EU zabrinuta zbog uticaja američkih energetskih kompanija na Zapadni Balkan

Napori američkih energetskih kompanija da prodube svoj uticaj na Zapadnom Balkanu izazivaju zabrinutost Evropske unije da bi region mogao postati zavisan od američkih fosilnih goriva, piše briselski portal Politiko i podseća da su Albanija, Kosovo i Bosna i Hercegovina pokazali interesovanje za kupovinu velikih količina tečnog prirodnog gasa od SAD ili izgradnju neophodne infrastrukture za njegov tranzit.

Portal prenosi da Tirana, Priština i Sarajevo tvrde da im je LNG potreban kao privremeno rešenje, jer smanjuju uvoz ruskog gasa i potrošnju uglja, do prelaska na obnovljive izvore energije, što su sve ključni aspekti kandidatura za članstvo u EU.

EU ima stroge ciljeve smanjenja emisija gasova staklene bašte na nulti nivo do 2050. godine i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije, kojih se moraju pridržavati i buduće članice. Zbog toga zvaničnici EU strahuju da bi povećanje uvoza LNG moglo potkopati te ciljeve.

Andraš Hujber, koji predvodi energetsku diplomatiju Evropske komisije na Zapadnom Balkanu, za Politiko podseća da su kandidati za članstvo u EU preuzeli i obaveze koje se tiču dekarbonizacije, kojih bi trebalo da se pridržavaju i postepeno ukidaju korišćenje fosilnih goriva.

On je, u razgovoru na marginama foruma u Beču, kao primer naveo preliminarni sporazum Vašingtona i Sarajeva o razvoju gasovoda za tranzit LNG sa Krka, na šta su i ranije upozorili pojedini zvaničnici EU i konstatovali da bi to moglo ugroziti kandidaturu Bosne i Hercegovine za članstvo u EU.

Portparol američkog Ministarstva energetike nije direktno odgovorio na pitanja o transparentnosti potencijalnih sporazuma sa Bosnom i Hercegovinom i Albanijom, ali smatra da bi takav angažman doprineo stabilnosti u regionu, snizio cene energenata i ojačao trgovinu.

„Komercijalni poduhvati će pomoći Albaniji i Bosni i Hercegovini da smanje zavisnost od ruskog gasa, menjajući ga američkim tečnim prirodnim gasom”, navedeno je u odgovoru.

U Albaniji hidroenergija dominira energetskim miksom, ali ona postaje sve nepouzdanija zbog suša, koje smanjuju vodostaj reka, naveo je za briselski portal albanski državni zvaničnik.

To stvara potražnju za prirodnim gasom, koji zagovornici predstavljaju kao „prelazno gorivo” sposobno da podrži elektroenergetske mreže dok se kapaciteti iz obnovljivih izvora još razvijaju.

Trenutno, gas čini svega 1,8 odsto energetskog miksa te zemlje, a sagovornik portala dodaje da je izgradnja gasne infrastrukture od ključnog značaja za diversifikaciju i sigurnost snabdevanja, kao i za podršku planovima Albanije da izgradi regionalno gasno čvorište u Valoni.