Atanasovski: Povezivanje zemalja unutar CEI više simbolično nego institucionalno

Analitičar iz Skoplja Blagojče Atanasovski ocenio je u izjavi za Kosovo onlajn da Centralno-evropska inicijativa predstavlja više vid simboličnog povezivanja nego realnu institucionalnu povezanost njenih članica koja može da napravi suštinske reforme u tim zemljama.

On kaže da je CEI imala ulogu u približavanju država koje su bile deo „postkomunističkog lagera“.

„Raspadom Varšavskog pakta sve te države trebalo je regionalno da se povežu kroz tu inicijativu radi njihovog ubrzanja ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji, crpeći iskustva drugih zemalja članica i da jedna drugoj budu vetar u leđa“, rekao je Atanasovski. 

CEI, prema njegovim rečima, ima sličnosti sa inicijativama koje su nastale kasnije, kao što su Berlinski proces, Otvoreni Balkan ili Cefta, jer su sve usmerene na regionalno povezivanje zemalja koje još uvek nisu punopravno integrisane u Evropsku uniju.  

„Sa te tačke gledišta, sve te inicijative su bile plemenite i dobrodošle za države, pre svega zbog ukidanja nekih carinskih barijera i povezivanja pre svega u ekonomiji, industriji i privredi, odnosno, zbog pripreme za ono što se naziva evropsko zajedničko tržište. Sve one su jedna vrsta lakmus testa pred eventualno punopravno članstvo svake zemlje iz Istočne i Jugoistočne Evrope koja je postala punopravna članica EU u ovih 30 godina. Ali, mislim da te inicijative ne mogu biti zamena za punopravno članstvo u EU bilo koje države sa prostora Jugoistočne Evrope“, ističe ovaj analitičar. 

On je mišljenja da ne postoji posebna zainteresovanost članica CEI da se međusobna saradnja unapredi, jer, kako ukazuje, svaka država koja postane punopravna članica Evropske unije integriše se u veliko evropsko tržište koje ima više od 500 miliona stanovnika. 

Kada već pripadaju jednom elitnijem klubu, smatra on, političke elite u tim državama nemaju potrebu da svoju institucionalnu, državnu i političku energiju troše u jednoj vrsti labavih ili neformalnih saveza kao što su Cefta ili Otvoreni Balkan. 

„Vidimo da ni primer Otvorenog Balkana nije bio toliko dobar da profunkcioniše u budućnosti, jer ni preostale države Zapadnog Balkana nisu htele da budu njegov deo. Za Srbiju, Albaniju i Makedoniju ta inicijativa je jednostavno bila više nametnuta nego što je neki tvrdi institucionalni savez“, konstatuje Atanasovski.