Đokutaj: Imigracija u Albaniji dostigla nivo emigracije, najviše iz Azije i Severne Afrike

Imigracija u Albaniji beleži snažan rast i više se ne može smatrati zanemarljivom pojavom, ocenjuje Eduard Đokutaj, stručnjak za ekonomiju i zapošljavanje i predsednik i fiskalni analitičar u kompaniji Altaks.

Đokutaj navodi da se broj stranih državljana koji su tražili i dobili boravak u Albaniji udvostručio u odnosu na početak decenije.

„Ako smo 2020. imali imigraciju na nivou od 13.000 ljudi koji su tražili i dobili pravo boravka u Albaniji, taj broj je 2025. dostigao 27.000. Ako to uporedimo sa brojem Albanaca koji napuštaju zemlju, možemo reći da je to skoro na istom nivou, jer je prema zvaničnoj statistici 28.000 Albanaca je emigriralo 2025. godine“, kaže on.

Ističe da imigracija ne uspeva da nadoknadi gubitke koje zemlja trpi zbog odlaska sopstvenog stanovništva, a da najveći deo doseljenika dolazi iz ekonomskih razloga, pretežno iz Azije i Severne Afrike.

„Imigracija ne uspeva da nadoknadi gubitke zemlje od odlaska Albanaca, jer u najvećoj meri, oko 65 odsto njih, dolaze ovde zbog posla iz azijskih zemalja, poput Filipinaca, Indijaca ili čak iz Severne Afrike, koji rade u poljoprivredi. Još jedna kategorija imigranata takođe dolazi u Albaniju, oko 15 odsto njih imaju druga interesovanja - porodični razlozi, niži troškovi života u Albaniji ili zato što žele da isprobaju nešto drugačije za život. Zbog porodičnog spajanja mali deo njih dolazi ovde“, kaže stručnjak iz Tirane.

Prema njegovim rečima, imigranti danas čine nešto više od jedan odsto ukupnog stanovništva Albanije i već imaju primetan uticaj na ekonomiju.

„Imigranti su već značajan broj koji se ne može ignorisati. Oni čine 1,1 do 1,2 procenta stanovništva u Albaniji. Oni nesumnjivo imaju uticaj na ekonomiju jer ovde žive, potrošači su i plaćaju poreze koji im pripadaju prema svom statusu, prema poslu koji obavljaju i prema poslu kojim se bave“, ukazuje on.

Ipak, ističe da njihov doprinos ne može da nadoknadi odlazak domaćeg stanovništva.

„S druge strane, oni ne uspevaju da nadoknade gubitak u potrošnji zbog odlaska Albanaca iz zemlje, jer je poznato da 65 odsto njih štedi da bi poslali novac svojim porodicama ili da bi prikupili novac za život u drugoj zemlji koja bi trebalo da bude konačna destinacija“, navodi naš sagovornik.

Posebnu grupu čine takozvani „digitalni nomadi“, čiji se broj povećava zahvaljujući nižim troškovima života i poreskim olakšicama.

Prema njegovoj oceni, ovi trendovi nose dugoročne posledice po demografiju i penzioni sistem.

„Sve ovo treba posmatrati kao dugoročni i trajni rizik za penzioni sistem i kao problem u demografskom izazovu, jer se broj stanovnika smanjuje. I broj rođenih je smanjen. Takođe, moramo razmišljati o pronalaženju dugoročnih rešenja za ekonomsku održivost, iako neki imigranti dolaze sa poslovnim idejama i stvaraju sopstvene poduhvate u Albaniji“, kaže Đokutaj.

Upozorava i na moguće negativne efekte na tržište rada i bezbednost.

„Potrebno nam je paket konkretnih mera, jer oni dolaze kao zamena za albanske radnike i priznaju da imaju niže plate, nelojalno se takmiče i moramo imati na umu da su niske plate glavni razlog zašto Albanci napuštaju zemlju, posebno mladi ljudi. S druge strane, moramo imigracija, takođe, može stvoriti probleme za bezbednost zemlje, iako većina njih dolazi legalno, mogu doneti različite probleme iz zemalja iz kojih dolaze“, ističe on.

Kao pozitivnu okolnost navodi činjenicu da većina imigranata Albaniju vidi kao privremenu destinaciju.

„Recimo da je dobra vest da mnogi od ovih imigranata ne traže dugoročne dozvole za boravak. Samo manjina to čini, većina njih vidi Albaniju kao međuodredište za preseljenje u zemlje sa višim prihodima, kao što su zemlje Evropske unije“, navodi stručnjak.

Ipak, smatra da je neophodno sistemski urediti ovu oblast.

„Neophodno je stvoriti pravni okvir, imati poseban zakon o imigraciji, standardizovati politike, stvoriti model kako će se integrisati u društvo i kako će se upravljati budućim trendom njihovog uticaja na ekonomiju. Takođe moramo upravljati njihovim društvenim uticajem i demografskim problemima“, dodaje on.

Na kraju, naglašava da imigracija ne može biti trajno rešenje za demografske i ekonomske izazove.

„Po mom mišljenju, imigracija nije dugoročno rešenje za Albaniju, iako nam izgleda pomaže da rešimo demografsku krizu koja već postoji u Albaniji. Naša zemlja takođe mora imati politike za suočavanje sa imigracijom i njenu integraciju, koja se ne može zaustaviti, ali mora i da podstakne albansku dijasporu, ali ne kratkoročnim politikama. Dijaspora mora biti prisutna ovde. Potrebne su unutrašnje politike za stvaranje uslova za održivu ekonomiju, a ne kratkoročna rešenja“, zaključuje Đokutaj.