Dodik: Holokaust najstrašnija mrlja na licu Evrope

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, povodom obeležavanja Dana sećanja na Holokaust Jom Hašoa, koji će se obeležiti 5. maja, uputio je pisma predsedniku Izraela Isaku Hercogu i premijeru Izraela Benjaminu Netanjahuu u kojima je izrazio iskreno i najdublje saučešće, poštovanje i saosećanje, prenosi RTRS.

Dan sećanja na Holokaust Jom Hašoa je ustanovljen u Izraelu kao dan komemoracije za šest miliona Jevreja koje su u Holokaustu ubili nacistička Nemačka i njeni saradnici, kao i za jevrejski otpor u tom periodu.

"Nevine žrtve Holokausta, ali i heroji Izraela, nikada ne smeju biti zaboravljeni. Kada sam imao priliku da posetim Planinu sećanja i Memorijalni centar mučenika i heroja Holokausta, osetio sam svetu energiju koja prožima svakoga bez obzira na poreklo jer biti u blizini mesta neizmerne tuge, večnog vapaja, bola koji seže do nebesa, zahteva snagu i poseban pijetet prema milionima nevinih ljudi, žena i dece. Na površinu ispliva milion pitanja 'zašto' i svako je bez odgovora. Posetio sam i Aušvic", naveo je Dodik.

Podsetio je da je Holokaust najstrašnija mrlja na licu Evrope koja se, prema njegovim rečima, mora zauvek pamtiti s poštovanjem.

Istakao je i da se mora i osujetiti svaki pokušaj ponovnog buđenja zlih sila, bilo gde i prema bilo kome.

"Samo tako će nam sećanje biti potpuno, a naša borba smislena i sa plemenitim ciljem. Nažalost, mi vidimo odraze svojih patnji kroz patnje vašeg naroda, u mnogim aspektima i na mnogo nivoa. U fizičkim i emocionalnim stradanjima praćenim genocidom nad skoro dva miliona Srba u 20. veku i skoro 30.000 u građanskom ratu u BiH od 1992. do 1995. godine. Širom regiona Zapadnog Balkana zajedno smo stradali, u koncentracionim logorima, u našim domovima, na ulicama gradova u kojima smo zajedno živeli i radili", naveo je.

Ovom prilikom Dodik ih je pozvao da prisustvuju komemoraciji koja će se održati 12. maja 2024. godine u Donjoj Gradini.

Tog dana, kako je naveo, Republika Srpska će na komemoraciji odati počast dušama zajedničkog stradanja i pogubljenja 700.000 Srba, ali i Jevreja i Roma u koncentracionom logoru Jasenovac.