Đorčev: Skoplje mora naći način da isključi spor sa Sofijom iz procesa pristupanja EU

Bugarska blokada Severne Makedonije će se nastaviti jer će zahtevi Sofije i dalje biti maksimalistički s obzirom da kao problem postavljaju kulturu i identitet, uveren je bivši makedonski ambasador u Sofiji Marjan Đorčev, koji napominje da je na Skoplju da pronađe način kako da preko evropskog puta izoluje taj bilateralni spor i izbegne da on bude uključen u proces pristupanja EU.

Đorčev podseća da spor između Skoplja i Sofije traje više od 140 godina, pa otuda zapravo i nije više samo spor.

„To je takozvano makedonsko pitanje, kako ga tretira Bugarska, koje je razmatrano i u Bukureštanskom mirovnom ugovoru, u Versajskom ugovoru i na Jalti. U tom kontekstu on će trajati, on ne može da se reši“, rekao je Đorčev za Kosovo onlajn.

U tom smislu, ukazao je da nedavni incident u Skoplju, kada su zapaljena dva vozila Ambasade Bugarske, nikako ne ide u prilog Severne Makedoniji.

„Ovo nerazumevanje će trajati dugo i mi moramo sa tim da živimo. Oni su nam susedi, bliski susedi sa istočne strane i moramo sa njima da živimo, da sarađujemo. Tako da nema drugog načina osim da tražimo rešenje, moduse, teme o kojima može da se razgovara. To je put“, savetuje Đorčev.

Na pitanje da li su odnosi dve zemlje sada najgori u istoriji, odgovara da to, ipak, ne bi tako rekao.

„Rekao bih da su posle formiranja Federativne Narodne Republike Makedonije, makedonske države u sastavu Jugoslavije, od 1946. do 1958. godine odnosi bili na veoma visokom nivou, kada je makedonistička struja u Bugarskoj bila veoma jaka. Imali smo kulturnu autonomiju Makedonaca u Bugarskoj, na dva popisa 1946. i 1956. godine bilo je više od  170.000 Makedonaca, bugarskih građana sa makedonskom samosvešću. To se pogoršalo 1958. godine na plenumu Centralnog komiteta Komunističke partije Bugarske, a 1963. su Makedonci već izbrisani u Bugarskoj. Mislim da je taj period od 1963. do 1989. godine bio najkritičniji“, ocenjuje Đorčev.

Dodaje da je u zatim u nezavisnoj, samostalnoj Republici Makedoniji nešto ispravljeno ugovorom iz 1999. godine, ali su se stvari pogoršale sa ugovorom iz avgusta 2017. godine, kada je, prema njegovim rečima, potpisan dokument koji favorizuje bugarske interese.

„Naša tadašnja vlast, tačnije premijeri Zoran Zaev i ministar Nikola Dimitrov napravili su stravičnu grešku, popustili su pred vekovnim bugarskim zahtevima, a nisu sačuvali makedonske. interese u tom uzajamnom bugarsko-makedonskom kanalu“, ističe Đorčev.

Upitan vidi li se izlaz iz začaranog kruga, odnosno odmrzavanje bugarske blokade Makedonije, kaže da će ona trajati, na jedan ili na drugi način.

„Njihovi zahtevi će biti maksimalistički. Niti će se odreći njihove 140-godišnje analize i kreiranja politike prema makedonskom pitanju. Oni u tome neće odstupiti. Naše je da nađemo način kako da preko evropskog puta izolujemo ovaj bilateralni spor koji ne bi trebalo da bude prepreka u procesu proširenja“, smatra Đorčev.

Napominje da, ako to bude prepreka za Skoplje, onda ni Ukrajina ni Moldavija, a pre toga ni Kipar, Letonija, Estonija nikada ne bi ušle u Evropsku uniju.

„I to je pokazatelj da mi treba da tražimo način kako da bez tog bilateralnog spora postanemo članica Evropske unije, da li u faznoj proceduri ili u potpunosti, ali u svakom slučaju moramo da izbegnemo da bilateralni spor bude umetnut u proces proširenja, zato što u ‘evropskom akiju’ nema mesta za bilateralna, niti za identitetska pitanja. To što postavlja Bugarska kao problem, to su istorija, kultura i identitet, nastanak države. To nisu teme koje mogu da utiču na proces proširenja. Ako je tako, sa bilateralnim sporom sve zemlje Zapadnog Balkana neće imati šanse da uđu u EU. Mi smo lakmus papir koji može da pokaže da će, ako se gleda ispravno i isključi bilateralni spor iz procesa proširenja, to biti signal da sa Bugarskom otvorimo drugačiji put, druge teme razgovora, poput Koridora 8, prelaza Klepalo, ekologije, energetike. Sve što znači progres, a ne vraćanje ka prošlosti”, zaključio je Đorčev.