sa Kosova i iz Severne Makedonije pridružili antivladinim protestima u zemlji, ne navodeći konkretna imena.